U svetu reklama postoji izreka „sex sells”, smela insinuacija da možete prodati apsolutno bilo šta dokle god je na omotu privlačna osoba, po mogućstvu što oskudnije obučena. Team Ninja nije stranac ovoj izreci na kojoj je zasnovao čitav serijal borilačkih igara Dead or Alive. Dugovečna saga je tek nedavno po prvi put došla na PC u vidu ultimativnog izdanja Last Round, kao jedina 3D tabačina na platformi koja ionako nema veliki izbor igara iz ovog žanra.

Kad god se pomene DoA, neminovna je priča o „slonu u sobi”. Način na koji su prikazani ženski likovi - sa suznim okicama, poprsjima veličine vazdušnog jastuka i kinky kostimima odavno gradi imidž perverzne/fetiš igre. Koliko god se neko trudio da brani, u osnovi, vrlo dobru borilačku igru, činjenica je da postoje stvarno uvrnuta podešavanja poput onog koje pojačava lelujanje kipećih poprsja ili dodaje hektolitre znoja na pomenute atribute devojaka. Nemamo ništa protiv zavodljivih i seksi likova, na kraju krajeva, mnoge heroine iz igara su definitivno u kategoriji „seksi”, samo je nejasno zašto se toliko potencira na pomenutim sitnicama i time igra udaljava od publike.

Na stranu seksizam blesavih Japanaca, da vidimo šta od sadržaja nudi novi DoA. Glavni režim je naravno Story, limunadica o korporaciji Doatec koja organizuje turnire iz naslova i hrpi likova željnih da se dokažu upravo na tim turnirima. Odličan je način da isprobate sve likove, mada vas apsolutno neće biti briga, ni za priču, ni urnebesno lošu glasovnu glumu, bezizražajna lica aktera međuanimacija i isforsirani, loš humor (transfer blama u svoj svojoj slavi). Pored toga, prisutni su i stari znanci bez naročitih iznenađenja: arkadni mod, survival, 1na1 i tag borbe. Možda su nas Netherrealm igre razmazile, ali smo zaista očekivali veću ponudu modova, naročito u igri kojoj je ovo treće reizdanje. Ljubitelji online okršaja ostaće praznih ruku jer PC verzija igre za sada nema online mod. Po rečima izdavača, ovo bi trebalo da bude dodato do početka leta, mada je pitanje da li će se i komuna igrača zadržati toliko na ovom naslovu.

Borbeni sistem je neverovatno jednostavan sa svega dva tastera za udarce, blokom i tasterom za hvatanje. Dubina ovakvog sistema je u protiv-udarcima, zahvatima i vezivanju komboa tako da se protivnik onesvesti i otvori za kritični udarac ili za novi kombo. Prisutan je vrlo opsežan tutorijal sa preko 40 poglavlja gde je objašnjen apsolutno svaki potez koji možete izvesti. Jedino što zbunjuje su čudni skokovi u težini prilikom treninga. AI je u nekoliko navrata agresivno naletao i uspevao da nas umlati i pre nego što smo stigli da isprobamo zadati potez.

Sem potpuno nerealnih telesnih proporcija određenih likova, borba je zapravo poprilično realistična i zasniva se na stvarnim borilačkim veštinama, mada povremeno ima i nerealnih skokova i teleportovanja kod nindži. Napredni potezi su jako situacioni i možete čak preći arkadni mod na hard težini da ne koristite nijedan od njih. Button mashing vrlo često postane validna taktika (dobro, ne baš ako „žvaćete kontroler”), mada je sistem strožiji po tom pitanju od npr. Tekkena tako da je malo čudno kada se nekad traži velika preciznost i brzina, a nekad imate dosta prostora za sledeći potez i čak se registruje kombo i pored veće pauze u izvođenju. Primetili smo određene propuste u detekciji udaraca, neretko se dešavalo da udarac očigledno prođe kroz protivnika ili da zahvat potpuno promaši. Nadamo se da će ovo biti ispravljeno pre puštanja online funkcionalnosti, inače je frustracija većine igrača zagarantovana.

Za igru izdatu u 2015. godini, DoA5 izgleda prosečno, gotovo kao launch igre za prethodnu generaciju konzola. Arene krase mutnjikave teksture i mali broj poligona, ali je nejednak i kvalitet tekstura i modela likova sa očiglednim fokusom na lepšu polovinu i njihova skamenjena lica. PC verzija je najavljivana kao ultimativna, ali je inferiorna u odnosu na PS4/Xbox One po pitanju efekata, nema oštećivanja kostima koje takođe postoji na PS4 i nedostaju dve arene. Kvalitet zvuka varira, neki od glasova i najavljivač zvuče kao da su snimani najjeftinijim Genius mikrofonima. Moguće je podešavati samo rezoluciju, senke i omekšavanje ivica, doduše preko alata iz foldera igre. Barem je optimizacija odlična, sve će glatko raditi i na konfiguracijama ispod minimalne, a učitavanja su gotovo trenutna. Nejasno nam je samo zašto su meniji i uvodne animacije pre borbi u 30 FPS, a sve ostalo je u 60 FPS. Xbox kontroleri su obavezni jer je tastaturu nemoguće proizvoljno mapirati, a podrazumevana podešavanja su nakaradna. Takođe, mnogi arkadni kontroleri se ne detektuju u potpunosti tako da proverite na forumima kompatibilnost svojih kontrolera pre nabavke igre. Kada smo već pomenuli kupovinu, DoA5 je za količinu sadržaja među skupljim naslovima po ceni od 40 evra, sa DLC kostimima u vrednosti od još 110 evra (dva paketa od po 50, tj. 60). Jesu u pitanju kozmetički dodaci, ali ne možemo, a da se ne zapitamo kako je onda ovo „ultimativno izdanje” ako je sem grafičke inferiornosti nepotpuno po pitanju sadržaja. Izdavač i developeri su od prvog dana u ratu sa moderima koji žele da prave kostime za igru (naravno, golišavi modovi su se pojavili prvog dana nakon izlaska igre), umesto da sređuju probleme kao što je uništavanje snimljene pozicije ako promenite nadimak na Steamu ili nepostojanje Steam funkcija poput achievementa i bekapovanja snimljene pozicije u cloud.

U domenu 3D borilačkih igara, DoA5 nema konkurenciju na PC-u, barem dok sledeće godine ne stigne Tekken 7. Isplativost nabavke igre je upitna. Bez online modova i informacija o netcodeu ne znamo da li će igra uopšte biti funkcionalna, dok solo modovi jako brzo dosade. Dobar deo publike će verovatno odbiti i pomenuta preterana seksualizacija likova, iako se iza setnih bademastih očiju krije dobra, kompleksna borilačka igra.