Sagledano kroz gole brojeve, rivalstvo između robnih marki Call of Duty i Battlefield baš i nije neko rivalstvo - po nekim procenama, Activisionovog titana globalno igra četiri puta više igrača. Jedan od razloga za to je to što novi CoD imamo svakog novembra, a novi BF svakog drugog novembra, za šta je Electronic Arts tek ove godine ponudio rešenje u vidu alternativne Battlefield igre koju je odradio bekap studio, čime je udario temelje jednogodišnjem ritmu. Da li se time narušava ono drugo, bitnije rivalstvo, utakmica na polju kvaliteta, koju je Battlefield franšiza redovno dobijala sve do bagovite četvorke?

Odgovor je, bar za sada, ne, bez obzira na pomalo problematični sekundarni studio odgovoran za Hardline. Koliko god je Visceral Games fufnuo u perje s poslednjim Dead Spaceom toliko se izvadio s fino skockanim Hardlajnom, prvom BF pucačinom koja za temu ima policiju i kriminal. Kao i za ranije Battlefield igre, razlozi za nabavku Hardlinea u najvećoj meri će se svoditi na multiplayer, mada treba pohvaliti i trud koji je uložen u mod za jednog igrača u kojem je pokušano vraćanje u fokus personalitija poslednji put viđenog u Battlefieldu: Bad Company 2.

Single-player Hardlinea je krimi priča koja je formirana kao pseudosezona TV serije podeljena na epizode-poglavlja. U fokusu je mladi inspektor Nik Mendoza, pošteni policajac okružen korumpiranim kolegama u odeljenju za narkotike. Lažno optužen za ubistvo, naš junak će morati da se opere i izgrednike izvede pred bledo lice prav... Vidim vas kako prevrćete očima, ali kompletiranje poglavlja u single-player kampanji donosi vam battlepackove za multiplayer prepune bonus boostera, vaučera za oružane dodatke, kamuflažnih šema i druge kozmetike, tako da - eto motivacije! S obzirom na to da je glavni junak policajac s moralnim kompasom, u igru je ubačena mogućnost hapšenja kao alternativa sveopštom oružanom mayhemu. Svakom protivniku ili grupici protivnika koji vas nisu primetili i potegli oružje možete flešovati policijsku značku pritiskom na G (taster kojim u MP-u bacate granate, što će dovesti do zabavnih situacija u prvim satima multiplayera dok mišićna memorija ne iščili), nakon čega će bandit(i) položiti oružje. Hapšenje donosi više single-player XP-a od ubijanja pa će vam biti korisno za otključavanje novog oružja (multiplayer arsenal je odvojen od single-playera). Sve u svemu, iako je mehanika hapšenja izvedena blago neuverljivo, daje vam mogućnost alternativnog, stealth pristupa, što je velika novost za poslovično krvavi Battlefield.

Dve osnovne multiplayer razlike Hardlinea u odnosu na ranije Battlefielde tiču se karaktera arsenala i funkcije vozila - prenosno raketno oružje sada nije deo osnovnih klasnih paketa, već egzistira kao „pickup” na multiplayer mapama, dok su vozila laka, mahom nenaoružana i služe pre svega za brzi transport, a ne kao ofanzivno oruđe. Multiplayer donosi nekoliko starih i nekoliko novih modova, redizajnirane klase i arsenal, kao i novi sistem otključavanja oružja i opreme. Conquest i Team Deathmatch su i dalje tu (u small i large „ukusima”) jer bez njih Battlefield ne bi bio Battlefield. Novina je nekoliko modova prilagođenih ulogama lopova i žandara, koji su krajnje zanimljivi i dinamični. Prvi je Heist, klasični bank job u kojem krimosi treba da otmu paket s dragocenostima i pobegnu do heliodroma, u čemu ih sprečava policija. Drugi je Blood Money, neka vrsta multi CTF-a u kojem lopovi i policija grabe lovu sa hrpe iz centra mape i transportuju je do sefa u svojim bazama, uz mogućnost pljačke već deponovanog keša iz protivničkog sefa. Treći karakterističan mod jeste Hotwire, u kojem kradete kola, a poene stičete brzom vožnjom i uništavanjem protivničkih hotvajerovanih vozila... Postoje još i dva moda inspirisana Counter-Strikeom (Rescue i Crosshair), a za njih takođe važi da su zabavni više nego što bi trebalo. Dakle, ako Battlefield kupujete radi multiplayera (radi čega drugog, realno?), Hardline vas neće razočarati - naprotiv!

Sistem za otključavanje novog oružja je modifikovan na način koji mi se ne sviđa previše jer podseća na onaj koji je korišćen u Call of Duty: Ghosts. Pre svega, sada ništa nije vezano za globalni nivo igrača koji je sveden na kozmetički broj. Svako oružje i dodaci za njega kupuju se in-game kešom koji zarađujete u misijama, tako da je svaka pucaljka dostupna već nakon nekoliko sati (u Ghostsu nije korišćen keš nego žetoni, ali sistem je suštinski bio isti). Nema više slasnog čekanja da vam se nešto otvori niti ispunjavanja zaguljenih assignmenta koji kao nagradu donose neku fensi pušku, već je sve dostupno uz minimalan trud. Well, skoro sve, jer je oružje frakcijski strogo podeljeno. Ruski AKM, recimo, mogu da koriste krimosi, a M416 policija. Ukoliko poželite da kao žaca pucate iz kalašnjikova, u ulozi krimosa morate da napravite 1250 killova sa željenim oružjem, nakon čega plaćate sočnu sumu keša i tek tada možete da koristite tu pucu.

Najveća pohvala Hardlineu leži u sferi incijalne ispeglanosti i odsustva vidljivih bagova, što stoji u superoštrom kontrastu u odnosu na BF4 koji je prvih nekoliko meseci bio mučan za igranje.