Pa šta ako smo naivno pomislili da će novi DJ Hero na gomili novih instrumenata imati i „armuniku” i gusle? Isto tako smo se ponadali da će u Activisionu svoje minione iz FreeStyleGamesa naterati na implementiranje svakojakih novotarija. I šta bi? Ništa! Slightly tweakovani turntable (čitaj: isti), prepoznatljiv stil izvođenja, očekivana muzička podloga - sve isto! A igra - prste da umočiš u dunsflašu sa pekmezom i onda da ih poližeš. Izgleda da ima nešto u poravnanju zvezda, lunarnom ciklusu, plimi, oseci...

Šalu na stranu, na prvi pogled DJ Hero 2 donosi toliko malo novina da smo u momentu hteli da ga otpišemo kao maskirani add-on. Sem redizajniranih menija (što je ovog puta dobra stvar), prvo što primećujemo jeste Party Play mod, predstavljen u jednom od prethodnih Guitar Heroa. Nažalost, baš kao i u poslednjoj inkarnaciji GH, do njega se dolazi pritiskanjem dugmeta u glavnom meniju i stvarno je šteta što nije ispoštovana originalna pickup & play ideja. Kad je jednom pokrenut, režim se vrti u beskonačnoj petlji kao kakav džuboks, a na vama je da odaberete kada ćete početi sa „sviranjem”, a kada odustati. Naravno, nikakva penalizacija ili bodovanje ne postoje. Sledeći novitet je izostanak podrške za gitaru, ali i ubacivanje podrške za dva turntablea, odnosno mikrofona kao sredstva kojim ćete komšije plašiti svojim vokalnim sposobnostima. Zamislite samo koliko je vežbe potrebno da biste uspešno otpevali reči jednog od postojećih miksova. Umeće „didžejisanja” sada se može pokazati putem 83 specijalno osmišljene numere renomiranih izvođača (prošli put bilo ih je za 10 više), i to kroz nekoliko režima igranja.

Najvažniji je svakako Empire mod, koji je pandan običnoj kampanji. Nije ništa spektakularno u pitanju - imenujete grupu, birate logo i DJ-a, te krećete na put oko sveta radi zavređivanja zvezdica. Prvo vas čeka Ibica, pa London, zatim slede Berlin, Šangaj i drugi gradovi. Kvalitetno odsvirana pesma donosi pet zvezdica, a u zavisnosti od njihovog trenutnog zbira otvarate nove destinacije i silne gedžete koji se mogu koristiti na sceni. Da ne zaboravimo i to da će ovim putem i po koja pesma postati dostupna u Quickplay režimu igranja. Monotoniju razbijaju povremeni obračuni sa drugim DJ-evima. Ovaj segment zapravo je urađen prilično dobro i koristi princip checkpointa. Umesto da se sa oponentom borite tokom cele pesme, pa makar i jedna nota odlučila, numere su podeljene na segmente. Ko odsvira više segmenata kvalitetnije - pobeđuje. Jednostavno, i u praksi prilično efikasno.

Ako za trenutak po strani ostavimo režim Battle i sekciju Mega Mixes (imena sve govore), šta bismo najpre istakli kao zvezdu DJ Heroa 2? To su nesumnjivo sitne promene na gameplayu. Naime, autori u ovom segmentu nisu imali baš mnogo manevarskog prostora. Pazite, trebalo je osmisliti nešto što neće zahtevati nabavku novog turntablea (koji, podsetićemo, nije nimalo jeftin i predstavlja tačku saplitanja kupaca), a opet nešto što će udahnuti svežinu u godinu dana star sistem igranja. Zato su ubačene deonice u kojima igrač može slobodno da se izražava. Prošle godine imali smo deonice na kojima je bilo moguće koristiti setove unapred odabranih semplova. Sada postoji nešto slično (s tim što se semplovi ne biraju), ali je pojačano sa dva noviteta. Prvi su slobodne skreč zone. Kada naiđe na njih, igrač može skrečovati kako poželi i time stvarati zvuk kakav misli da pogoduje numeri. Pažnja se ne obraća na brzinu i pravac, a dozvoljeno je čak prekidati skreč deonicu i započinjati je iznova. Sve dok se nalazite u obeleženom polju, naravno. Druga stvar su cross-fade miksovi koji su sastavljeni od dve „trake”. Možete odlučiti da pustite jednu, drugu ili obe zajedno, odnosno da „skačete” s jedne na drugu nasumičnim pritiskanjem slajdera. Kao što smo već rekli, mikrofon se sada koristi za pevanje, ali tu nije kraj novitetima. Detektujemo mnogo veći broj situacija kada je potrebno pritisnuti više od jednog tastera istovremeno, ali i „note” koje je potrebno „držati” određeno vreme dok „ne iscure” (slično kao u GH). Sve su to stvari koje čine da se DJ Hero 2 dovoljno razlikuje od originala.

Polje na kom igra blista jeste lista pesama. I dok se iz godine u godinu autori Guitar Heroa i Rock Banda lome hoće li na mainstream ili na hard core stranu, DJ Hero ostade u potpunosti lišen takvog problema. Na spisku se nalazi sve go hit do hita. Tu uopšte nema greške i zabune. „The Chemical Brothers”, 50 Cent, „The Pussycat Dolls”, Busta Rhymes, „Daft Punk”, Lady Gaga, Snoop Dogg, LL Cool J i ostali učiniće da se zabavljate kao nikada u životu. Reč „zabava” ovde je više od ključne stvari, jer je DJ Hero 2 zapravo neverovatno zabavan! Pre svega ga je zabavno igrati, a onda i slušati plodove svog „rada”. Naravno, u celoj ovoj hipotezi postoji jedno veliko ali. Ukoliko ne slušate ovaj tip muzike, ne pratite fancy muzičke trendove (bilo bi previše grubo reći aktuelne) i ne privlače vas brzoprsti znojavci koji iza pultova prave od „162” pesme jednu, onda... onda je sve uzaludno. Tu onda naša konstatacija da se radi o natprosečnom ostvarenju vrednom svake pažnje ne igra apsolutno nikakvu ulogu.