Kako jedan od najpopularnijih (kompjuterski) animiranih filmova uopšte dobija nastavak, u svetu beskrupuloznog „merčandajzinga” logično je da ga uz gomilu figurica i artikala s glavnim likovima prati i igra. Ovo je dobar razlog da nas ispuni zebnja. Ne zato što je film koji je inspiracija za igru „Ledeno doba”, već zato što igre po filmovima imaju neslavnu tradiciju da budu sklepane na brzaka, preterano jednostavne i dosadne. Kada je još u pitanju animirani film koji od strane neupućenih može lako da bude zamenjen za dečji (a, realno, deca kupuju najviše pomenutih lutkica glavnih likova), to su najčešće igre koje bukvalno vređaju svakog igrača starijeg od pet godina.

Na našu neizmernu sreću i zadovoljstvo, ništa od ovoga se ne može primeniti na igru Ice Age 2: The Meltdown. Da li je razvojni tim Eurocom Entertainment Software jednostavno dobio dovoljno vremena da pretoči film u igrivu, interesantnu i krajnje zabavnu celinu ili je u pitanju nešto drugo? Uglavnom, ova igra ispunjava neverovatno mnogo u isto vreme. S jedne strane, nepogrešivo je u pitanju igra po filmu, koja prati njegovu radnju i koristi neke od inserata. S druge strane, ova igra ima potpuno svoj život i nikad ne stvara utisak namerne razvučenosti. Verovatno najodgovorniji za sve ovo jeste Scrat, mala sabljozuba veverica, u svojoj neprekidnoj potrazi za žirevima koja je postala zaštitni znak prvog filma i pre njegove bioskopske premijere. Igra se koncentriše na Scrata i zapravo prati njegove dogodovštine koje se odvijaju paralelno sa događajima iz filma. Istina, svi ostali glavni junaci su tu, ali najčešće ili kao deo Scratovih avantura ili kao protagonisti mini-igara.

Okvirna priča filma, pa i igre, govori o tome da se ledeno doba bliži kraju. Naši stari znanci i obilje drugih stvorenja preživeli su ga u sigurnoj dolini u zavetrini velikog glečera. No, kako temperatura raste i glečer se topi, cela dolina biće uskoro poplavljena. I dok naši junaci mamut Manny, lenjivac Sid i sabljozubi tigar Diego daju sve od sebe da spasu žitelje doline, igrači Ice Age 2: The Meltdowna imaju priliku da saznaju ko je pravi heroj. Scrat će se dokopati svog žira pa makar to značilo i suočavanje sa poplavom i spasavanje stanovnika doline.

Srž igre je 3D platforma sa Scratom u glavnoj ulozi. Dok juri svoj zlatni žir, Scrat skuplja obične žireve i kestenje koji otključavaju bonus sadržaj ili orahe koji služe za otključavanje zatvorenih zona u igri. Zatim je tu voće kojim Scrat puni energiju za specijalne poteze, kamenje koje može da baca na neprijatelje ili da njime obori teško dostupne predmete. Na kraju, latice cvetova dopunjuju Scratov život za slučaj da ga povredi neki od lutajućih protivnika koji variraju od buba i vukova do medveda i svinja. Nakon svakih nekoliko platformskih deonica dolazićete pred mini-izazove koje morate da savladate da biste dalje napredovali. Bez obzira na to da li je u pitanju šunjanje iz Diegovih leđa, kuglanje sa pingvinima, „šibicarenje” sa slepim miševima ili Sidova vožnja u ledenom zabavnom parku, svaka od ovih mini-igara je istovremeno i interesantna i ima nekoliko onih momenata kada nije bitan razultat, već ćete skloniti ruke s komandi i napraviti pauzu za napad smeha.

Kad smo već kod komandi, najveći problem s ovom igrom, već pogađate, jesu tradicionalno loše konvertovane kontrole sa konzola. To jest, ako nemate džojped, čeka vas pravo malo mučenje s tastaturom i mišem. Zapravo komande su krajnje intuitivne i jednostavne, ali problem je u kameri. Naime, kretanje Scrata je relativno u odnosu na kameru, a ona je proizvoljno pokretna. Ni ovo ne bi bio veliki problem da se upravljanje kamere ne vrši preko miša, i to invertovano i sa ekstremno niskom osetljivošću. Srećom, možete da remapirate komande za upravljanje kamerom, ali podešavanje osetljivosti ne postoji tako da ćete se brzo navići da često koristite auto-align koji stavlja kameru iza Scratovih leđa. Sem kamere, sve ostale komande su veoma intuitivno urađene. Drugi problem je više tehničke prirode - naime, dešava se da poneko učitavanje pozicije resetuje računar.

Sem ova dva kiksa, za sve tehničko u vezi sa ovom igrom imamo samo reči pohvale. Najbitnija stvar u igri, Scrat, animiran je fenomenalno. Svi njegovi potezi, od čeprkanja oraha iz rupa, preko njuškanja za skrivenim predmetima, sve do njegovog kretanja pod vodom, urađeni su zaista vrhunski. Okolina i ostali modeli su istina malo manje detaljni, ali i dalje su vedri i upotpunjuju atmosferu. Od bonusa koji mogu da se otključaju tu su samo intervjui s najbitnijim ljudima koji su radili na igri. To su, naravno, režiser oba „Ice Age” filma (i čovek koji daje glas Scratu) Kris Vedž, kao i glumci koji su pozajmili glasove glavnim likovima u filmu, a samim tim i u igri - Rej Romano, Džon Legizamo i Denis Liri, kao i glumci Alan Tudik i Džoš Pek koji pozajmljuju glasove epizodnim, ali ništa manje zabavnim likovima.

U poplavi zbrda-zdola ispljunutih polufabrikata kojima je najveći kontakt sa filmskim uzorom nasmejano lice glavnog junaka na omotu kutije, ponekad se pojavi ovakav naslov, igra koja prosto odiše trudom ljudi ne samo da opravdaju kvalitet predloška (čija im popularnost daje svojevrstan početni kapital) već i da odu korak dalje i stvore interesantnu igru koja će da zabavi kako one koji su uživali u filmu tako i one koji nisu ni svesni da film postoji. Takođe, ovo je jedan od onih retkih naslova koji ide tankom linijom između pristupačnosti najmlađim igračima i istovremene privlačnosti starijim igračima, što je krajnje pohvalno. Nama ostaje samo da se nadamo da će u budućnosti biti više ovakvih konverzija filmova u igre, a onda da spustimo Sida još jednom niz taj ledeni tobogan.