Godine 1996. softverska kuća „Bitmap Brothers” izbacila je na tržište svoje poslednje zapaženije izdanje i poput ostalih velikana - proizvođača igara za Amigu - nestala sa lica zemlje. Stariji igrači sigurno se još uvek sećaju njihovih nezaboravnih naslova kao što su Speedball ili The Chaos Engine. Bilo je očigledno da se u periodu tranzicije igračke populacije sa „najbolje prijateljice” na PC mnogi prozvođači nisu snašli i njihove firme pale su u zaborav. To nažalost nije zaobišlo ni čuvenu „Bitmap Braću”. Danas, nakon punih pet godina, niotkuda se pojavljuje nastavak njihovog možda najvećeg neuspeha, strateške igre Z.

One koji ne pamte ovo ostvarenje podsetićemo da se radnja vrtela oko zaraćenih frakcija robota koji su se na peščanoj planeti borili za prevlast i premoć. Ono što je Z izdvajalo iz mora sličnih igara jeste način upravljanja, izgradnje jedinica i osvajanja terena. Naime, nije bilo moguće praviti građevine, već samo zauzimati postojeće i tako dolaziti do šanse za reprodukciju jedinica. Međutim, pošto je svaka mapa bila podeljena na segmente, bilo je potrebno prvo zauzeti neki od njih koji sadrži željene građevine, pa tek nakon toga pristupiti izgradnji. Što više segmenata ste kontrolisali, više novca ste imali. A to je bio jedini relevantni resurs od kojega je zavisilo koliko ćete brzo moći da napredujete.

Čuvši o pojavi igre Z: Steel Soldiers, prva misao nam je bila da je najverovatnije reč o istoj igri koja je ovog puta samo prebačena u moderno 3D okruženje. Samo donekle smo bili u pravu.

Sam početak ne obećava baš dobru zabavu. Posle mukotrpne instalacije i potrošenih 650 MB hard disk prostora, pred očima se odmotava nezanimjiv demo, urađen u stilu crtaća, iz koga se saznaje da je na pomolu novi konflikt između naših starih poznanika. Prvi pogled na bojno polje otkriva vrlo lepu 3D grafiku, začinjenu solidnim specijalnim efektima koji u momentu zapljuskuju čula. Kako budete napredovali kroz nivoe, grafika će postajati sve lepša i raznovrsnija. Reljefi se menjaju svaki put kada promenite planetu na kojoj se bitke odvijaju (prvo su to pustinjski predeli, zatim šumoviti, itd.). Mnogo pažnje posvećeno je i efektima, treba pohvaliti sočne ekspolozije, uverljive refleksije i senke, multikolorni dim...

Ipak, nakon prvog oduševljenja grafikom shvatićete da je princip igranja ostao gotovo isti i da je bojno polje ponovo podeljeno na segmente koje treba zauzimati za dalje napredovanje. Ova činjenica nas je razočarala jer nema opravdanja za tako zastareli način igranja, čak i ako se uzme u obzir da se građevine sada mogu slobodno podizati (čak i na jednom segmentu), što je uobičajeno u ostalim strateškim igrama. Znači, ako želite da dođete do novca za izgradnju jedinica i građevina, moraćete non-stop da jurcate po mapi i igrate se žmurke sa protivnikom, pošto je zauzimanje terena vrlo jednostavan posao - dovoljno je da pešadinac dođe do zastave i obeleži je vašom bojom. Na kasnijim nivoima ovo neće biti tako jednostavno jer će vam pored vojne moći protivnika probleme stvarati i konfiguracija terena, a zamislite samo koliko je teško braniti 7 ili 8 segmenata u isto vreme!

Jedinice su sjajno grafički urađene. Postoje kopnene, vazdušne i pomorske. Inteligencija im je na visokom nivou, što se prvenstveno odnosi na ponašanje tokom borbe. Tako će roboti za izgradnju sami opravljati oštećene drugove, dok će vojnici pritrčavati u pomoć napadnutoj jedinici bez vašeg asistiranja. Ako budete napadnuti od nadmoćnijih neprijateljskih snaga, vaše trupe će prvo pokušati da pruže otpor, a nakon toga će se povlačiti skrivajući se iza prepreka i uzvraćajući paljbu. Zaista inovativno!

Za prelazak svih nivoa važi princip štancovanja i gomilanja jedinica, te finalnog udara do sloma neprijatelja. Ovo igru tera u podžanr akcionih strategija, te ljubitelji instant-akcije neće biti nimalo razočarani. Muzika i zvučni efekti takođe su na visokom nivou, premda muzičke podloge postaju dosadne posle izvesnog vremena.

Igra je veoma zahtevna hardverski (više čak i od Emperora) te će većina vlasnika GeForce 2 MX kartica biti primorana na rezoluciju 800x600, 16-bitnu paletu i redukovane detalje. Glad za hardverom posebno se iskazuje u momentima kada je na ekranu gomila jedinica praćena pucnjavom i eksplozijama. Probali smo Z: Steel Soldiers na različitim konfiguracijama, a na Thunderbirdu koji „prži” na 800 MHz sa 256 MB RAM memorije i GeForce 2 MX-200 kartom sve je išlo na granici prihvatljivosti, i to u rezoluciji 800x600 pri 32-bitnoj paleti. Ako kojim slučajem imate procesor ispod 533 MHz slobodno zaboravite na Steel Soldiers i poštedite živce. Dodatne informacije možete potražiti na adresama www.zsteelsoldiers.com,www.eon-digital.com i www.bitmap-brothers.co.uk.