Ne dešava se tako često da ljubitelji upravljačkih simulacija u jednom mesecu budu počašćeni sa dva izvanredna ostvarenja. Rabeći gotovo identičnu ideju projektovanja i upravljanja transportom sredstava i putnika, Transport Giant i Chris Sawyer’s Locomotion prava su poslastica za menadžerske fanatike koji su posle kraće pauze opet dobili šansu da uživaju u vrhunskim ostvarenjima. Izlazak Locomotiona na tržište značajan je i zbog činjenice da se njegov idejni tvorac Kris Sojer (Chris Sawyer) smatra rodonačelnikom žanra modernih „tajkunolikih” igara, pa je bilo zanimljivo videti kako se stari lisac nosi s modernim zahtevima i postavljenim standardima u žanru. Za one koji ne znaju, dotični gospodin je autor legendarnog Transport Tycoona iz 1994. godine, kao i serije RollerCoaster Tycoon igara koje se smatraju vedetama žanra (prodate su u preko sedam miliona primeraka). Više podataka o Krisovim projektima možete naći na njegovom sajtu, www.chrissawyer.com.

Prvi susret s igrom može predstavljati malo razočaranje i stvoriti izvesne (ne)opravdane predrasude. Naime, Locomotion je u potpunosti izrađen u 2D okruženju s grafikom u retro stilu koja najviše podseća na ranije Sojerove radove (i doba 386/486 računara). Mnogi će reći da je za ovaj tip ostvarenja grafika potpuno sporedna karakteristika te da se sve nadomešta dobro odmerenom mikromenadžerskom komponentom, ali novopečeni igrači nemaju toliko razumevanja i žele da za svoj novac dobiju „kompletno” pakovanje. Brojne savremene softverske kuće, prvenstveno JoWood, utrkuju se u izradi vizuelno upečatljivih igara ovog tipa koje opet uspevaju da zadrže pažnju igrača svojom kompleksnošću i zanimljivom motorikom gradnje i stvaranja profita. Primenjena 2D rešenja u Locomotionu, pored vizuelne odbojnosti, donose i problem u kasnijem stadijumu igranja pošto se gomilanjem objekata na ekranu izuzetno smanjuje preglednost igračkog polja (rotiranje je izvedeno u koracima od po 90°), a to dovodi i do strahovitog pada performansi (sva proračunavanja „padaju na pleća” procesora) i „seckanja” na slabijim mašinama.

I muzička podloga je izrađena u retro stilu. Za komponovanje (većine) odličnih instrumentalnih numera zaslužan je čuveni Alister Brimbl (Allister Brimble), stalni član postave legendarne softverske kuće Team 17 iz vremena kada je palila i žarila Amiga igračkom scenom.

Locomotion ipak, tu i tamo, zaostaje za svojim konkurentima. Prvenstvena briga igrača jeste transport dobara i putnika, uglavnom primenom klasičnog sistema premeštanja „iz tačke A u tačku B”, uz povremeno komplikovanje postupka vezanog za transport sirovih materijala i, kasnije, finalnih proizvoda do krajnjih kupaca (ima daleko manje mogućnosti nego u Transport Giantu). Četiri sistema transportovanja (železnicom, brodovima, avionima i kamionima) omogućavaju da svako pronađe ono što mu odgovara, ali i čine proces igranja složenijim pošto svaki od njih podrazumeva striktno definisane zakonitosti i granicu ekonomske isplativosti, pa time zahteva i hirurški precizno planiranje poteza. Transport železnicom predstavlja najisplativiji, ali i najteži sistem za dizajniranje i postavljanje; vazdušni je enormno skup u startu (zbog izgradnje aerodroma i skupih aviona), ali ne zahteva izgradnju saobraćajnica; vodeni ne zahteva nikakvo planiranje ruta, ali je spor itd.

S obzirom na to da centralno mesto u igri zauzima železnica, dizajniranju i planiranju ruta posvećena je najveća pažnja. Međutim, umesto klasične procedure izgradnje šina, „obeleži početnu i krajnju tačku i klikni mišem”, upotrebljeno je potpuno neprimereno rešenje koje od igrača zahteva kliktanje mišem svaki put kada se postavlja jedan blok šina (da biste povezali dve bliže destinacije, treba bar 20-30 kliktaja), uz mogućnost promene smera i obima „zakrivljenosti” šina. Igračima RollerCoaster Tycoona je savršeno jasno o čemu pričamo jer Locomotion koristi njegov usavršeni engine. Prilikom kreiranja kratkih transportnih poteza ovo nije velika smetnja, ali usložnjavanjem zadataka i stvaranjem potrebe za sistemom isprepletanih ruta sve počinje prilično da frustrira.

Locomotion ima 45 misija podeljenih na pet težinskih oblasti (podržana je i multiplayer opcija za dva igrača) koje mogu da se igraju svojevoljnim redosledom, ali je poštovanje definisanog više nego preporučljivo zbog težinske gradacije zadataka. Odvijaju se u vremenskom periodu od 1900. do 2000. godine, na realnim ili izmišljenim lokacijama. Primenjena je standardna paleta začkoljica, često ograničenih tesnim vremenskim rokom: prevoz određenog broja putnika, dostavljanje proizvoda u propisanoj količini, podizanje rejtinga i vrednosti kompanije itd. Misije nisu nimalo lagane, čak ni u početnom stadijumu, a može se reći da su pojedine preteške i predstavljaće pravi izazov za eksperte na ovom polju.

Nešto nižu konačnu ocenu Locomotion je prvenstveno zaslužio zbog tehničkih nedostataka, propusta u upravljačkom mehanizmu i malog broja mogućnosti u procesu transporta i sticanja kapitala. Međutim, to ne znači da igra ne zaslužuje pažnju. Ali, samo od ličnog umeća da „svarite” pomenute nedostatke zavisiće da li ćete igru završiti ili ćete odustati već na početku.