V. PISODOROV

1. jul 2020.

Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka trkačke igre s pogledom iz (polu)ptičije perspektive nicale su kao pečurke posle kiše. Njihovu popularnost pokušala je da iskoristi i kompanija Sega, koja je 1990. godine u fliperane poslala igru Rough Racer. Za ovaj naslov možemo da kažemo da je u svakom smislu klasičan: od primenjenog pogleda na akciju, preko načina izvođenja, pa sve do simpatične grafike koja je listom prisutna u ostvarenjima iz ove klase. Nalazite se za upravljačem trkačkog automobila, čije tehničke karakteristike između trka možete da boostujete u garaži. Kupujete kvalitetnije gume kako biste omogućili bolje prianjanje, nitro rezervoar punite pogonskim gorivom, a na raspolaganju je i ojačavanje branika. Akcija se prati na prepoznatljiv način - iz (polu)ptičije perspektive, a na ekranu u svakom momentu vidite celu stazu. Pored jednostavnih ovala, na raspolaganju su i krivudavi komplementi, ali i različiti uslovi vožnje. Za titulu najboljeg borite se protiv tri vozača od kojih jedan može da bude ljudski, što je pomalo razočaravajuće, jer su pojedina konkurentska ostvarenja donosila podršku za igranje četiri ljudska igrača. Zanimljivo je da kolizija sa takmacima ne postoji, samo sa okolišem i „banditima” koji imaju običaj da upadaju na trke i smetaju vozačima. Protivnike, ipak, privremeno možete da onesposobite tako što ćete koristiti nitro da se zakucavate u njih. Treba reći da je upravljanje prilično pipavo, što je jedan od razloga zbog kojih igra nikad nije prešla granice Japana.