Aleksandar ĐURIĆ

1. jul 2020.

Pokušavate da bacite smrtonosnu magiju koju ste otključali, ali vaš čarobnjak umesto toga hvata zjale dok ga uništavaju dva medveda i pobesneli galski ratnik. Već dvaput ste porazili boss protivnika na kraju oblasti, ali igra vas je u oba navrata izbacila na desktop. Nakon dugačke igračke sesije, uviđate da su vaš lik i pripadajuće sačuvane pozicije obrisani. Dobrodošli u Waylanders.

Od early access izdanja, naravno, ne očekujemo da budu u potpunosti ispolirana. Ali, u slučaju ovog RPG-a igračkoj publici ponuđena je neobično rana, nestabilna alfa verzija igre, po punoj ceni od nešto preko 30 evra. U trenutnom stanju dovoljno je igriva da je moguće stići do kraja, ali je probijanje kroz igru prilično naporno, a mnoge stvari još nisu implementirane. Spisak krupnih problema se tu ne završava, jer će developeri morati dosta da porade i na dizajnu okršaja, koji su nezgrapni, suviše laki i jednolični. Tu je i pregršt sitnijih manjkavosti na planu dizajna igre.

Ipak, postoji i druga strana medalje. Ako ova gigantska količina nedostataka bude otklonjena (što je veliko „ako”), Waylanders će postati solidna igra, koja će naročito privući poklonike klasika poput Dragon Age: Origins i KotOR na koje se konceptualno nadovezuje. Osnova igre je upravljanje družinom od najviše pet boraca, dok pratite obimnu priču i učestvujete u taktičkim okršajima u stvarnom vremenu, sa mogućnošću da pauzirate akciju dok izdajete naredbe. Mitološko okruženje igre je originalno i deluje intrigantno, međutim, lore je trenutno dosta oskudan i nerazvijen. Ljudska rasa ujedinjena je pod zastavom kraljevstva Kelta, Grka i Egipćana. Pored ljudi, među igrivim rasama nalaze se i vukodlaci, kao i nesvakidašnje rase po imenu Mourian i Semi-Fomorian. Zaplet prati neke od najmoćnijih pripadnika ovih rasa, dok svet obuzima mračna korupcija koja kao da potiče od drevnih bogova, nekadašnjih zaštitnika ostalih vrsta.

Proces kreiranja karaktera prilično je simplistički, što važi i za borbeni rollplaying sistem, a za sada ne postoje nikakvi skill-checkovi van borbe. Tu su šest osnovnih karakteristika likova i šest različitih klasa, svaka sa svojim specifičnim sposobnostima. Nažalost, tzv. „pasivke” ne postoje, a izbor aktivnih sposobnosti je dosta siromašan. Rasa i poreklo likova trenutno imaju minornu ulogu.

Borba je opterećena mnoštvom bagova, od kojih je najgori onaj koji vam onemogućava da izdajete naredbe likovima dok ne učitate poziciju. Interesantno je da čak i bez vašeg učešća, družina uglavnom uspeva da trijumfuje nad protivnicima i to bez korišćenja sposobnosti, što znači da one, za sada, nemaju izraženu praktičnu ulogu. Takođe, moguće je podesiti ponašanje likova tako da oni samoinicijativno koriste sposobnosti, ali ova opcija trenutno ne radi. Odziv likova na komande je nepredvidiv, kao i njihov pathfinding. Novina su drugačije formacije koje su svojstvene različitim klasama, pri kojima likovi dobijaju specijalne moći. Na žalost, formacije trenutno uglavnom ne rade.

Ako okršaji budu taktički izazovniji, možda i relativno mali broj sposobnosti i formacija bude dovoljan za zabavnu igru. Sa druge strane, neprijemčivi dijalozi ne ulivaju toliko optimizma, budući da skoro svi saputnici pate od agresivnog nedostatka šarma. Najveći deo igre provodite u društvu nadmenih smarača koje bismo, da su bili negativci, voleli da mrzimo (ovako mrzimo da ih mrzimo, ali šta ćemo). Smrtno ozbiljne, epske deonice priče (tu je i tugaljiva pesma koju neko od likova prosto mora da zapeva) smenjuju se sa dijalozima prožetim savremenim psovkama, koji često zalaze na teritoriju parodije žanra. Rezultat je čudna, nedosledna narativna kaša.

Treba, sa druge strane, uzeti u obzir činjenicu da o samoj radnji, za sada, ne znamo mnogo toga, kao i da karakteri tek treba da budu produbljeni tokom igre. Nadu uliva i audiovizuelna komponenta. Dizajn lokacija i modela likova je upečatljiv i prijatan oku, glasovna gluma je vrlo ubedljiva, a muzičke teme mogu da pariraju većini kvalitetnih fantasy soundtrackova.