Siniša ŠEŠLAK

1. jul 2020.

Postojanost banaka na tržištu je toliko sigurna da se čak ni same banke ne plaše da ih ikada može poremetiti neki bankarski Uber ili Airbnb. Facebook je imao dobru volju i jaku pozadinu u vidu velikih igrača i nepresušne izvore keša, ali se slupao u ranoj inkubator-fazi kao kakav prosečan startap, a ne jedan od giganata Silicijumske doline. Po trenutnim znacima sa tržišta i informacijama koje dolaze, moglo bi se reći da je Libra u ranoj post-mortem fazi analiziranja i eksperimentisanja sa različitim oblicima aparata za oživljavanje. Ukratko, ulazak u bankarski sektor je poslovično težak. Gotovo nemoguć.

Ali, hajde da prvo napravimo malu digresiju u tekstu pre nego što nastavimo dalje. Pred sam odlazak ovog izdanja u štampariju Apple je odradio novi WWDC 2020 (i.sk.rs/357586). Bez neke veće filozofije, Apple je još jednom održao biznis lekciju ostalima. Akcenat njihove prezentacije nije na softveru, niti hardveru, nego na neverovatnom iskustvu klijenata (customer experience). Dok se konkurencija bavi ganjanjem duhova u vidu broja herca ili megapiksela, Apple prodaje jedno lako i veselo korisničko iskustvo, uklanjajući sve barijere na putu, čineći da se korisnik nikad ne pokaje što je izabrao Apple i što je celokupna biznis vrednost, zapravo, neki 3D emotikon koji se smeška.Upravo to je biznis lekcija koju mnoge današnje kompanije ili ne razumeju ili slabo implementiraju. Klijent želi kvalitet i jednostavnost i kada ihdobije, sve ostalo pada u drugi plan.

Zašto smo ovo pomenuli? Zato što je način uspeha u digitalnom bankarstvu možda bio pred očima svima već godinama unazad, samo nismo dovoljno obraćali pažnju. Appleovafilozofija primenjena na bilo koju industriju morala bi da vrati dobre rezultate. I upravo nešto tako se trenutno dešava u svetu bankarstva. Najvrelija tema u fintech svetu u Velikoj Britaniji je Revolut. U pitanju je kompanija koja je održala čas iz korisničkog iskustva svim bankama. Njihov način pristupa vekovima staroj temi transakcionog računa je sve ono što se očekuje u današnje doba.

Revolut je nastao 2015. godine u Velikoj Britaniji, osnovan od strane dvojice Rusa (doduše, jedan poseduje pasoš Velike Britanije) Nikolaja Storonskog i Vlada Jacenka. Obojica sa iskustvom u finansijskom sektoru, udružili su se u nameri da ponude vrstu mobilnog bankarstva kakvu je želeo prosečan milenijalac. Šta je onda toliko revolucionarno u Velikoj Britaniji i toj kompaniji? Šta su ponudili? Ponudili su celokupno iskustvo koje su primakli korisniku da unutar jedne aplikacije ima sve potrebne alatke za svoj transakcioni račun. Revolut je, pre svega, postigao to da korisnik ne razmišlja o kopiji lične karte, čekanju u redu, niti obrascima i papirima. Sve je samo u mobilnoj aplikaciji i završava se odmah. Ukoliko želite štedni račun, Revolut nudi mogućnost kreiranja vaultova sa određenim ciljevima koje pratite prilikom štednje i koji vas motivišu. Postoji mogućnost da se svaki „kusur” ili ono „sitno za žvaku” prilikom plaćanja preusmeri na štedni račun. Tako umesto 7,46 evra plaćate 7,5, a ta četiri centa se odmah prebacuju na štednju. Ovako štednja prerasta u svojevrsnu igru sa ciljevima, a kartica za plaćanje istovremeno postaje i kartica za štednju. Ukoliko želite da trgujete kriptovalutama, može. Akcijama najvećih kompanija na američkoj berzi? Takođe, može. Kupovina zlata je isto omogućena. Treba li naglasiti da kartice dolaze u roku od sedam dana u supermoderno dizajniranom pakovanju? Ili da se te kartice mogu pratiti, isključiti i poništiti putem aplikacije. Sve što vas je oduvek nerviralo u vašem bankarskom iskustvu, Revolut je uklonio, sve u cilju predstavljanja što prijatnijeg iskustva. Pravu popularnost je dobio nakon uvođenja superpovoljnih tarifa za FX razmene u inostranstvu i time bukvalno pokupio milione klijenata. Svako ko danas putuje verovatno ima Revolut karticu negde u novčaniku. Nije ovo prvi put da neko proba ovako nešto. Svi se još sećamo Payoneera, ali Revolut je stvari učinio ispravno, potpuno se oslonio na mobilne tehnologije i postavio banku u ruke korisnika, bez odlazaka u filijale.

Bilo bi nepošteno priču držati na Revolutu, jer trenutno se u svetu vrti nekoliko velikih igrača sa kojima Revolut deli megdan. Po pitanju FX transfera najveća konkurencija mu je britanski TransferWise, ali celokupan paket koji nudi Revolut u ovom trenutku je verovatno nešto bolji. Ipak, pravi konkurent Revolutu je nemački N26. Kompanija nastala 2013. godine sa ciljem da bude prva digitalna banka na svetu i svoju viziju je shvatila ozbiljno, te danas predstavlja najsvetliji primer jednostavnosti i kako mobilno bankarstvo treba da izgleda. Ne postoji široka ponuda kao u slučaju konkurenta, te je, pre svega, akcenat na bankarskoj usluzi tekućeg računa, dakle, bez ponude finansijskih tržišta ili kriptovaluta.

Po zakonu o bankarstvu ili nekom drugom zakonu o platnim transakcijama kojima je uređeno poslovanje finansijskih institucija u određenim zemljama, na strani pružaoca usluga je da utvrdi pravi identitet vlasnika računa. To je obaveza koja se posmatra izuzetno ozbiljno, jer računi često mogu biti korišćeni za različite ilegalne aktivnosti, terorizam ili pranje para. Iz tog razloga je to onaj dosadni deo sa kopijom lične karte i matičnim brojem. Upravo taj dosadni deo, koji predstavlja jednu od nepremostivih prepreka u iskustvu korisnika bankarskih usluga, Revolut i N26 su preskočili na inteligentan način, time izbegavajući i poslednju bolnu tačku u poslovanju. Revolut je prosto svalio ceo posao na komercijalne banke. Da bi se otpočelo sa korišćenjem usluge, potrebno je uvezati platnu karticu regularne banke koja, da bi izdala tu karticu klijentu, mora da otvori račun tako što prethodno utvrdi njegov identitet. Revolutu nije potrebno ništa više od toga, nakon povezivanja sa drugom karticom zvanično ste identifikovani. Sa druge strane, N26 je malo više preuzeo na sebe, ali i dalje se radi o promeni svetlosnim godinama daleko od onog što se danas dešava u filijalama. Prilikom svoje identifikacije bi ste putem video poziva pozvali servisni centar N26, gde bi neko na osnovu vašeg izgleda i priloženog pasoša u roku od nekoliko minuta utvrdio vaš identitet i tada biste bili spremni da koristite usluge bez bilo kakvih prepreka.

Ipak, da priča ne bi bila potpuno ružičasta potrudila se pandemija koja je, za divno čudo, učinila da Revolut u vreme povećanog korišćenja digitalnih kanala, zapravo, upadne u finansijske probleme. Tako se u ovom mesecu desilo da su korisnici dobili upozorenje da će doći do promena u cenovniku u super povoljnoj FX transakciji koju su mnogi dizali u nebesa, a razlog je nedostatak novca. Ostaje malo gorak ukus, jer je veliki broj korisnika otvorio račune, pa čak i platio ili godišnje članarine za pakete skuplje od osnovnog (koji je besplatan) ili pakete koji u sebi sadrže različite vrste osiguranja, metalne kartice, ali i konverzije novca bez provizija. Sada se mnogi od njih osećaju prevarenim. To je još jedna od lekcija koju deli Apple, da se korisnikovo poverenje ne sme izgubiti. Ostaje pomalo nejasno kako je Revolut uopšte uspeo da upadne u finansijske probleme kada su sve digitalne banke i kompanije prijavile povećanje u poslovanju i prihodima.

Teško je uopšte i objasniti koliko bankarska usluga može biti prosta i ugodna za korišćenje. Skoro da je neverovatno korisničko iskustvo koje pružaju ove dve kompanije. Ali, bitno je reći da se ovde spisak kompanija koje polako ulaze na tržište digitalnog bankarstva ne završava. Pored pomenutih, tu su Monzo, Monese, bunq, Bnext, Qonto... Svi oni su prepoznali da je došlo vreme digitalnih banaka u koje klasične komercijalne banke ulaze polako. Verovatno i previše sporo. Ono što će se desiti u narednom periodu je veoma važno i za banke i za fintech startape. U ovom trenutku komercijalne banke imaju veličinu, ali mali startapi imaju svu agilnost. Teško je poverovati da će mali startap uspeti da ugrozi bankarske gigante, ali i da će velika banka imati agilnost malog startapa. Ipak, pre samo nekoliko godina je bilo nemoguće zamisliti i da će neka bankarska aplikacija predstavljati banku u pravom smislu te reči, pa se to ipak desilo. Sada je vreme da se i banke transformišu i okrenu novim tehnologijama, budu agilne i fleksibilne, jer konkurencija je prevelika i samo je pitanje vremena ko će biti prvi koji će prihvatiti promene.