Darko MIHOKOVIĆ

1. jul 2020.

U poslednjih par godina simulatori automatizovanih procesa (Factorio, RimWorld) stekli su veran, ali ipak uzak, krug obožavalaca. Već je bilo pokušaja da se ove igre približe širem auditorijumu, pre svega, ubacivanjem nekih novih elemenata, poput jednostavnog programskog jezika u igri Autonauts (SK 11/2019) ili, pak, ukrštanjem sa drugim žanrovima.

Švedski Coffee Stain Studios već je ispekao zanat fuzije naizgled nespojivih elementa gejmpleja kroz dva Sanctuma - tower defense sa izvođenjem u prvom licu. Igrač je iz perspektive nekog svevišnjeg bića spušten na zemlju, u čizme običnog radnika megakorporacije iz budućnosti, ubačen je krafting sistem iz popularnog survival žanra i tako smo dobili Satisfactory - igru tako krcatu sadržajem da sa pravom sedi na dve stolice, jer joj jedna svakako ne bi bila dovoljna.

Uprkos aktuelnom trendu, Satisfactory nema proceduralno generisanu mapu, ali imate mogućnost starta sa četiri dijametralne lokacije: pašnjaci sa dosta otvorenog prostora za gradnju idealan su izbor za početnike, dok se na drugom kraju spektra nalaze brdoviti pustinjski predeli koji oskudevaju vodom i vegetacijom.

Sam početak je prepisan iz survival igara - lociranje resursa i njihova eksploatacija, ali bez smaranja oko samog preživljavanja, jer glavnom liku nisu potrebni ni hrana, ni voda. Zapravo, jedini način da nastradate je u bliskom susretu sa endemskom faunom, a beštije su na kvarno načičkane baš oko ležišta ruda. Kako je tejzer kojim ste naoružani ekvivalent peroreza u borbi sa T-reksom, nabavka kvalitetnijeg oružja jedan je od prioriteta.

Sirova ruda gvožđa putuje pokretnom trakom do topionice gde se pretvara u gvozdene odlivke, od kojih dobijate ploče i cevi, koji u kombinaciji sa bakarnom žicom daju rotor, kao jedan od delova električnog motora. Svakim novim korakom u proizvodnom procesu, vaša mala, skladna fabrika postaje sve veći i veći lavirint isprepletenih traka, magacina, električnih kablova i druge opreme, da je često jedino rešenje podizanje novog sistema od nule. Srećom, pri ruci vam je pištolj za reciklažu, pa se za par sekundi čitavo postrojenje transformiše u komponente od kojih je nastalo.

Planove za izgradnju objekata dobijate ispunjavanjem zadataka koje šalje matična kompanija, a svode se na proizvodnju određenog broja komponenata. Sa druge strane, većina recepata za krafting opreme se dobija ispitivanjem nepoznatog bilja i ruda u laboratoriji, što je još jedan od razloga da zavirite u svaki kutak planete.

U svom širokom asortimanu, igra poseduje i nekoliko prevoznih sredstava, od bagija za ličnu upotrebu, do potpuno automatizovanih kamiona koji predstavljaju ozbiljnu konkurenciju pokretnim trakama u transportu resursa na dužim relacijama.

I pored svekolike automatizacije, proces proizvodnje biomase kao početnog izvora energije, u potpunosti pada igraču na pleća. To znači da ćete u prvih nekoliko sati, dok ne pređete na fosilna goriva, neprestano izigravati kozu, brsteći žbunje i drveće, sakupljajući gorivo za spalionice. Pomalo je iznenađujuće to što su izostali obnovljivi izvori energije iz sunca i vetra, jer bi njihova pasivna priroda omogućila veći fokus na istraživanje od samog početka.

Svet Satisfactoryja zaista je ogroman i prostire se na 25 kvadratnih kilometara, pokrivajući nekoliko različitih bioma, sa terenskim i biološkim (radijacija, otrovna para) barijerama koje će se pobrinuti da vaša radoznalost ide ruku pod ruku sa napretkom u razvoju opreme. Plus, malo avanturizma uvek dobro dođe da ispunite vreme dok čekate da se završi proizvodnja neke komponente.

Iako se još uvek nalazi u beta fazi, Satisfactory funkcioniše gotovo bez greške, izgleda prelepo i izuzetno je zarazan, a uz cenu primerenu indie naslovu krajnji utisak je i više nego zadovoljavajući.