Siniša ŠEŠLAK

1. jul 2020.

Pre nego što počnemo sa tekstom, odmah da naglasimo da smo svi svesni razlike između veštačke inteligencije i mašinskog učenja, kao i svega što jedan pojam nije, a i svega što drugi pojam jeste. Ipak, ovog puta ćemo preskočiti detaljnije objašnjavanje zbog želje da tekst ne razvodnimo. U celom tekstu ćemo koristi izraz veštačka inteligencija koji se odnosi na Akcioni plan Vlade Republike Srbije, ali, takođe, i u ličnim osvrtima ćemo nepopularno izjednačavati mašinsko učenje sa veštačkom inteligencijom, pretpostavljajući da je sam akcioni plan, zapravo, više za oblast mašinskog učenja (u jednom delu čak tako i navedeno), nego za veštačku inteligenciju koja je i dalje neka vrsta lucidnog sna čovečanstva.

Dakle, u toku meseca juna Vlada Republike Srbije objavila je Akcioni plan za period od naredne dve godine za primenu Strategije za razvoj veštačke inteligencije u Srbiji do 2025. godine. Celokupan tekst moguće je pronaći na internet stranici Vlade Republike Srbije (i.sk.rs/357580). U trenutku kada upotreba mašina u industriji čini razliku koja razdvaja uspešne od neuspešnih, svaka diskusija ove vrste je izuzetno bitna za društvo. Akcioni plan za razvoj veštačke inteligencije u društvu treba da predstavlja osvrt tog društva na sopstvenu poziciju u svetu i precizne mere kako da se ona popravi. Ali, to bi bio običan akcioni plan, dok za veštačku inteligenciju mora biti i hrabar i kreativan, kao što je i sama tematika.

Kao što rekosmo, akcioni plan je video svetlo dana u junu ove godine, utabavajući stazu za Strategiju razvoja veštačke inteligencije od danas, pa do 2025. godine. Na dokumentu je radilo sedam ministarstava, Kabinet predsednika Vlade, razni fondovi i kancelarije, veći broj prirodnih fakulteta, Institut Biosens, te predstavnici privatnih kompanija. Dokument je podeljen na pet glavnih ciljeva ili oblasti koje se mogu skraćeno nazvati: veštačka inteligencija u obrazovanju, veštačka inteligencija u nauci, razvoj ekonomije putem veštačke inteligencije, veštačka inteligencija u javnom sektoru i etična i bezbedna primena veštačke inteligencije.

Možda najvažniji deo kojim moramo da se bavimo kao društvo upravo i jeste prisustvo veštačke inteligencije u obrazovnom sistemu i odlično je da se ovo nije zanemarilo. U suštini, radi se o ciljevima koji se moraju ispuniti do 2022. godine u osnovnim i srednjim školama, kao i na fakultetima i postdiplomskim studijama. Tako se planira uvođenje jednog predmeta u osnovne, a čak sedam predmeta u srednje škole u kojima će se obrađivati veštačka inteligencija. Ovo ide ruku pod ruku sa STEM obrazovanjem i možda je šteta što nije iskorišćen trenutak da se poentira, blisko koketirajući sa idejom STEM Srbije u ovakvom jednom dokumentu. Takođe, zanimljiv je i osvrt na razvijenost digitalnih veština koji ocenjuje globalni indeks konkurentnosti (The Global Competitiveness Report, i.sk.rs/357581) u sklopu izveštaja Svetskog ekonomskog foruma. Predlog je da se ocena digitalnih veština aktivne populacije pomeri u naredne dve godine sa sadašnje ocene 4,2 (i pozicije 77) na ocenu 4,7, koju trenutno ima Bugarska u ovoj kategoriji. Obeshrabruje kada shvatimo da će i Bugarska u te dve godine napredovati i imati višu ocenu. Treba reći da je trenutno Finska prva u ovoj kategoriji digitalnih veština radno aktivne snage sa ocenom 5,8. Ostatak obrazovnog dela bavi se veštačkom inteligencijom na diplomskim i postdiplomskim studijama, broju upisanih studenata na smerove koji se bave veštačkom inteligencijom, uključivanje privrednih subjekata iz predmetne oblasti u obrazovanje studenata, te podsticajima za unapređenje studijskih programa.

U naučno-istraživačkom delu se, pored raznih donacija i podrške za razvoj novih radova, pominju projekti i aplikacije univerziteta i malih i srednjih preduzeća na inostrane projekte, spinof kompanije pri univerzitetima, ali i jedan jako zanimljiv pojam - Institut za veštačku inteligenciju. U pitanju je high level hodogram osnivanja instituta kao pravnog lica za 100 miliona dinara i podizanje broja zaposlenih na 15 u toku dve godine. Kada ćemo dobiti institut za veštačku inteligenciju? Ne možemo, a da se ne otmemo sanjarenju kako će to da izgleda kao neka istraživačka jedinica u vlasništvu Boba Pejdža. Mada, i sama činjenica da se neko ovoga setio i stavio u dokument je za blagi osmeh odobravanja. Ono što malo razočarava su niska očekivanja od takve jedne ustanove, samo četiri pokrenuta istraživačka programa do kraja 2022. godine je možda ipak suviše labavo u oblasti u kojoj je svetska trka tek skoro počela... i u pitanju je maraton sa sprinterskim tempom.

Razvoj tehnologije u nekom društvu zavisi od slučaja do slučaja. Najbitniji deo akcionog plana, po skromnom mišljenju autora, trebalo bi da bude vezan za treći cilj, tj. upotrebu veštačke inteligencije u ekonomske svrhe, ali biće da nije prepoznata važnost da se dune vetar u leđa malim i srednjim preduzećima, da bi napokon raširili krila. Kao da je nedostajala vizija Srbije sa stotinama malih garaža širom zemlje u kojima noću svetle monitori, dok se neki naši genijalci u njima upravo spremaju da promene svet. Možda te vizije nisu zajedničke. Ipak, zanimljiv je osvrt na još jedan dokument Svetskog ekonomskog foruma, a u pitanju je Networked Readiness Index (i.sk.rs/357582), odnosno, rezultat u oblasti „Nabavka naprednih tehnoloških rešenja i sistema u javnoj upravi”. Trenutni rezultat je 2,8 i za dve godine se očekuje pomak na tek 3,1. Vidi se jasna namera države da proba da bude drajver ovog talasa, ostaje samo nejasno da li je ovo suviše skromno, kao i koliko je to uopšte moguće? Koncept tehnološkog napretka i ubrzane evolucije strahovito je različit od države do države i kreće se od slučaja kada je država ključni igrač, pa sve do toga da je ona gotova potpuna isključena. U ovom trenutku je teško reći ko je u pravu. Strah svakako ostaje prisutan kada je u pitanju naše društvo. Koliko će ovako osetljiva oblast biti zaštićena od svakodnevnih bolesti koje naše društvo ima? Zato su verovatno i uvedene dve mere sa kontra težom u privatnom sektoru. Prva je „Kapacitet za inovacije u privatnom sektoru” u prvobitno pomenutom Globalnom indeksu konkurentnosti. On je trenutno na 39,7 i povećanje se očekuje na 45 kroz dve godine. Druga mera, odnosno cilj, jeste broj registrovanih startapa na Crunchbase i sličnim platformama. Za dve godine se očekuje da od sadašnje četiri brojka poraste na 15 kompanija registrovanih na takvim platformama. Iako porast od više od tri puta u toku dve godine izgleda impresivno, prilično je nejasno šta tačno znače „slične platforme” i ko će da oceni koje su ispravne platforme a koje ne. Takođe, ne treba zaboraviti da registrovati kompaniju na Crunchbase i nije toliko komplikovano i radi se uz nekoliko klikova. Za ove ciljeve bi se, nažalost, moglo reći da su, po narodski, puno dima, a nigde vatre. Izostao je ceo sistem mera koji bi mogao da pomogne srpskim firmama, da ih motiviše u vidu poreskih olakšica kompanijama koje profit ulažu u razvoj iz oblasti veštačke inteligencije, nešto slično što su uvele Sjedinjene Američke Države za generalni razvoj tehnologije.

Elem, vratimo se mi dalje dokumentu, a njegov najveći cilj, odnosno mera, jeste razvoj veštačke inteligencije u javnom sektoru. Gomila promocija, projekata i izrade godišnjih planova gotovo da je skrenula pažnju sa najbitnijeg dela, a to je izgradnja dva data centra u Kragujevcu. Jedan će koštati oko 2,5 milijarde dinara, a drugi nešto ispod dve milijarde. Koliko je moguće kvalitetno opremiti data centar sa tim sredstvima ostavljamo čitaocima da procene. Raduje samo njihovo pokretanje i kreiranje, kao i njihova decentralizacija van Beograda, ali i uspostavljanje nacionalne platforme za veštačku inteligenciju. To je nešto što tek treba da vidimo kako će da izgleda, a planirano je za kraj ove i sledeću godinu.

Poslednji veliki cilj platforme je definisanje etičke i bezbedne primene veštačke inteligencije i odmah da vas razočaramo - nema nikakve veze sa tri pravila robotike, već se radi o pravnim regulativama i praćenjima usklađenosti sa pravilnim upravljanjem, razmenom i zaštitom podataka. Nešto o čemu će se verovatno dosta više govoriti ukoliko se nešto uradi pogrešno, te ga je bitno na vreme preduprediti.

Teško je govoriti o ovom dokumentu bez kratkog osvrta na slične inicijative drugih država. Naš komšija i tiha patnja, Evropska Unija, već 2018. godine je objavio svoj plan investiranja u razvoj veštačke inteligencije u iznosu od čak 1,5 milijardi dolara (i.sk.rs/357583), apostrofirajući Horizon 2020 (i.sk.rs/357584) i AI-on-demand plaftormu (ai4eu.eu) kao dve štitonoše. Uporedo su i gotovo sve zemlje EU pokrenule sopstvenu inicijativu, te tako imamo Nemačku koja ulaže oko 500 miliona evra za razvoj veštačke inteligencije ili Francusku koja je podredila razvoj veštačke inteligencije klimatskim promenama i smatra to jednim od mogućih rešenja u smanjenju globalnog zagrevanja. Vodeće zemlje u ovoj oblasti, Sjedinjene Američke Države i Kina, to posmatraju kao projekte od nacionalnog značaja. Tako je Amerika već zauzela čvrst stav (i.sk.rs/357585) definišući 134 milijarde dolara za razvoj i istraživanje u tzv. industrijama budućnosti (Industries of the Future). Američko društvo je pored državnog stimulisanja razvoja veštačke inteligencije izuzetno stimulisano i od strane privatnog sektora, gde je venture capital u polju veštačke inteligencije samo u prvom kvartalu ove godine iznosio čak četiri milijarde dolara. Trka između Kine i Amerike u polju veštačke inteligencije toliko je žestoka da je samo grad Peking u jednom navratu uložio dve milijadre dolara u razvoj veštačke inteligencije u gradu. Kineska strategija za razvoj veštačke inteligencije, kao i Američka, ima široke poglede na temu koja za njih ima veliku važnost u globalnom pozicioniranju obe supersile, a novac se tu nemilosrdno sliva.

Možda upravo zato ostaje osećaj nedorečenosti kada je u pitanju ovaj dokument. Trka je počela tek pre nekoliko godina, a mi smo opet uspeli da uđemo u nju čak i posle zemalja kao što su Kenija ili Tunis, koje već imaju svoje nacionalne strategije (treba biti pošten pa reći da mnoge države, ipak, i dalje nemaju strategiju). Mi ne možemo da se takmičimo sa najvećim silama po pitanju investicija i trenutno jedino čemu možemo da se nadamo je da ne budemo na kraju trke. I upravo to je ono što nedostaje ovom akcionom planu - cojones. Polje veštačke inteligencije je polje za odvažne, za all-in igrače, ziceraši ovde nemaju šta da traže. Ceo akcioni plan prilično je nice to have i ukotvljen u bezbednu luku dostižnosti sa jako skromnim ciljevima, bez neke hrabrosti i vizije. Preko toga bi se možda i moglo preći, ali preko činjenice da se propustila prilika da se jače udare temelji za razvoj biznisa u polju veštačke inteligencije, ipak, ne može. Privatni sektor i privlačenje investicija u njega je naš jedini način da učestvujemo u ovoj nemilosrdnoj borbi brojeva i mi smo odlučili da opet propustimo trenutak, umesto da iskoristimo zamajac jedne ovakve inicijative i preuzmemo uzde makar u trci za gospodara Dunavske doline, koja se trenutno smatra evropskim pandanom Silicijumske doline. Ovaj plan je morao da ima jači akcenat na konkretne rezultate, proizvode, kompanije, jer investicije ne žele naučne radove, nego projekte iza kojih stoje biznis planovi i povrat investicije. Samo tako možemo privući dovoljno kapitala u ovu oblast da makar budemo u kakvoj-takvoj trci. Dodati na to da se propustila prilika za nalaženjem jače veze sa IoT, robotikom i mehanikom govori da je ovaj akcioni plan, nažalost, skromno rešenje za jednu jako bitnu temu. Na kraju dana, treba odati priznanje što uopšte imamo ovako nešto, treba biti srećan zbog instituta i data centara, ali samo ukoliko makar i ova skromna verzija ne ostane samo na papiru.