Kada ste bili mali, sigurno ste po vasceli dan maštali da radite u tehničkoj podršci i da se po celi dan preganjate sa svakakvim polusvetom sputani čeličnim i nebuloznim korporativnim pravilima čija je jedina svrha da još više razljute već pobesnelog korisnika sa druge strane slušalice. Avaj zlehuda sudbino, valovi života su vas, međutim, odneli na druge obale pa ste postali pekar, lekar, apotekar ili profesor androgogije i ostali uskraćeni za to da pijanom idiotu objašnjavate kako da telefon sveže izvađen iz krigle piva stavi u činiju sa pirinčem, da ako pirinač ne pomogne ne možete da mu date novi telefon jer mu je garancija istekla pre pet godina i taj model se više ne proizvodi, a takođe ne možete da mu date ni vašeg nadređenog jer bi vas dotični otpustio da mu prosledite ovakav zahtev. Ako vam je od ove pripovesti krenula suza, gonjena žaljenjem što taj mučenik iz call centra niste vi, ne očajavate, tu je igra za vas - Tech Support Error Unknown. Kao što ste, sigurni smo, naslutili već u trenutku čitanja naslova, radi se o simulaciji rada u službi za tehničku podršku.

Sveže ste zaposleni u Kvazaru, internacionalnoj telekomunikacionoj megakorporaciji gde tehnički podržavate mobilne korisnike. Smisleno sporazumevanje sa mušterijama kojima nešto ne radi kako treba je naporna aktivnost čak i kada su dotične mušterije realni ljudi. Ova delatnost dobija potpuno novu dimenziju težine kada pokušavate da pomognete korisnicima koji su malo više od nekoliko nasumično iskombinovanih AI rutina. Oko osnovne delatnosti pružanja tehničke podrške ubačeno je još nekoliko dodatnih izazova koji bi trebalo da osveže igrački doživljaj - u Tech Support je, grubo rečeno, uključena Papers, Please fora sa porodicom i „pobunjenicima”. Sporedni porodični zaplet izveden je pojednostavljeno, ubačen je u priču krajnje nepovezano i bez smislene emotivne veze između likova. Zbog svega toga se bojimo da će veliki broj igrača zanemariti spasavanje bolesne staramajke, jer taj deo igre uopšte ne podseća na ponekad mučno balansiranje između potreba familije, koje vas je čekalo na kraju svakog radnog dana u pomenutoj graničarskoj simulaciji. Deo priče sa pobunjenicima je kudikamo zanimljiviji. Opet na početku igre dobijete mejl od grupe Indigo čiji je cilj da bilo kojim sredstvima sruši Kvazar jer predstavlja opasnost po globalnu slobodu. Ispostavlja se da Kvazar radi ono što telekomunikacione megakorporacije i inače rade, a to je da nelegalno prisluškuje korisnike na sve moguće načine, skuplja ogromnu količinu podataka, koristi te podatke na nelegalan način za sopstvenu korist, sklapa sumnjive dogovore sa vladama i generalno zloupotrebljava svoju ogromnu moć da bi stekao još više novca i moći i tako u krug. Korporativne glavonje su ekstremno uspaničene zbog radnji Indiga, te vremenom bezbednosne mere eskaliraju i gaji se atmosfera nepoverenja prema zaposlenima koji se okreću jedni protiv drugih. U priču se uključuju i organi reda oličeni u simpatičnoj policajki, te je na vama da se u ovoj mreži lojalnosti i intriga orijentišete kako nađete za shodno. Neke elemente igre smo protumačili kao signale da ste freelancer, što ukomponovano sa teskobom, teškoćom zarade, monotonošću posla i činjenicom da je vaš poslodavac de facto globalni telekomunikacioni monopolista koji ima više nego dovoljno sredstava da plaća radnike od kojih zahteva posvećenost, učinak i diskreciju, služi kao odlična kritika savremenih trendova rada.

Igru ćete iskusiti preko kompjuterskog interfejsa, slična fora je viđena već gomilu puta u igrama kao što su Pony Island, Her Story i serijali Orwell i Welcome to the Game. Na osnovu hardvera i softvera kojim raspolažete u igri rekli bismo da je smeštena na početak ove decenije (ili kraj prošle, kolege iz Test Drive rubrike bi znale bolje). Sve je krajnje jednostavno, imate e-mail klijent, pretraživač (gde se nalaze tutorijal, banka i prodavnica) i interfejs podrške, da biste kasnije dobili još par aplikacija kako napredujete korporativnom lestvicom. Preko interfejsa za podršku preuzimate pozive i zatim pokušavate da pomognete klijentu sa kojim komunicirate koristeći ponuđenu listu pitanja i odgovora, što ponekad ne funkcioniše najbolje. Ako niste adekvatno rešili problem, možete „izgubiti” poziv, što se odražava na evaluaciju vašeg rada i zarađeni novac. Novac trošite uglavnom na unapređivanje računara, što je prilično intuitivno i realno prikazano i može donekle, ali ne značajno, da olakša probleme pri radu.

Obično kada potežemo neopisivost kao argument govorimo o stelarnim artističkim ili emotivnim dosegnućima koje je teško rečima iskazati, ali u ovom slučaju neopisivost se odnosi na dosadu osnovne mehanike igre. Toliko naporno i jednolično iskustvo uporedivo jedino sa gledanjem sušenja farbe ili Super Lige. Da ne govorimo o činjenici da igra ima više krajeva, ali da u Papers, Please fazonu većina krajeva predstavlja glorifikovani gameover, a save sistem onemogućava da samo vratite dan unazad te vam u jurenju „pravog” završetka preostaje da igrate igru gotovo u celosti više puta što je slično kineskom vodenom mučenju.

Grafika se svodi na retro desktop, radi posao i sadrži par finih detalja, ali česti gličevi i problemi sa prikazom teksta kvare utisak koji bi ionako bio u najbolju ruku neutralan. Zvuk je takođe minimalistički - retro efekti korišćenja računara i nekoliko finih kompozicija koje možete menjati. Bagova, nažalost ima, iako nismo naišli ni na jedan koji potpuno „ubija” igru.

Dobra pouka smeštena u OK narativ i donekle zanimljiv mehanički pristup je nažalost unižena preteranom repeticijom i traljavom realizacijom. Fanovi ovog „žanra” bi mogli da se okušaju u tehničkom podržavanju, dok ostalim čitaocima, čija je znatiželja pobuđena ovim tekstom, savetujemo da sačekaju da se igra skroz ispegla i neki popust.