Dok NBA Live i dalje vozi u rikverc sa povezom preko očiju (vozi, Miško!), 2K Sports dostojanstveno proslavlja deseti rođendan franšize NBA 2K. Slavljeničko izdanje renomirane simulacije ne donosi suštinska unapređenja, ali privlači pažnju ažurnim rosterima, boljom optimizacijom enginea i detaljima koji grade do sada najrealističniju atmosferu. Dovoljno da se ljubitelji košarke „iz fotelje” istope kao pihtije na radijatoru...

Na prvi, a bogami i na drugi pogled, NBA 2K10 liči na 2K9 kao jaje jajetu. Traljavo uobličeni meniji nude iste režime igre, a malo toga je uređeno i na planu vizuelne prezentacije - grafika je ostala ista („kartonski” dresovi, bezizrazna lica igrača), kretanje i animacije takođe su nepromenjeni, uz poneki novi potez karakterističan za glavne „face”, ali je optimizacija nešto bolja, pa se akcija odvija tečnije i u višim rezolucijama (barem dok ne uključite antialiasing). Atmosfera je vrhunska, publika je luđa nego ikad, a zvučni efekti podižu atmosferu kao tokom pravog TV prenosa (komentatori, nažalost, opet nisu na visini zadatka). Igra je nešto teža nego ranije, pa ćete na početku sigurno imati dvostruko više izgubljenih lopti i jalovih napada nego što ste navikli u 2K9, ali to je sve u službi verodostojnijeg izvođenja. Teško je, ipak, odupreti se utisku da je NBA 2K10 „mnogo isti” i da je propustio priliku da se pokaže u lepšem svetlu. S druge strane, to nije ni bilo potrebno, budući da je glavni rival u dubokoj komi (toliko o zakonitosti uticaja konkurencije na kvalitet ponude).

Mogućnost kreiranja sopstvenih igrača najvažniji je novitet i jedna od glavnih „navlakuša” ovog izdanja. Kroz My Player sistem kreiraćete buduću NBA zvezdu od glave do čarapa i poslati je da se kali u letnjoj ligi i trenažnom kampu pre nego što iz „razvojnog sektora” zakorači na NBA parket. To je prilično dug, ali zanimljiv put. Novajlija na početku profi karijere nije mnogo spretniji od pijanog grizlija, ali dok budete osvajali poene na terenu, on će malo po malo stasavati u vrednog igrača koga će mnoge ekipe poželeti u svojim redovima. Svakako, ne treba očekivati da ćete već nakon dva „kruga” zaigrati u Lejkersima ili Niksima, ali uz malo, bolje reći mnogo strpaljenja, to neće biti neostvarivo.

Tokom procesa „izgradnje” igrača treba voditi računa o svakom aspektu igre, jer je sve podložno bodovanju, a naročito smisao za timsku igru, kao i preciznost i procenat uhvaćenih lopti, ofanzivnih i defanzivnih skokova, presečenih napada... Iako je vraški zabavan, My Player režim ima i svojih mana, a najveća je svakako bolno sporo napredovanje, zbog koga ni nakon hiljadu pretrčanih kilometara na parketu i nebrojeno dosadnih, otegnutih utakmica rejting nije moguće podići za više od 50. O revnosnom kažnjavanju zbog slabijeg učinka, koje dodatno usporava školovanje igrača, da i ne govorimo.

Najvažnija promena na terenu odnosi se na sprint. Naime, „turbo pogon” više ne pruža neiscrpnu mogućnost za „letenje” po terenu već progresivno dovodi do zamaranja igrača i nameće potrebu za pažljivim taktiziranjem, pa i češćim odmaranjem igrača na klupi. Srećom, to je sve dobro izbalansirano i nećete morati da menjate stare navike iz korena, ali ćete utakmice sigurno igrati sa više „rezervista” nego ranije. Povećan je i broj „brzopoteznih” taktičkih kombinacija koje možete aktivirati u skladu sa situacijom na terenu - u prošlom izdanju ovih kombinacija bilo je svega osam, a sada ih je 24, i to pretežno u zoni napada, gde konačno na pravi način možete iskoristiti protivnikove slabe tačke. Što se šutiranja tiče, globalna preciznost nešto je slabija nego u prošlogodišnjem izdanju, tako da atraktivna zakucavanja i polaganja iz kontre više nisu sasvim sigurna stvar, pa ćete češće viđati epohalne promašaje, sasvim nekarakteristične za NBA. U odbrani ponovo postoji mogućnost „prilepljivanja” uz protivničkog igrača (Lock Down defense), ali napadač uglavnom lako pronalazi fazon da se izbori sa čuvarem, čak i bez asistencije kolega. AI saigrača generalno je dobar, mada će biti momenata kada ćete poželiti da ih postrojite uza zid - uglavnom zbog traćenja vremena i zadržavanja lopte. Sve u svemu, iako na planu gameplaya nije bilo mnogo posla, šteta je što neki standardni nedostaci nisu ispravljeni.

Jedan od najsočnijih plodova berićetne sportske jeseni nije nikakav revolucionarni iskorak, čak ni evolutivna stepenica, i zbog toga će mnogi biti silno razočarani. S druge strane, moramo da cenimo to što neko još vodi brigu o košarci na računarima i da uvažimo činjenicu da je NBA 2K10 nesumnjivo najbolja simulacija ovog sporta koju je PC u svojoj istoriji video. Bolja preporuka nije potrebna.