Postoji određena sorta ljudi čiji pripadnici vole da obuku uniformu iz određenog istorijskog perioda, nađu se na obližnjoj poljani i s grupom istomišljenika ožive neku poznatu bitku. Zna se već ko je pobedio, a ko izgubio, važno je samo učestvovati i osetiti kako vas prožima duh jednog prošlog vremena. Kod nas se još nisu stekli uslovi za ovakve kostimirane kobajagi okršaje, ali ako jednog dana i do toga dođe, možete biti sigurni da će se među učesnicima naći dobar broj ljubitelja American Conquesta.

Divided Nation je druga po redu ekspanzija i nastavlja se direktno na Fight Back koji je pokrio sve važnije događaje na američkom kontinentu do početka 19. veka. Međutim, dok je Fight Back jednostavno preuzeo štafetu od originala, nabacavši na gomilu još nacija, građevina i jedinica, Divided Nation stvarima prilazi iz drugog ugla. Broj učesnika se ovog puta može izbrojati na prste jedne ruke: kampanje tokom američkog građanskog rata podrazumevaju Uniju i Konfederaciju, dok teksaško-meksički rat za nezavisnost obuhvata, logično, teksaške i meksičke trupe.

Od reči kao što su Getisburg ili Alamo prosečnog američkog rodoljuba i dan-danas podilaze žmarci. Pored kampanja posvećenih ovim ključnim okršajima, drugi tip kampanje prati vojne karijere nekoliko istaknutih generala. Tokom više od pedeset misija igrač će preuzeti ulogu legendarnih vojskovođa i učestvovati u nekim od najpoznatijih bitaka tog vremena. Ekonomski aspekt izbačen je skoro u potpunosti. Izgradnja baze, prikupljanje resursa (njih šest!) i štancovanje jedinica još postoje, ali su rezervisani za skirmish i multiplayer. Što se single-player misija tiče, od igrača se u najvećoj meri očekuje taktičko žongliranje ogromnim armijama (redovno sastavljenim od više hiljada jedinica), uz tek pokoju strateški bitnu izgradnju bolnice ili kantine.

Mehanika igranja nije se bitnije promenila. Vojnike je potrebno organizovati u formacije, dodeliti im oficire i bubnjare radi podizanja morala i borbene spremnosti, sve vreme pazeći na metapreraspodelu vaše armije. Kombinovanje snaga je neophodno pošto engine koristi standardni rock-paper-scissors sistem odnosa snaga. Mikromenadžment tokom bitke takođe igra bitnu ulogu, a od igrača se implicitno očekuje da „ručno” izdaje komande za paljbu i juriš. Autori maltene refleksno pominju trocifrene brojeve kada su nove jedinice u pitanju, ali se razlike dobrim delom svode tek na raznovrsne autentične uniforme (mada je ovo ciljnoj grupi s početka teksta verovatno sasvim dovoljno).

Ahilova peta ovog izdanja je grafika. Sagrađen na kostima istog okamenjenog 2D enginea koji uz male modifikacije pokreće već nekoliko generacija igara, Divided Nation izgleda arhaično. Framerate svejedno štuca pod teretom grubo animiranih spriteova, a hardverski zahtevi su, čini se, neopravdano visoki.