Profesija fotoreportera može biti veoma opasna. Izveštaj Međunarodne novinske federacije za 2003. godinu kaže da je u prošloj godini čak devedeset jedan pripadnik sedme sile smrtno nastradao izveštavajući sa kriznih žarišta širom planete Zemlje. Šta bi tek bilo da je ista statistička analiza sprovedena na intergalaktičkom nivou?

Poslednjih šest godina su za Francuza Mišela Ansela bile više nego uspešne. Njegovo virtuelno mezimče, slatki čupavi Rayman, postao je simbol savremenih platformskih igara, i to ne samo kada su u pitanju PC računari (odakle je, inače, potekao), već i igračke konzole, na čijem tržištu vlada žestoka konkurencija u ovom žanru. Da li zbog činjenice da mu je nosati mališa već pomalo dosadio ili zbog prirodne želje za promenom, Ansel je odlučio da svoju novu igru usmeri u avanturističkom pravcu, ali na sebi svojstven način, oplemenjujući proverene igračke elemente doslovno revolucionarnim idejama.

Život na planeti Hilis tekao je u savršenoj harmoniji sve dok se jednog prohladnog dana na njenu površinu nisu spustili zavojevači iz dalekog svemira, poznatiji kao DomZ. Miroljubivo stanovništvo je nezvane goste dočekalo skoro ravnodušno, a jedini koji su imali petlju da se suprotstave nasilnoj smeni vlasti bili su pripadnici elitne vojno-obaveštajne organizacije zvane Alpha Section (doduše, bez plavokose Nikite). Međutim, kako je vreme prolazilo, a vanzemaljska strahovlada dobijala na intenzitetu, počele su da kolaju priče da Alpha Section ne radi za dobrobit naroda, već upravo suprotno - da predstavlja glavni instrument za njegovo obmanjivanje. Jedini problem bio je u tome što za tako nešto nije bilo čvrstih dokaza. A onda je na scenu stupila Džejd.

Neko bi mogao pomisliti da je Džejd ratnica „tarantinovskog” tipa, koja će očas posla posejati smrt među vanzemaljcima i svojoj rodnoj planeti doneti željeni mir. Ona je, međutim, samo obična fotoreporterka koja, da bi zaradila neku kintu za dečje sirotište koje vodi sa svojim ujkom, prihvata ponudu da izvrši fotografsku katalogizaciju svih živih vrsta koje obitavaju na Hilisu. Njen talenat da se nečujno prikrade subjektu kojeg želi da ovekoveči zapaziće lokalni pokret otpora i zamoliti je da u ime patriotizma preuzme na sebe delikatan zadatak - da tajno uslika sumnjive aktivnosti pripadnika Alpha Sectiona, kako bi stanovništvo konačno dobilo dokaze o tome ko im zaista radi o glavi. U tome će joj svesrdno pomagati njen ujak Pejdž, čovekoliki prasac i u slobodno vreme pronalazač, kao i tajni agent Dabl Ejč, slika i prilika astronauta Baza iz legendarnih crtaća „Toy Story 1 i 2”.

Beyond Good & Evil je arkadna avantura sa izrazitim stealth elementima, a po izgledu i koncepciji u velikoj meri je inspirisana serijalom Final Fantasy. Vodeći ovu malu ali odabranu ekipu, doduše ne uvek u punom sastavu, igrač će se suočiti sa brojnim zagonetkama. Sa prstom na okidaču, ali ne nekakvog laserskog pištolja, već obične digitalne kamere, potrebno je istražiti dobro čuvane lokacije, prepune stražara i opremljene najsavremenijim sigurnosnim sistemima, i fotografisati sve pikanterije koje mogu biti zanimljive za objavljivanje u novinama, a samim tim i za podgrevanje političkog skandala. Veći deo igre se, dakle, svodi na šunjanje, strateško planiranje i pažljivu manupulaciju predmetima, ali to ne znači da u njoj nema i akcionih momenata, kao što su trke hoverkrafta, hvatanje krijumčara, vožnja svemirskog broda ili borbe sa boss protivnicima. Štaviše, znajući da postoje ljudi koji nemaju nerava za lagano istraživanje, autori su načinili sjajan potez omogućivši da se BG&E pređe i na agresivan način. To, razume se, nije nimalo lako jer su protivnici, uglavnom oklopljeni stražari, znatno jači od malene Džejd, ali nije ni nemoguće, s obzirom na to da imaju jednu slabu tačku - gasni tank na leđima.

Da bi igra ipak imala nešto „rejmenovsko”, pobrinula se njena mehanika odnosno specifičan način kretanja kamere koja likove, kada su van vozila, uglavnom prati bočno. Da ne bi izostao sakupljački momenat, karakterističan za platformske igre, ovde su ubačene tzv. perle, plavičaste kugle koje služe za kupovinu nadgradnji i poboljšanja za hoverkraft i svemirski brod. Neke perle se pronalaze i zarađuju lako, dok je za druge potrebno uložiti mnogo više truda jer se kriju na tajnovitim mestima koja čak ni na mapi nisu obeležena.

U tehničkom pogledu BG&E je igra par excellence. Grafika je naprosto prelepa, što se naročito odnosi na urbane eksterijere okružene vodom, a animacije likova, posebno izraza njihovih lica, savršene su za današnje pojmove. Ističe se i zvuk, tačnije sjajan voice acting.

Jedini pravi problem ove igre jeste njena dužina. Ako zanemarimo nekoliko opcionih zadataka, koji su sami po sebi relativno kratki, BG&E zapravo sadrži svega tri ozbiljne misije: fabriku za preradu otpada, klanicu i mesečevu bazu. Igračima će biti dovoljno desetak sati aktivnog igranja da prikupe sve dokaze i podignu narod Hilisa na uzbunu. To na kraju ostavlja pomalo gorak utisak - čoveku se čini kao da je upravo odigrao neki ozbiljniji demo igre koja tek treba da se pojavi na tržištu.

I pored ove neosporne mane, Beyond Good & Evil je definitvno najbolja arkadna avantura proizvedena 2003. godine. Živopisna, sjajno idejno profilisana, savršeno izbalansirana i neopterećujuća, ona prosto zrači nekom unutrašnjom lepotom i radošću, izazivajući kod čoveka najpozitivnije emocije. A to je u sumornom svetu u kojem danas živimo i te kako dobrodošlo.