Uprkos najezdi indie igara koje se trude da podražavaju 20-30 godina stare uzore, side-scroller brawler ili, po naški, tabačina je žanr koji je među mlađim developerima relativno zapostavljen. Proteklih decenija taj žanr je iznedrio gomilu hitova, kao što su, recimo, autoru ovog teksta omiljeni, Cadillacs and Dinosaurs i Golden Axe, koji je očito bio omiljen i kreatorima Wulverbladea, pošto su u igri inspiraciju ovim legendarnim ostvarenjem otvoreno iskazali nekoliko puta.

Wulverblade prvenstveno privlači pažnju uspelim pokušajem autora da u brawler utkaju ogromnu količinu istorije, što kroz priču igre, što kroz ogroman broj multimedijalnih sitnica koje otključavate kroz igru, snimaka istorijskih lokaliteta sa naracijom i objašnjenja pojmova iz igre sa istorijskog aspekta. Zamajac radnje je čuvena epizoda sa nestalom devetom legijom, čija misteriozna sudbina često predstavlja narativnu potku raznih umetničkih dela, recimo, skorašnjih filmova Eagle i Centurion, koji se alegorijski bave američkom okupacijom Iraka i Avganistana. Pohod legije na sever Britanije je veoma naljutio Kradoka i njegovu porodicu, naslovne wulvere, koji žive u šumi sa vukovima i štite okolna sela. Istorijski, igra nije potpuno verodostojna - ratnik iz šume koji ubija stotine Rimljana i održava prisne odnose sa četvoronožnim komšijama kasnije dobija svoje folklorno obrazloženje koje vam ovde nećemo spoilovati. Ipak, iako istorijska istina pada u drugi plan, nju verovatno niko ne očekuje u stripski urađenom side scroller brawleru.

Autorima treba odati počast što su u igru integrisali veoma celovitu istorijsku lekciju. Pored istorijskih detalja, kroz igru ćete skupljati i predmete vezane za likove igre, te collectibles deo zaista oplemenjuje igru i pruža još jedan razlog za ponovne prelaze. Svi segmenti pisanja u igri su odlični. Nekome mogu zasmetati karikature Rimljana, koji su komično zli, ali to nekako ide uz tematiku i stil igre. Cilj vam je da od Rimljana odbranite svoje malo selo u Gal... pardon, Britaniji. Kao što je i red kada se zemlja oslobađa od okupatorske čizme (u ovom slučaju sandale), pod mač će vam prvo doći strani plaćenici i domaći izdajnici, dok su legionari rezervisani za kasnije, što predstavlja stelarnu i retko viđenu sinergiju narativne progresije i smislene težinske rampe.

Kao skrolujući beat em up, Wulverblade sija, borba je vrlo fluidna, spektakularno krvava, neprijatelja ima na buljuke, a da bi ih otposlao na drugi svet, igrač na raspolaganju ima široku paletu poteza - napad, udarac štitom, zaletanje, blokada, pariranje, dodge, roll, specijalka koja razbacuje neprijatelje okolo u stilu Bada Spensera, napad iz vazduha itd. Igrač može da hvata neprijatelje, udara ih i baca, baca oružje i delove tela koji ostaju iza upokojenih nesrećnika, nalazi teško oružje ili prizove svoje kompanjone vukove da sliste oponente. Kada se napuni skala besa, igrač ulazi u posebno stanje, pa jače udara, ne prima štetu i regeneriše zdravlje, što je neophodno znalački upotrebljavati. Neprijatelji su veoma raznovrsni, svaki nivo ima boss protivnika, a pojavi se i poneki miniboss. Pored Kradoka, možete igrati i kao brat mu Branus ili sestra Ginevra, koji imaju drugačije poteze i stil borbe. Igra je prilično teška kada izaberete normal, sa nekoliko deonica koje iskaču iz progresije težinskog balansa, pa je neophodno savladati napredne tehnike. Tada igra dolazi na svoje i dobro izvršeni combo lanci zaista pričinjavaju enormno zadovoljstvo. Za teže achievemente i visok plasman na rang-listi biće vam potrebno dosta vežbe i munjeviti refleksi. Pored standardnog moda, tu je i arkadni, gde se oživljavate samo na checkpointima, a imate tri života u celoj kampanji, zatim poseban mod, koji se otključava nakon prelaska igre (objašnjavanje bi bilo spoiler), i arene, u kojima je cilj preživeti i dostići što veći skor. Novi modovi, co-op i jurnjava za itemima i achievementima višestruko će produžiti vek igre u odnosu na kampanju koja traje oko šest sati.

Kao i ostale igre iz žanra, Wulverblade je bolje igrati na džojpedu, jer je igranje blago neudobno ako igrate na tastaturi. U menijima su kontrole ilustrovane na Xbox kontroleru. Desilo nam se da nakon priključenja drugačijeg kontrolera igra dobije krizu identiteta i sve hintove za pritisak dugmića zameni belim kvadratima, iako je upravljanje funkcionisalo. Povremeno se može desiti da se vaš input ne registruje na vreme, što može zasmetati kompetitivnim igračima, ali takvi ispadi nisu česti.

Cutscene koje se odmotavaju između misija prati odličan narator koji nam otkriva ovu „zaboravljenu” legendu. Sve linije dijaloga imaju kvalitetnu glasovnu glumu, zvučni efekti su veoma dobri i ilustruju ubistva na pravi način, dok je odlična muzika prigodno (i očekivano) epska, sa keltskim primesama. Igru krasi divna cel shaded crtana grafika, dok je vizuelni stil pod uticajem stripa, mračan i žestoko stilizovan. Igra je brutalno visceralna, krvi ima do kolena, a odsečeni udovi lete na sve strane. Animacije i ostali efekti su neočekivano dobri za igru ovog tipa. Iako igra grafički briljira, moće da se igra (i to sa najvišim nivoom detalja) i na grafičkim kartama koje su nekoliko klasa i generacija ispod onih navedenih u zvaničnoj specifikaciji, što smo lično testirali na više modela.

Ako volite starostavne tabačine i/ili Britaniju iz rimskog perioda, a dopada vam se stilizovana cel shaded grafika, Wulverblade je ostvarenje koje ne biste smeli da propustite.