Izgled ume da prevari. Dobro je poznata izreka da ne treba suditi o knjizi po koricama, a mi bismo dodali i da ne treba suditi o igri po screenshotovima. Može se desiti da vam tako promakne igra koja ne izgleda najsjajnije, ali ima izuzetan gameplay ili priču. Takav je slučaj sa ovom igrom o poniju koja iza naivne fasade krije neko potpuno drugačije lice.

Pony Island, doduše, svoje pravo lice otkriva jako brzo, već posle nekoliko kraćih nivoa. Ukoliko ste videli Steam stranu ili bilo kakav snimak iz igre znaćete već šta vas očekuje. Jako je teško izbeći iznenađenja koje igra krije (a, verujte nam, i te kako ima iznenađenja) tako da, ako želite da vam igra ostane iznenađenje, nabavite primerak i odigrajte je bez prethodnog gledanja screenshotova ili trejlera. Poslednja prilika da izbegnete spoilere, posle nemojte da kažete da vas nismo upozorili.

U ovoj maloj indie igri, dakle, igrate kao poni koji preskače prepreke, povremeno leti i puca laserom na povremena smetala. Dosadno, zar ne? I jeste, barem na početku, dok vam igra ne bude tražila dušu. Naravno da to nećete uraditi već ćete ishakovati zaobilazni put i tako naljutiti njenog kreatora. Vidite, Pony Island je kreirao sam đavo kako bi putem natpisa „zabava” mamio igrače i uzimao im duše. Ali vi ste već počeli da je igrate, prekasno je, morate da nastavite i nađete način da oštetite bitne fajlove igre kako biste je zauvek ugasili i spasili ne samo sebe već i sve ostale koji su joj se ikada približili.

Pored pomenutog skakutanja često ćete se suočavati sa logičkim problemima razbijanja programskog koda kroz jednostavnu mini igru slaganja znakova. Ovi zadaci su fino balansirani i nikada ne postaju preteški, sem što pri kraju mnogo češće morate da ih rešavate i smanjuju tempo igre koji je do tog trenutka odličan. Inače, igra će vas stalno iznenađivati, menjaće mehanike i uvoditi nove, a svi „štosevi” koje krije u rukavu pažljivo su tempirani, tako da ih nikada nećete očekivati. U nekoliko trenutaka smo ostali potpuno zbunjeni i fascinirani sitnicama koje je igra provlačila, samo da bi nas posle ohrabrivala da je sve okej, do sledećeg probijanja četvrtog zida. Najupečatljivije je svakako finale, vrhunski tempiran niz trikova koji će svakog igrača iznenaditi na više načina i zaslužuje sve pohvale. O čemu je reč nećemo vam ni u ludilu otkriti, moraćete sami da proverite.

Komično blatantna sprdnja sa satanizmom je još jedna fasada iz koje su sasvim realne teme koje će momentalno kliknuti kod svakoga ko je pokušao da se bavi nekim kreativnim poslom, pogotovo pravljenjem igara. Pony Island u svojih dva-tri sata gameplaya ispreda priču o problemu kreativca da napravi nešto funkcionalno i to plasira drugima, dok je uzimanje duša samo jedna nezgodna greška s kojom je došao sistem. Ovo je igra koju ćete završiti u jednom dahu, u nemogućnosti da se odlepite od ekrana stalno se pitajući šta će se dalje desiti i na koje načine će se Ostrvo ponija poigrati sa vama. Možda ne dostiže subverzivnost Undertalea, ali što se nas tiče apsolutno vredi pet evra, kolika joj je cena na Steamu.