Dušan DINGARAC

1. jul 2020.

Uprethodne dve godine Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija analiziralo je situaciju sa širokopojasnim internetom u ruralnim područjima. Napravljene su i mape i sada je raspisan konkurs za operatera koji će zajedno sa državom izgraditi mrežu nove generacije, odnosno, omogućiti pristup internetu velikim brzinama.

Prema snimljenom stanju, za preko pola miliona domaćinstava ne postoji ekonomski interes izgradnje mreža nove generacije. U ovom trenutku u Srbiji pet odsto domaćinstava (oko 125 hiljada) nema fiksni pristup internetu.

U prvoj fazi, na proleće 2021. godine, gradiće se mreža koja će omogućiti brz pristup za oko 90 hiljada domaćinstava i objekte javne namene koji obuhvataju najmanje 600 škola, odnosno javnih ustanova, mesnih zajednica i drugih objekata republičkih organa i jedinica lokalne samouprave.

Nakon izgradnje, mreža će biti poverena operateru na period od 25 godina sa obavezom upravljanja, korišćenja i održavanja. Minimalna brzina u objektima javne namene iznosiće 100 megabita po sekundi, a prilikom uvođenja mreže u svakom mestu mora biti pokriveno bar 95 odsto domaćinstava.

Vlada Srbije usvojila je Program razvoja eUprave do 2022. godine sa Akcionim planom za njegovo sprovođenje. Ovim planom očekuje se uspostavljanje novih 300 usluga eUprave ili mUprave za građane i privredu. Cilj je da se izbegne odlazak na šaltere i papirna dokumentacija. Sve usluge bi trebalo da budu dostupne na portalu eUprave i preko mobilnog telefona, a građani će moći da prate stanje svojih predmeta i da na kraju ocene celokupan postupak.

Planom se ozvaničava i elektronsko sanduče na portalu eUprave u koje će se isporučivati sva dokumenta, uključujući poreska, katastarska, sudska...

Poseban cilj Programa posvećen je otvaranju podataka koji su u posedu državnih organa, kako bi svi građani, a posebno privreda, mogli da ih koriste za kreiranje novih usluga i proizvoda i podsticanje ekonomskog razvoja.

Ujedno, to će biti osnova i za kreiranje platforme za razmenu podataka od značaja za lokalni razvoj, kako bi lokalne samouprave počele da primenjuju koncept pametnih gradova u razvoju usluga.

Elektronske dokumente će prepoznavati i prihvatati sudovi, beležnici i izvršitelji, dok će institucije njihovu autentičnost potvrđivati svojim ePečatom, umesto ePotpisom pojedinačnih službenika.

Jedan od ciljeva je da, recimo, u slučaju preseljenja, plaćanja poreza, registracije automobila ili drugih sličnih životnih aktivnosti, građani mogu odmah elektronski da obave sve postupke koje su sa tim događajem povezane, umesto da ih rešavaju jedan po jedan.

Osnova razvoja eUprave biće i digitalna infrastruktura: završetak Državnog data centra u Kragujevcu, povezivanje lokalnih samouprava na jedinstvenu informacionu-komunikacionu mrežu eUprave i uspostavljanje ePisarnice i eArhive, kako bi se u potpunosti digitalizovao rad javne uprave, to jest, kako bi se omogućili prijem, izrada i čuvanje elektronskih dokumenata.

Od strateškog značaja je i završetak Centralnog registra stanovništva i izrada Metaregistra, jačanje informacione bezbednosti i obuka službenika za rad u digitalnom okruženju.

Izgradnja državnog data centra u Kragujevcu teče prema planu i u nekoliko narednih meseci očekuje se njegovo otvaranje za državne i komercijalne korisnike. Podsetimo, izgradnja je svečano počela trećeg jula prošle godine sa rokom izgradnje od godinu dana.

Državni data centar u Kragujevcu imaće kapacitet od skoro 1200 rack ormana i biće pet puta veći od data centra u Beogradu, a imaće dva objekta površine oko 14 hiljada kvadratnih metara.

Data centar je projektovan po najvišim tehničkim standardima i spreman je da ispuni najviši standard pouzdanosti - TIER 4. Imaće visok koeficijent efikasnosti iskorišćenja električne energije, te će biti u rangu efikasnosti najvećih svetskih data centara.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, uz podršku Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, napravilo je softver preko koga će svi državni organi moći da prijave svoje zaposlene za državni stručni ispit i ispit za matičare online. Ovaj servis će proraditi od prvog jula, a sadrži u sebi elektronsko poštansko sanduče, rad sa elektronskim potpisima, prilaganje elektronskog dokumenta, a pri čemu je digitalizovan proces postupanja i odlučivanja Ministarstva. Kao dodatak ovom sistemu, u pripremi je i uvođenje elektronske prijave za ispit za inspektore.

Početkom avgusta jedinstveno upravno mesto biće otvoreno i u Užicu.

Da sve u digitalizaciji nije uvek lako pokazuje najnoviji spor RGZ-a i Javnobeležničke komore. Naime, pre dve godine donet je zakon kojim su i javni beležnici dobili pravo da izdaju list nepokretnosti uvidom u RGZ-ov informacioni sistem. Ali, kako taj postupak nije preciziran podzakonskim aktom koji je RGZ bio dužan da predloži, javni beležnici su koristili ovaj sistem samo u predmetima koje su radili. I pri tome imali su pristup centralnoj bazi RGZ-a koja kasni u sinhronizaciji podataka sa katastarskim bazama na nivou opština, a komunikacija se odvijala putem komercijalnih e-mail adresa, ne omogućivši uvek zaštitu podataka. RGZ je, opet, tvrdio da javni beležnici opstruiraju proces digitalizacije i da je usled povećanog obima zahteva nakon vanrednog stanja morao da otvori šesnaest novih šaltera.

Kada je RGZ konačno dao predlog Uredbe, Ministarstvo pravde je dalo negativno mišljenje, pa je tek na sastanku RGZ, Javnobeležničke komore sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture postignut dogovor koji je poslat Vladi. Ostao je i zaključak da će RGZ morati dodatno da se reformiše kako bi i druge usluge bile lako dostupne građanima.

JKP „Infostan tehnologije” otvorilo je za svoje korisnike u Beogradu novi portal (esanduce.rs). On pored modernijeg izgleda omogućava i plaćanje računa platnim karticama. Plaćanje karticama je bez provizije, ali u ovom trenutku sistem ne prihvata MasterCard već samo Visa i Dina kartice. Ujedno, sistem ne poseduje ni mogućnost plaćanja IPS sistemom (naravno, možete otvoriti pdf računa pa skenirati QR kod), a očekuje se uskoro povezivanje eSandučeta sa bankovnim računom, kao i mobilna aplikacija. Očekuje se da se pored računa Infostana u ovom sistemu kasnije dodaju svi ostali računi grada Beograda i na taj način izbegne ili znatno smanji štampanje i distribucija računa na kućne adrese. Portal će biti otvoren i za druga pravna lica koja žele da na ovaj način distribuiraju račune, a Grad će pričati sa mnogima kako bi mogli da se na portalu plaćaju, na primer, računi za struju ili obdaništa. Od zanimljivih opcija, pomenućemo da je moguće dozvoliti drugom korisniku uvid u račune. Korisno ako imate podstanara na nekoj adresi, ali potencijalno sjajan izvor informacija za proveru da li ste prijavili nadležnim organima da taj stan izdajete.

Vlasti glavnog grada najavile su novu tehnologiju na ulicama: „Na ulicama Beograda pojaviće se nova vozila, opremljena najsavremenijom tehnologijom čija će funkcija i zadatak biti održavanje komunalnog reda u oblasti parkiranja i efikasne naplate”. Reč je o vozilima koja će krstariti gradom i snimati tablice nepropisno parkiranih vozila, recimo onih koja su zaustavljena na kolovozu, a kazne će stizati na kućnu adresu.

Slični sistemi se koriste u Italiji, Francuskoj i drugim zemljama. No, ostaje da vidimo kako će sve to izgledati u praksi, jer takve ingerencije nema parking servis, koji je najavljen kao korisnik tih vozila. Ujedno, šta će se dešavati sa greškama u očitavanju, stranim tablicama, ljudima koji, recimo, čekaju da se vozilo isparkira da bi se oni parkirali... I, naravno, da li će softver sam znati da „briše” snimke, na primer, patrole komunalne milicije koja je svratila u pekaru?

United Grupa objavila je treću veliku akviziciju, jedanaestu ukupno, od kada je u vlasništvu BC Partnersa. Nakon Vivacoma u Bugarskoj i Tele2 Hrvatska, sada je na red došao Fortnet, vodeći provajder usluga kućne zabave i komunikacija u Grčkoj. U pitanju je firma sa blizu hiljadu zaposlenih, skoro 700 hiljada privatnih korisnika i preko četrdeset hiljada firmi. UG se dogovorila sa bankama da otkupi dug Fortneta i kreditne obaveze i zauzvrat dobije 36 odsto akcija firme.