Vojislav VUJANIĆ

1. mart 2020.

Kratak čas istorije. Prošlo je 12 godina otkako je prvi foto-aparat iz D7xx serije napustio pogon fabrike. Njegova zamena stiže 2014. u vidu modela D750. „Vernici” ga nikada nisu prihvatili kao pravog naslednika modela D700, ali ga to nikako nije sprečilo da postane najprodavaniji Nikonov model svih vremena. Da, potukao je sve prodajne cifre uprkos problemima sa zavesicom, koji su očigledno bili veći problem internet ratnicima, nego samim korisnicima. Šest godina kasnije, ispunivši sve „kućice” na kalendaru životnog ciklusa, pozdravljamo ga uz plotunsku paljbu za sve zasluge i dočekujemo „starca” V2.0. Konićiva Nikon D780.

Starac? Aludiramo na relaciju između dSLR-ova i „beZogledalaca”, jer se ovi drugi nameću kao sledeća evolutivna faza tehnološkog razvoja u fotografiji. Čak i sam Nikon ima dva konja u toj trci (Z6 i Z7), pa nije nimalo nepristojno postaviti pitanje – čemu D780? Da li Nikon ima keca u rukavu?

Skoro u svakom aspektu Nikon D780 predstavlja sledeći, možda čak i finalni, korak u razvoju aparata sa ogledalom. U njegovom „malenom” telu kreirana je fuzija najboljih karakteristika iz oba sveta. Optičko tražilo (OVF – optical viewfinder), iza koga stoje desetine godina razvoja i istraživanja autofokusnog sistema razvijanog za rad sa ogledalom, i PDAF (phase detect auto focus) sistem fokusiranja putem LiveViewa, glavna su karakteristika aparata bez ogledala.

Za „analogni” deo zadužen je AF modul sa 51 tačkom (centralno pozicionirane, kao kod D750), ali njime upravlja procesor Expeed 6, uparen sa modulom za merenje svetla od 180 hiljada piksela (dva puta više od D750) koji se koriste u D5. Obećava bolje performanse uz nešto brži rafal od sedam frejmova u sekundi (6,5 kod prethodnika), veći bafer (28 naspram 18 fotografija u RAW+JPG FINE režimu, po našem testiranju) i njegovo brže pražnjenje.

„Digitalni” odsek identičan je modelu Z6 sa 273 fokusne tačke raspoređene da pokrivaju skoro ceo kadar. Oba AF sistema svoje zapažanje prenose na full-frame (FX) BSI CMOS senzor rezolucije 24,5 Mpx, preuzetog iz Z6, ali uz neka unapređenja. Prednost u odnosu na D750 ogleda se u dual gain tehnologiji koja je implementirana u novi senzor, pa omogućava izuzetno širok dinamički opseg pri baznoj ISO 100 vrednosti, ali i malu količinu kolornog šuma pri visokim ISO vrednostima. Nikon D750 ograničen je na maksimalnu osetljivost senzora od ISO 12800, a D780 ide do neverovatnih ISO 51200!

Unapređena je i maksimalna brzina zatvarača sa 1/4000 na 1/8000 sekunde, što je značajna informacija svima koji vole da fotkaju sa velikim otvorom blende po jakom svetlu.

Optičko tražilo ostaje nepromenjeno u poređenju sa prethodnikom, sa uvećanjem od 0,7 puta i stoprocentnom pokrivenošću kadra, dok je ekran na poleđini iste veličine i artikulacije (nema selfi položaj). Rezolucija displeja je 2,36 miliona tačaka, duplo više od modela koji nasleđuje, i postao je osetljiv na dodir, kao kod Z6.

Dva slota za SD kartice ostala su nepromenjena, s tim da sada podržavaju znatno brži UHS-II standard. Nikon D780 pokreće baterija EN-EL15b (kompatibilna sa svim prethodnim), koju je putem USB-C konekcije moguće dopuniti dok se nalazi unutar aparata. Jedna od većih novosti je očekivani vek trajanja baterije od 2260 snimaka, pri upotrebi optičkog tražila, dok je D750 bio deklarisan na 1230 klikova. A to nas dovodi do ne tako sjajnih vesti. Drastično veće (teoretsko) trajanje baterije dobijeno je uklanjanjem pop-up blica (zbog načina testiranja izdržljivosti baterije po CIPA standardu). Ne samo da je uklonjen blic (koji može da pokreće CLS – creative lightning system), već i konektor za dodatni grip, koji omogućava lagodniju upotrebu aparata pri kreiranju vertikalnih fotografija, zajedno sa produženim vekom upotrebe aparata, jer skladišti dodatnu bateriju. Ovo je mač sa dve oštrice koji nedovoljno opisuje situaciju. Jedan deo korisnika će ova odluka odgurnuti u suprotnom smeru, drugi, pak, tome neće pridati prevelik, ako ikakav, značaj. Talasati u trenutku u kome se tržište smanjuje, a istovremeno nuditi dva slična proizvoda nam je nejasno. Očigledno je crta oko cene negde morala biti povučena.

Nikon D780 ima unapređene opcije za kreiranje time-lapse videa unutar kamere, naprednije čak i u odnosu na D850. Ne samo da sada možete da pravite video unutar kamere od prethodno kreiranih fotografija, već i ako direktno snimate „time-lapse video”, on paralelno kreira RAW fajlove ostavljajući više prostora za kasniju manipulaciju. Od D850 nasleđuje i focus-stacking opciju kreiranja fotografija sa jako malim pomerajima fokusne ravni, kako biste kasnije u softveru mogli da ih spojite u fotografiju koja je u fokusu „od ivice do ivice”. Ovo je naročito korisno za makro fotografiju.

Ukoliko pravite fotografiju sa nekim „efektom” unutar kamere, D780 može da zabeleži i neobrađenu fotku, pa vitalan trenutak nećete izgubiti, čak i ako vam se „efekat” nije svideo. Zavesicu je sada moguće držati otvorenom do 900 sekundi, bez ikakvih dodatnih pomagala, naspram prethodnih 30 sekundi, olakšavajući kreiranje fotografija sa produženom ekspozicijom. Ukupno gledajući, kao korisnici, dobijamo više nego što je oduzeto... Makar na papiru.

Nemoguće je ne primetiti izmene koje je pretrpelo samo telo. Iako suptilne, veoma su značajne. Dizajn rukohvata blago je modifikovan i D780 je bolje izbalansiran u ruci. ’Record’, ’ISO’ i ’Exp.Comp’ tasteri grupisani su oko „okidača”, preslikavajući izgled i odličnu funkcionalnost celokupne Nikonove game. Napokon smo dobili ’AF-ON’ taster na pravom mestu, umesto remapiranja ’AE-L’ tastera, koji nije tako zgodno pozicioniran kod modela D750. ’Live-view’ prekidač smešten je pored tražila, jer je njegova upotreba sada važnija zbog novih opcija koje D780 nudi. Nažalost, AF džojstik, kao ni menjanje fokusnih tačaka putem tač ekrana (dok se koristi optičko tražilo) nije došlo u paketu. Promena AF tačaka vrši se pomoću omnidirekcionog ’D-pad’-a ili dodirivanjem ekrana u LiveView režimu. Takođe, tasteri ’i’ i ’info’ zamenili su raspored. Odlična ergonomija nasleđena je i poboljšana, a ništa manje se i ne očekuje od ovog brenda.

Olakšavajući rad, „i menu” je moguće nezavisno podesiti pri upotrebi optičkog tražila, LV foto i LV video, a pet, tj. šest fizičkih tastera moguće je nezavisno remapirati za foto ili video režim. Nikako se ne može reći da je nivo prilagodljivosti komandi mali, pa verujemo da će svako naći svoju dobitnu kombinaciju.

Dve funkcije znatno su unapređene. Pre svega, AutoISO, kod koje je sad moguće podesiti „osetljivost” kroz pet koraka od „slower” do „faster”, kako bi Nikon D780 usporio ili ubrzao zatvaranje zavesice, u zavisnosti od vaših ili zahteva subjekta koji fotografišete. Ranije ste bili ograničeni isključivo na dvostruko veću brzinu zatvarača od žižne daljine sa kojom fotografišete – više ne.

Još jedna novina vezana je za upotrebu blica u sprezi sa AutoISO, kada aparat određuje adekvatnu ISO vrednost na osnovu celokupne scene ili samo na osnovu subjekta kako biste dobili željenu ekspoziciju celog kadra. Autofocus Finetune opcija pokazala se veoma korisnom u prošlosti, a sada je višestruko unapređena, pa se objektiv može „naštelovati” i za široki i tele kraj (ranije je mogla samo jedna vrednost da se unese), ali i nezavisno za optičko tražilo ili LiveView. Brzinu rada AF sistema nezavisno podešavate za fotkanje ili snimanje videa, kao i njegovo reagovanje kada naiđe na prepreku, ali...

Papir nikada nije mogao da prikaže razliku u radu dva foto-aparata. Naviru nam sećanja na modele D800 i D810, koji su bili još sličniji po specifikaciji, ali su u praksi bili na dva različita spektra skale. Situacija se preslikava i u slučaju D750 i D780, a „vidljiva” je od samog starta. Nikon D780 je odzivniji aparat. Zahvaljujući ekranu osetljivom na dodir ova razlika se čini još većom, jer direktno možete pristupiti većini opcija, umesto da svaki put skrolujete do njih.

Kada je reč o praćenju subjekata koji se brzo i nepravilno kreću ili idu direktno ka vama, odnosno u momentima brze akcije, D780 je precizniji i odlučniji pri zaključavanju fokusa, bolje meri svetlo i određuje balans bele. 3D tracking je pouzdaniji, zajedno sa Auto-Area AF i Dynamic (9, 21, 51) režimima, a govorimo o performansama sistema dok koristite optičko tražilo. Da li je potrebno govoriti o LV režimu i napretku na tom polju? Nebo i zemlja! Liveview režim je apsolutno u rangu modela generacije Z: brz, odzivan, precizan, naspram presporog LV kod D750, koji je koristio samo kontrastnu detekciju kako bi uspeo da fokusira. Potrebno je skrenuti pažnju na to da dva AF sistema rade na nešto drugačijim principima, a najlakše objasniti kroz nedostatak 3D praćenja u LiveView režimu, kao i to da je praćenje lica/očiju kod subjekta višestruko brže i preciznije putem LV, nego preko OVF (optičkog tražila). U Nikonu su odabrali malo „nelogičnosti” zarad višeg cilja, a to je da D780 postane najsvestraniji dSLR, odnosno, hibridni foto-aparat koji nudi najbolje od oba sveta. Kada su u pitanju low-light performanse, AF sistem putem optičkog tražila daje konzistentnije rezultate i brže fokusira, iako je deklarisan na manju osetljivost.

ISO performanse su odlične i u rangu sa ostalim aparatima iz Nikonove game, kao i konkurencije. Fabrička podešavanja za uklanjanje šuma u JPG fajlovima podešena su prejako. Sve preko ISO 12800 gubi fine detalje i dobija plastičan izgled, ali ako redukciju šuma smanjite za jedan stepen, retenzija detalja pri ISO 51200 zaista je neverovatna. RAW fajlovi su ono što očekujete od njih, sa velikim dinamičkim opsegom i dovoljno mesta za manipulaciju, opet u skladu sa onim što smo videli kod Z6.

Od „mirrorless” kolege nasleđuje maksimalnu rezoluciju snimanja video-materijala u 4K pri 30 frejmova u sekundi, tj. 1080p pri maksimalnih 120 frejmova u sekundi, uz podršku za 10-bit N-log kada se koristi eksterni snimač. Ali, D780 nije opremljen IBIS sistemom za stabilizaciju slike unutar tela, pa se morate osloniti na VR stabilizaciju u objektivu ili elektronsku stabilizaciju. Obe su inferiornije naspram one u Z6, za snimanje videa.

Ključna razlika između Z6 i D780 krije se u jednom „šrafu”. On je magičan i otključava upotrebu svih Nikonovih objektiva od 1979. godine, dok je Z6 zbog FTZ adaptera koji nema mehanički motor ograničen samo na novije AF-S objektive i znatno manji broj starijih objektiva, ali koje ćete morati manuelno da fokusirate. Osim toga, sve druge opcije kojima pristupate preko LV za foto i video su identične.

Za SnapBridge aplikaciju nam se čini kao da je napokon dovedena u red na iOS uređajima (uvek je imala manje problema sa Androidom). Povezivanje i prebacivanje fotografija svaki put je bilo uspešno i bez problema, a sa poslednjom verzijom možete prebaciti fotke u punoj rezoluciji, kao i video materijal na vaš prenosni uređaj. Sa druge strane, vek trajanja baterije je odličan. Iako smo „popalili sve lampice”, koristili BT i Wi-Fi, tač ekran, LiveView, tracking... Na kraju dana i preko 650 ispucanih fotografija, ostalo je nešto više od petine njenog kapaciteta. Uvereni smo da će u normalnim uslovima eksploatacije sigurno biti moguće napraviti preko 1500 fotografija, ako ne i blizu deklarisane cifre, samo sa jednim punjenjem.

Kokoška i patka – obe nose jaje, a samo se jedna „oglašava” kada ga snese. Slično je i sa Nikonom. Količina detalja na koju su obratili pažnju zaista je velika i što smo više istraživali D780 postajali smo svesniji činjenice da su unapređenja napravljena na svim poljima kako bi olakšala i ubrzala korišćenje aparata. Nikon D780 je više od specifikacije na papiru. Zadržano je sve što je D750 činilo odličnim aparatom i ta osnova je unapređena po svim tačkama. D780 ima hibridno telo koje korisniku dSLR-a nudi sve prednosti tog sistema, napokon omogućavajući upotrebu ekrana za nešto više od pregleda fotografija. Ne morate se više okretati u smeru mirrorless aparata da biste imali mogućnost snimanja videa, a svi vaši objektivi, ma koliko stari, i dalje će raditi. Bilo da se odlučite za njega ili Z6, nećete pogrešiti, ali D780 nudi najbolje od oba sveta, u prepoznatljivom paketu. Dakle, daje vam mogućnost izbora.