Upravljačke simulacije tip su igara koji nikada nije postao predominantan za razliku od, na primer, real-time strateških igara. Uvek su bile prisutne, lagano evoluirajući u skladu sa vremenom i trendovima, progresivno donoseći unikatne ideje, sveže koncepte i nove arene u kojima je valjalo okušati menadžersko-upravljačke izazove. Gotovo svaka interesantna aktivnost na lokalno/globalnom nivou doživela je tokom godina svoju interaktivnu premijeru. Upravljalo se naftnim imperijama, picerijama, luna parkovima, bolnicama, bandama, porodicama, podzemnim kraljevstvom, državama i civilizacijama, galaksijama... Jedina za sada neiskorišćena ideja je simuliranje ludnice: menadžment života i rada institucije za duševno obolele tek treba da nam se desi.

Većina momaka iz „Mucky Foota” (poznati po Urban Chaosu), radila je za „Bullfrog” gde su pod dirigentskom palicom Pitera Molinea, između ostalog, učestvovali u razvoju oba nastavka Dungeon Keepera. Zato uticaj dotične igre na Startopiu nije nimalo zanemarljiv. Jedine suštinske razlike su drugačiji milje (podzemni svet vs svemirska stanica), i manja orijentacija na borbu kao sredstvo za postizanje ciljeva. Startopia stavlja mnogo veći akcenat na ekonomski model i merkantilne zadatke, istovremeno koristeći gotovo neizmenjeni gameplay vezan za izgradnju, širenje i ravnotežu na ograničenom prostoru, kao i potrebu za balansiranjem različitih vrsta subjekata kojima se upravlja.

Umesto omnipotentnog zla koncentrisanog u kuglu u centru tamnice, Startopia vas stavlja u ulogu atipičnog birokrate. Kao administrator i specijalista za upravljanje svemirskim stanicama, imaćete zadatak da reaktivirate deset velikih intergalaktičkih baza, ispunjavajući specifične zadatke svakog pojedinačnog poslodavca (vanzemaljskih rasa). Jedni će tražiti da postavite na noge kažnjeničku koloniju i rehabilitujete 100 prestupnika, drugi će zahtevati kreiranje trgovačke postaje i određenu zaradu, treći će planirati da reaktiviraju poljoprivrednu prozvodnju u staklenoj bašti stanice (bio-deck)... Glavna misija podrazumeva da prethodno stvorite funkcionalni i profitabilni „ekosistem” kroz privlačenje i zapošljavanje najrazličitijih vrsta vanzemaljaca za koje morate izgraditi odgovarajuću infrastrukturu (radna postrojenja, smeštaj, automatsku hranilicu, pa i mesta za odmor i rekreciju). Naći balans između zadovoljavanja potreba i profitabilnosti, a ne izgubiti iz vida primarni zadatak, esencija je dešavanja koju ovde morate da ostvarite.

3D izometrijski pogled na okruženje i način izgradnje funkcionalnih elementa stanice najviše podsećaju na Dungeon Keeper 2. Prostorno ograničenje nešto je drugačije rešeno: svaka stanica je kružnog oblika (torus) i horizontalno je podeljena na segmente (bulkhead) koji se po potrebi mogu otključavati kada ponestane prostora za izgradnju. Vertikalno je podeljena na tri palube (Technical, Pleasure i Bio-Deck) od kojih svaka ima svoju funkciju i dozvoljava izgradnju tačno određenih stvari.

Tehnička paluba je osnov svega. Na njoj ćete napraviti pristanište za putnike i trgovačke brodove, spavaonice, postrojenja za ishranu i higijenu, istraživačke i fabričke komplekse, sigurnosne sisteme, energetski kolektor i sve ostale primarne građevine. Pleasure Deck služi za zabavu radnika i posetilaca, u čiju svrhu ćete postavljati prodavnice, barove, diskoteku, motel, pa čak i kupleraj! Bio-Deck, pored poljoprivredne proizvodnje, služi kao sekundarno mesto za rekreaciju aliena, gde u prirodnom ambijentu lako leče frustracije i nezadovoljstvo monotonim životom na stanici.

Osim kozmetičkih razlika, rase vanzemaljaca imaju svoje specifične funkcije vezane za život i rad baze. Popularni Greyovi (X-Files) upravlju bolnicama, Targovi su zaduženi za komunikacionu opremu (nephodnu za trgovinu), Salt Hogsi rade u fabrikama i reciklatoru... Svi veoma živopisno izgledaju, a razlike u psihologiji utiču i na tzv. „combat ready” status određene rase (u slučaju nereda na stanici napadaju prestupnike, ali samo ako imaju status zaposlenog). Automatska pomoć koja ne zahteva platu su roboti (Scuzzers), čije dve vrste obavljaju veći deo posla vezan za izgradnju, održavanje instalacija, uklanjanje smeća i obezbeđenje. Što ih je više, poslovi će se efikasnije obavljati. To pogotovo važi za sigurnosne robote, koji će vam u kasnijem toku kampanje biti nezamenljivi.

Iako su audio-vizuelni elementi igre urađeni profesionalno, igra poseduje nekoliko krupnih mana koje značajno smanjuju ukupni ustisak. Kao prvo, interfejs je potpuno neintuintivan i težak za navikavanje (ako ne obratite natprosečnu pažnju na tutorial, apsolutno vam ništa neče biti jasno). Startopia nije igra koju ćete instalirati i odmah krenuti da uživate: prethodno ćete roditi mečku hvatajući konce dešavanja. Kao drugo, gotovo konstantno će vam nedostajati povratna informacija vezana za stanje potreba svakog pojedninačnog aliena (iako nekakav summary postoji, ni izbliza nije adekvatan). Kao treće, igra je veoma kratka: deset misija je malo, pre svega zbog činjenice da prava akcija počinje tek u četvrtoj. U trenutku kada se u potpunosti naviknete na okruženje, ekonomiju i manipulaciju alienima, igra će već biti gotova. Kratko, i ne previše slatko zadovoljstvo.