Ako sebe smatrate igračem, onda ste sasvim sigurno do sada obrnuli desetine RTS i FPS naslova, naučili napamet sve fazone koji se pojavljuju u takvim igrama, oba žanra su vam dosadila do krajnjih granica. Da li ste probali real-time strategiju s pravilima koja se koriste u multiplayer FPS okršajima? Ovaj zanimljivi koncept nam predstavljaju exDream i Ascaron kroz Arena Wars, igru koja će iz korena promeniti poimanje strategija u realnom vremenu.

Režimi igre zvučaće poznato svakom unrealovcu. Tu su Capture the Flag, Double Domination i Bombing Run. Za razliku od klasičnih RTS naslova, u ovoj igri ne postoji izgradnja baze, već počinjete sa 1000 „kredita” za kupovinu jedinica, a sve vrste su odmah dostupne. Sve imaju i „alternativni mod” čija je skala prikazana ispod energije i prazni se nakon svake upotrebe, da bi se posle određenog vremenskog perioda ponovo napunila. Buggy se odlikuje niskom cenom i velikom brzinom kretanja što ga čini nezamenjivim u CTF modu i krađi/vraćanju zastavica; specijalni napad ove jedinice je samouništenje koje oštećuje sve jedinice u bližoj okolini. Spider je za nijansu sporiji od bagija, ali to kompenzuje kroz veću vatrenu moć - prateće rakete; u alternativnom modu spider ispaljuje petnaest raketa odjednom (lepo za oko, ali ne i za protivnika). Walker je najbolje izbalansirana jedinica - solidna brzina, dupli laser i mogućnost letenja kada jedino spider može da ga nanišani. Destroyer je najsporiji, ali, s obzirom na to da je u pitanju tenk, to je normalna stvar, kao i visoka razorna moć; „specijalka” ove jedinice je teleport. Berserker je jedna od dve najjače jedinice u igri, sposobna da uništi sve oko sebe putem električnog pražnjenja. Poslednja jedinica, Mobile Launcher, ujedno je i najskuplja, najsporija, ima slab oklop, ali je najubojitija.

Ono što igru čini još zanimljivijom jeste refundiranje novca nakon gubitka bilo koje jedinice. S obzirom na karakter igre, totalna defanziva ne dolazi u obzir. Pažljivim izborom jedinica u skladu s mapom i izabranim režimom igre potrebno je naći pravilnu strategiju kojom ćete zaštititi svoju bazu, slati jedinice na ključne tačke (zastavica, domination tačka), a da vam pri tom ostane dovoljno jedinica za napad na protivničku bazu ili njegov arsenal. Nimalo lak zadatak, a univerzalna strategija za svaki režim pojedinačno ne postoji. To je veliki plus jer ostavlja mogućnost za stvaranje individualne strategije. Svaki ljudski protivnik imaće drugačiji pristup, što razbija ustaljenu šemu Warcraft ili Quake okršaja, koji su ipak predvidivi.

Još jedan element preuzet iz FPS igara su power-upovi, razasuti širom mape, na tačno definisanim spawn tačkama. Crveni i plavi power-upovi se uglavnom koriste protiv suparnika (npr. berserk čini da protivnička jedinica počne da napada svoje saborce, slowdown usporava jedinice, weapon block tera jedinicu da puca sama na sebe...), dok su zeleni i žuti rezervisani za upotrebu na svojim jedinicama (ubrzanje, pojačavanje oružja i štita itd). Centralna građevina svake od strana jeste baza koja ne može biti uništena. Pored nje, tu je i power plant koji može da se digne u vazduh, što dovodi do momentalnog uništenja svih protivničkih jedinica i nemogućnosti protivnika da kupuje nove u trajanju od deset sekundi. Ovaj potez vrlo lako može da unapred izgubljenu partiju preokrene u vašu korist.

Komunikacija igrača omogućena je putem internog chata, glasovnih poruka, pa čak i Web kamera s video prozorčićem za svakog igrača pojedinačno. Podržano je i snimanje replay fajlova sa glasovnim/video porukama uz zadržavanje male veličine fajla što se pokazalo kao interesantna opcija. Nema ničeg lepšeg nego kada pobeđenom protivniku pustite replay i kažete: „vidi samo kakve si face pravio”, a i lepo je videti lice nepoznatog protivnika, udaljenog stotine kilometara, što borbu čini donekle bližom i ličnijom.

Grafika u igri je vrlo dobra. Jedinice su dopadljivo dizajnirane i animirane, dok su mape izrazito detaljne. Smeta nizak kvalitet zvučnih efekata, ali to donekle ispravljaju solidne muzičke kompozicije, uz mogućnost ubacivanja svojih fajlova (roštiljanje je provereno višeg nivoa uz novokomponovane hitove Mileta „Lemmyja” Kitića, über-autora domaće scene). Interfejs je sazdan od elemenata poznatih iz RTS igara i privikavanje je relativno brzo, a tu su i tutorial misije koje će vas u kratkom roku uspešno uputiti u mehaniku igranja. Hardverska zahtevnost je relativno niska i ne sprečava komotno igranje na sadašnjim prosečnim konfiguracijama.

Najveća mana igre je to što su vam potrebni nadrealno brzi refleksi, brži nego što zahteva jedan Quake ili UT. Single-player segment igre ume da dosadi posle kratkog vremena zbog blage retardiranosti kompjuterskih protivnika, ali multiplayer okršaji prerastaju u pravu ludnicu gde se ne zna ni ko pije ni ko plaća i tada najviše dolazi do izražaja brzina kojom se igra odvija. Ne verujemo da će ova igra potisnuti Counter-Strike iz igraonica, ali dajte joj šansu. Možda se (pozitivno) iznenadite.