Na sveopšte iznenađenje, natezanje Gothic-Risen konopca između JoWooD-a i Piranha Bytesa otišlo je u potpuno neočekivanom smeru. Smoreni valjda od upornog pokušavanja da naprave Gothic dostojan slavnih korena za novo doba, „pirane” su rešile da spuste loptu i da nastavak ogrnu u potpuno novo ruho, zadržavajući pritom većinu stvari koje su od originalne igre načinile unikatnog predstavnika akcionog RPG žanra.

Priča o četiri malerozna piratska kapetana koji su probudili drevno zlo u vidu morske veštice Mare nakon naizgled rutinskog pljačkanja drevnog hrama čini okosnicu događaja koji će uslediti u godinama nakon završetka prvog Risena. Kraken, titani i druge gadosti iz mračnih okeanskih dubina počinju da opsedaju vode južnih mora, a na starom, bezimenom liscu iz prvog dela je da stane na rep (pipke) pomenutoj morskoj veštici i njenim legijama, koji prete da zauvek zbrišu ljudske termite s lica zemlje. S pripovedačke strane, primećuje se da je Risen 2 bogat prilično interesantnim likovima i da ćete sporadično uživati u zaista sjajno napisanim i duhovitim dijalozima (pohvale idu i glavnom liku, koji ne deluje kao komad drveta, već kao opipljiv lik sa svojim šarmom, vrlinama i manama).

Nastavak relativno uspelog keca je, barem u svojim početnim fazama, prilično nemilosrdan prema igraču (što će pravi ljubitelji prethodnih igara znati da cene) i po pitanju težine protivnika i po pitanju krive učenja i razumevanja principa po kojima svet Risena 2 funkcioniše. Osnovna i najuočljivija novina tiče se izdeljenosti gameworlda na nekoliko bitnih, manjih ili većih lokacija (ostrva), za razliku od prepoznatljivog strimujućeg i ogromnog sveta iz prethodnih igara. Iako ćete u početku biti linearno vođeni kroz početnih nekoliko lokacija, nakon sukoba sa prvim baksuznim kapetanom i njegovim titanskim ljubimcem, igra prelazi u full nelinearni mod, u kojem slobodno možete putovati između ostrva i bez ograničenja rešavati questove razbacane uzduž i popreko arhipelaga. Najkorisniji dodatak u igri tiče se markera koji označavaju bitne lokacije na koje se, nakon što ih otkrijete, možete trenutno transportovati, što štedi mnogo vremena i anulira legendarno tabananje terenom.

Druga velika novina je mogućnost regrutacije lične posade, koja će vas pratiti na putovanjima i koja će (uz neka ograničenja ili na skriptovanim mestima) biti ravnopravan učesnik u borbama. Napredovanje lika profilisano je kroz pet objedinjenih veština (Hladno i Vatreno oružje, Otpornost, Prepredenost i Vudu veštine), koje su dodatno podeljene na 15 konkretnih specijalizacija. Unutar svakog od pet glavnih atributa dodatno je moguće naučiti i konkretne bonuse i perkove, koji vas prate tokom igranja ili se mogu aktivirati u odgovarajućim situacijama. Veštine su u potpunosti prilagođene glavnoj tematici i ikonografiji igre (iz tog razloga su magijske škole zamenjene daleko prikladnijem upražnjavanju vudua), pa tako Risen 2 donosi manipulaciju prilično efikasnim vatrenim oružjem (pištolji, muskete i sačmare), a pojedine interesantne veštine obogaćuju ukupni gameplay novim elementima (upravljanje lopovskim majmunčićem, „lansiranje” papagaja koji ometa neprijatelje, zaposedanje umova, ubadanje vudu luktica i drugo).

Pomenuta težina igranja se, pored same borbe, odnosi i na pasivnije elemente igre. Unapređenje svakog od atributa zahteva investiciju brojčano sve veće količine iskustva (glory poeni), a svaka naknadna specijalizacija ili konkretni perk papreno se plaćaju dragocenim zlatnicima kod mnogobrojnih instruktora i učitelja. To zahteva pažljivu investiciju i razvoj lika, marljivo odrađivanje svakog raspoloživog zadatka ili sporedne aktivnosti, kao i ubijanje svega što se mrda u gustoj vegetaciji tropskih ostrva.

Nažalost, kao i u slučaju prethodnih igara, stiče se utisak da autorima očajnički treba nekakva božanska intervencija koja će sve prateće propuste i nedovršenosti pažljivo zakrpiti i ispolirati. Najveća zamerka odnosi se na prilično problematičnu borbu, u kojoj prečesto dolazi do pogrešnog biranja protivnika od strane računara, zatim opaljivanja pištoljem u potpuno suprotnom pravcu i nemogućnosti da izblokirate ili prekinete neprijateljski niz udaraca bez obzira na protivmere koje ste eventualno preduzeli. Sporadični bagovi i zatupljivanja pojedinih questova su očekivani, dok je sistem napredovanja i osvajanja novih veština mogao biti informativniji (često morate da pretpostavite koji ćete skill otključati kupovinom kod učitelja). Uočava se i to da su NPC-ovi sada daleko tolerantniji prema vašim nelegalnim izmotavanjima (provaljivanje u kuće, krađa predmeta, pa čak i nasrtaji na njih), i često će vam davati vremena da svoje neželjeno ponašanje brzo korigujete (ili će naprasno zaboravljati na njih).

S tehničke strane, stvari takođe stoje dvojako. Predivno dočaran ostrvsko-piratski milje podrazumeva odlično urađene vodene površine, uverljivo prelamanje sunčevih zraka kroz krošnje drveća (zaštitni znak i prvog dela), kao i blistave zalaske i izlaske sunca, bujnu i opipljivu tropsku vegetaciju, kao i čitavu lepezu sjajno dočaranih atmosferskih pojava i (ne)prilika (kiša, oluje, smenjivanje dana i noći i slično). S druge strane, više su nego uočljivi problemi sa krezubim senkama, napadnim „cvetanjem” i iscrtavanjem žbunja i drugih elemenata flore kada im se približite, prečestim ponavljanjem i blagim varijacijama modela likova, kao i njihovom krutom i zastarelom animacijom.