Kao retardirani rođak koji je godinama držan u podrumu sa rajsferšlusom preko usta, pa preko noći izvađen jer se saznalo da uskoro očekuje nasledstvo, tako i PC ovih dana biva čupan iz medijskog svinjca, biva pran šmrkovima lepih reči i slasnih predviđanja i hranjen obećanjima umesto splačinama, tikvama i bubašvabama. Umesto opaski o neprofitabilnosti, pirateriji i besperspektivnosti, slušamo teze o „deset puta većoj snazi od aktuelnih konzola” (Džon Karmak) i „sposobnosti da simulira budućnost i višestruko nadmaši sve što konzole mogu da urade” (Mark Rein - EPIC Games). Vidimo, dalje, početak (albeit jadan početak), EA ofanzive na deo kolača digitalne distribucije igara, sa kojeg šlag godinama liže samo Valve. Svedoci smo marketinške ofanzive tog istog Electronic Artsa, koji na sva usta ističe prednosti PC verzije Battlefielda 3, čiji jesenje/zimski launch preti da zaseni jedino izlazak najskuplje igre ikada, PC ekskluzive Star Wars: The Old Republic (izdavač EA/developer Bioware).

Šta na ove lepe vesti da kaže posvećenik igranja na sivoj kutiji? Da se šutira od sreće kao ciganče koje je opralo šoferšajbnu i dobilo 100 dinara ili da kao mutirani Nenad Čanak ciči: „A di ste bili kad su nas tukli!?!” Well... Možda bi bilo dobro da, u maniru neizlečivog skeptika, razmislimo o realnim razlozima za percipirani boljitak i promenu višegodišnje tužne himne, a naročito o tome koliko nova melodija može da traje...

Godinu dana fore... Ne do susreta sa nedefinisanom katastrofom s kraja majanskog kalendara, već do obznane nove generacije Xboxa i Playstationa koju očekujemo tokom sledećeg E3 sajma. Da li će tada PC ponovo postati vest koja se ćuška iza sportske strane dnevnih novina, tema o kojoj se zbijaju ilustrovani vicevi sa prsatom brinetom i glupim komentarom u Blic maniru („da imam PC, sada bih ostala bez goriva!”)? Wii U je već prikazan, a pseudo šuškanje sleš glasina, ciljno plasirano u formi rekla-kazala viralnog marketinga, eksplicitno publici stavlja do znanja da nekoliko top-studija već uveliko ima Xbox next (720?) DevKit na kom razvijaju lansirne naslove za buduću konzolu. Svima je, dakle, već jasno da su hajp rezervoari Xboxa 360 i PlayStationa 3 ispražnjeni do balčaka, i da na kraće vreme valja duvati u staru, gotovo zaboravljenu trubu sa PC nalepnicom ne bi li šira „igračka” žvaka u prostom narodu nastavila da se percipira kao nešto što je ever novo i permanently uzbudljivo.

Od 2005/6. do 2011/12. godine PC je ostao na površini zahvaljući MMORPG-ovima i inerciji; šta će od 2012. nadalje sprečiti povratak na stagnaciju, kada se ljudi umore od World of Warcrafta i velikih naslova sa pretplatom, a masne nove konzole, „sposobne za grafiku na nivou filma ’Avatar’” počnu da „tizuju” svoj skori izlazak na scenu? Hoće li odbrana devojačke časti računara spasti na casual igre sa društvenih mreža ili će „uzbuđenje” koje PC trenutno izaziva u izvesnoj meri ostati deo kolektivne svesti u industriji i među konzumentima? Da li će PC ostati upamćen kao kolonija kojoj se povremeno iz strateških razloga daje lažni značaj, ili će nastaviti da raste kao Tajvan, Južna Koreja ili neki treći ekonomski tigar sa Dalekog istoka, imun na recesiju i loše godine?

Povlačenje kolonijalne paralele sa PC-jem i konzolama daje mi priliku da vas upoznam sa ličnim hajlajtom superzagrejanog jula, meseca u kojem sam se oduševio jednim političarom, na šta sam mislio da sam krajnje imun. Najdžel Faradž, predsednik britanske partije nezavisnosti (UKIP), poslanik u evropskom parlamentu i entuzijastični evroskeptik, jedini je živi političar za koga bih glasao, lepio njegove plakate i agitovao vučenjem ljudi za rukav. Idite na YouTube i ukucajte mu ime. Očekuju vas sati i sati fantastične zabave (http://bit.ly/hIV2WM), koji će vam otvoriti oči i pomoći vam da shvatite ko ste, gde živite i zašto vam je tako kako vam je. Način na koji lik raskrinkava, argumentima uništava i militantno ponižava evroglavešine, koje naši političari tretiraju kao apostole koji su došli da očiste hram, naprosto je fascinantan. Stvar je istovremeno tužna, strašna i ultrazabavna, uostalom kao i sam život u koloniji koja je suviše jadna da bi bila makar i protektorat. Najdžel Faradž, suvi genije. Mene je ubedio da je ujedinjena Evropa smeće i da je kompletna žvaka o „odsustvu alternative” koju nam guraju u grlo obična glupost. Dajte mu šansu da u to ubedi i vas.