Razumno je pretpostaviti da prethodnu godinu niste proveli u hibernaciji ili podvodnoj bazi ispod polarnih kapa i da znate šta je PUBG. Čak i da ste bili u zatvoru, do ćelije i ušiju bi vam dopro aber o igri koja se zove PlayerUnknown’s Battlegrounds, a odmah potom biste saznali i da se radi o fenomenu koji krši sve rekorde na Steamu, toj najpoznatijoj platformi za digitalnu distribuciju igara.

PlayerUnknown’s Battlegrounds je multiplayer pucačina za sto igrača na jednoj mapi čiji koncept vuče korene iz kultnog japanskog filma „Battle Royale” o grupi školaraca na ostrvu koji imaju zadatak da istrebe jedni druge dok poslednji ne ostane na nogama. Iako je film metafora za snalaženje u kapitalističkom sistemu koji dojučerašnje drugove baca u fatalni klinč, posledični kulturni fenomeni bazirani na istom sistemu nemaju tako duboke alegorijske ambicije. To podjednako važi za knjigu/film „Igre gladi” („Hunger Games”) i igru PlayerUnknown’s Battlegrounds, čija je zajednička poenta smrtonosna igra žmurke u potrazi za pobednikom.

Rekordi u broju igrača (na Steamu) koje postiže PUBG višestruko su veći od bilo koje igre koja se ikada pojavila na PC-ju. PlayerUnknown’s Battlegrounds igra više igrača nego CS-GO, Dota 2 i sledećih deset najigranijih naslova zajedno, a brojke koje postiže novi Call of Duty naprosto su smešne i nepodesne za poređenje. Na primer, u trenutku pisanja ovog teksta (petak, rano prepodne), PUBG igra preko dva miliona ljudi, dok u Dota 2 „samo” 400.000 igrača uživa u jutanjem psovanju sa ruskim tinejdžerima... Malo je reći da se radi o fenomenu sa dalekosežnim posledicama po globalnu industriju igara. Rečeno iritantnim jezikom startapa, PUBG je „disruptivni” faktor kakav istorija ne pamti.

Svaki PUBG meč počinje padobranskim skokom na jednu od dve mape koje trenutno postoje u igri, ostrvo obraslo šumom (Erangel) i pustinjski krajolik prošaran industrijskim objektima (Miramar). Obe mape su ogromne i načičkane gradićima, selima i raznovrsnim drugim lokacijama (arheološko nalazište, napušteni zatvor, rafinerija nafte, vojna baza, pristanište, skladište brodskih kontejnera...), a putanja aviona, to jest ugao pod kojim nadleće krajolik, potpuno je nasumična. Ovo poslednje znači da će svaki novi početak biti drugačiji jer zona doskoka neće biti ista kao u prethodnoj partiji. Kad se nađete na tlu, prva i jedina briga vam je nalaženje oružja jer ostali igrači neće čekati limun, već će trčati ka najbližem objektu u potrazi za bilo čim što može da puca, seče ili bode. Lokacije ubojnog i korisnog loota (ranci, pancir, kaciga, pribor za prvu pomoć...) takođe su potpuno nasumične, što dodatno „randomizuje” igru. Nekad će vam se desiti da u prvoj udžerici nabasate na kalašnjikov, optički nišan, municiju i pancir, dok ćete u drugoj obijati pragove pola sata samo da biste našli revolver i mačetu. Kad se koliko-toliko opremite, konsultovaćete mapu da biste videli da li se nalazite u zoni koja je sigurna od smrtonosnog energetskog polja ili ne.

Kružno energetsko polje koje se neprikidno smanjuje ka jednoj nasumičnoj tački na ostrvu jeste mehanizam za regulaciju trajanja i tempa svake partije jer progresivno sužava igrivu zonu i preživele igrače usmerava jedne na druge do neumitnog kraja balade. Da nije toga, mečevi ne bi imali kraj jer bi se igrači raštrkali i ugnjezdili na krovove širom borbene zone i čekali da im neko dođe u snajperski domet, čime bi se brzi i eksplozivni PUBG pretvorio u mrcvarenje u stilu DayZ. Pomenusmo da je tačna lokacija gde na mapi se nalazi početna zone polja još jedna nasumična stavka u igri, tako da možete upasti u probleme ako ste doskočili nekoliko kilometara dalje. Tu vam mogu pomoći kola, pikapi ili motori, koji su, pogađate, takođe totalno random rasuti po mapi i sem što ubrzavaju vaš transport po ostrvu njihova primarna uloga je zapravo da drugim igračima odate svoj položaj.

Magija PUBG-a leži u potpunoj neizvesnosti koja izaziva snažne stomačne leptiriće, ali RNG faktor u dobroj meri slabi nakon početne faze svakog meča kad preživljavanje počinje da bude stvar taktiziranja i veštine. Nakon nekoliko desetina pogibija počećete da kapirate koje su najefikasnije metode za preživljavanje, naučićete da prepoznajete kuće i objekte koje je neko posetio pre vas i na čijim se gornjim spratovima možda još uvek krije. Postaćete ekspert za zvukove u okruženju i naučiti da razlikujete ambijentalnu buku od šuškanja drugih igrača. Provalićete da se isplati da avatara u bitku pošaljete bez obuće jer bosi koraci prave mnogo manju buku na većini podloga. Prostora za individualnu veštinu ovde i te kako ima, bez obzira na to što neki ljudi, najčešće oni retki koji nisu probali igru, tvrde suprotno.

PlayerUnknown’s Battlegrounds funkcioniše isključivo u multiplayeru, ali ga možete iskusiti u nekoliko različitih formi, u zavisnosti od toga koju opciju odaberete za automatski matchmaking. Osnovna podela je na mečeve koji se igraju u trećem i one u prvom licu: prvi vam pružaju bolju preglednost i šire vidno polje, ali iste korisne plodove ubire i vaša konkurencija. Drugi je klasičan FPS mod u kojem vidite samo cev i nišan oružja koje vam je u rukama, što je realnije i daje mnogo veći značaj osluškivanju i osvrtanju. PUBG možete da solirate, ali i da ga igrate u društvu. Kada se igra timski PUBG može da bude ekstremno zanimljiv zbog pojačane taktičke komponente i značaja komunikacije, ali postoji šansa za izuzetno smaranje ako jedan član ekipe rano zagine pa bude osuđen na pasivno posmatranje meča.

PlayerUnknown’s Battlegrounds je igra koja je daleko od idealne. Najveći problem je nedovoljna optimizacija koda i enginea (Unreal Engine 4), zbog čega se igra vuče i na vrlo snažnim konfiguracijama. Taj problem je donekle ublažen u finalnoj verziji igre (1.0), ali daleko od toga da je rešen na zadovoljavajući način. Probleme sa serverima i lagom koji su morili igru u prvih nekoliko dana verzije 1.0 nema smisla spočitavati jer ovolika popularnost mora da naplati infrastrukturnu cenu.

Drugi krupan problem jeste ekonomija povezana s igrom, tačnije famozni lootboxovi koji u sebi kriju odeću i obuću za kozmetičko uređenje igračkih avatara. Kutije sa plenom zarađujete igranjem, to jest investicijom in-game poena, a predmete koje dobijete iz njih možete da prodajete na Steam marketu, što bi bilo sasvim u redu kad na istom mestu ne bi mogli da se prodaju neotvoreni boxovi (za pravi novac). Ovaj element zadire u domen pravog kockanja i budite sigurni da će do kraja 2018. godine sve nalik na konckanje u igrama biti zakonski regulisano. Inače, ako ste redovan i pasioniran igrač PUBG-a, vrlo verovatno je da ćete u prvih mesec dana uspeti da isplatite 30 evra koje ste dali za igru prodajom krpica za pravi novac. Recimo, ja sam do sada na igri zaradio preko 50 evra: jedared mi je ispao epic crveni kaput koji sam prodao za 30 evra, a ostatak sam namakao na vunenim kapama, nekoliko pari patika i beloj košulji. Retki primerci odeće, kao što su setovi školskih uniformi, prodaju se za preko 500 evra! Tu lovu, nažalost, ne možete da povučete na bankovni račun, već morate da je potrošite na Steamu.

Meteorski uspeh PUBG-a doveo je do opšte poplave konkurentskih battle royale pucačina i modova, kako svežih tako i deriviranih iz postojećih igara. Priča se da će čak i CS-GO dobiti svoj battle royale mod, što je dokaz da i (nekada) neprikosnovene institucije moraju da gledaju odakle duva vetar da ih vreme ne bi pregazilo. Rast PUGB-a doveo je i do brze smrti konkurencije koja se nije snašla u novim okolnostima. The Culling, jedna od prvih BR pucačina na Steamu, spala je na desetak igrača i počela da emituje neprijatan miris, kao onomad LawBreakers.

Sveopšta „betlrojalizacija” još uvek nije u fazi trke u naoružanju jer PUBG niko neće biti u stanju da ozbiljnije ugrozi još prilično dugo. U budućnosti će verovatno doći do ponavljanja istorijske jurnjave poput one za World of Warcraftom, kad su velike kompanije uložile veliku lovu u svoje MMO naslove (pretenciozno nazvane „WOW killerima”) i izvisile kao tužne sline nakon kraćeg perioda ravnodušnosti igračke baze. Nije teško zamisliti miris nervoznog znoja u upravnim odborima Activision-Blizzarda i Electronic Artsa koji znaju da moraju da se prikače na battle royale kompoziciju da bi ostali relevantni na duže staze, ali ne znaju kako to da urade do sledeće fiskalne godine. Svira mi se najmanja violina na svetu u čast njihovih muka... Pretpostavljam da će PUBG uspeti da ugrozi jedino pucačina koja će u otvorenu i slobodnu formu doneti borbena vozila i destrukciju objekata, uz izbegavanje zamki u koje su svojevremeno upale igre poput Tribes 2.

Značaj PUBG-a je višestruk. Jedan od najbitnijih elemenata njegovog uspeha definitivno je cementiranje PC-ja kao platforme na kojoj se dešavaju najuzbudljivije stvari. Igra će doći i na konzole (pre svega na Xbox One, gde je nedavno ušla u „preview” program), ali kao port sa PC-ja koji će postojati reda radi. Malo biblijske pravde za PC scenu nikoga neće ubiti...