Analizirajući prokletstvo Star Trek igara došli smo do jedinog mogućeg zaključka: u pitanju su gremlini. Kako inače objasniti da višedecenijski SF serijal sa nepresušnim morem ideja, fenomenalnim karakterima i globalnom premisom da je u njemu apsolutno sve moguće, dolaskom u kontakt sa timom programera najčešće proizvede 650 MB nedefinisanog razočarenja? Na pamet nam padaju svega tri igre (ne računajući „enciklopedije” tipa Starship Creator) koje su zaista zavredile pažnju: Birth of the Federation, Starfleet Command i Armada. No, nijedna od njih nije dospela blizu statusa bilo kakve legende. Bar do ovog trenutka.

„Ravenova” pucačka pustolovina ima šansu da se ucuri u prestižni klub naznačajnijih igara 2000. godine. Bazirana na pustolovinama posade Voyagera, istraživačkog broda Federacije nesrećno transportovanog u Delta Quadrant (otprilike, 70 godina putovanja do kuće), igra vas stavlja u čizme i pripijeni triko Aleksandra Monroa (ili Aleksandrije, zavisno od izbora na početku), pripadnika jedinice za specijalne namene pod komandom Lt.Cmdr. Tuvoka. Dotični „Hazard Team” namenjen je za rešavanje opasnih i uvrnutih situacija u koje nesrećna posada upada iz epizode u epizodu (TV serijal Voyager je mnogo dinamičniji od ubogog Deep Space 9), dok će u igri zaigrati apsolutno dominantnu ulogu pri vađenju svog plovila iz još jedne u nizu smrtnih opasnosti.

Zaplet kompjuterske epizode Voyagera predstavlja kompilaciju značajnih momenata iz Star Trek univerzuma: red Borga, komad Klingonaca, naslage kontakta sa novim rasama i globalna opasnost od strane monstrouzne stanice (The Forge) koja je zarobila Voyager nekim nedefinisanim poljem sila, sa namerom da ga rastavi na delove. Sem Voyagera, u okruženju stanice se nalazi nekoliko stotina drugih brodova koji su doživeli sličnu sudbinu. Na nekima od njih još ima živih (i opasnih) članova posade, koji u Voyagerovim resursima vide šansu za sopstveno preživljavanje...

Star Trek Voyager: Elite Force jedna je od prvih igara koja koristi licencirani engine Quakea 3. Zahvaljući tome, izgleda naprosto savršeno: okruženje Voyagera i drugih brodova/stanica koje ćete posetiti u igri, kao i poligonalni modeli članova posade i mnogobrojnih protivnika toliko živo podsećaju na televizijsku epizodu da to prosto bode oči. Svi poznati likovi iz serije su tu (sa sve autentičnim glasovima): kapetanica Jeneway, Tuvok, 7 of 9 (mmmm), Paris, Chakotay, i što je najlepše, aktivno participiraju u toku igre i odmotavanju zapleta. Umesto klasične podele na nivoe, svaka kompletirana sekcija igre vas vraća na kratki R&R na plaube Voyagera, tokom kojeg imate priliku za (skoro) slobodnu šetnju palubama, razgovor sa članovima posade, ili isprobavanje zarobljenog i eksperimentalnog oružja na holodecku.

Cela stvar u velikoj meri podseća na Half-Life: nivoi (uslovno rečeno) izdeljeni na segmente koji se zasebno učitavaju, veliki broj skriptovanih i filmskih scena urađenih u engineu igre (uz nekoliko pravih FMV sekvenci), konstantan osećaj neizvesnosti i maksimalno napeta atmosfera vas neće lako odlepiti od ekrana. U akciju nikada nećete ići sami, već u društvu pojedinih članova Hazard tima koje nećete neposredno kontrolisati. Njihova veštačka inteligencija je zato urađena veoma profesionalno: ni u kom slučaju se neće zaglavljivati u dovratcima, upadati u provalije ili vam se gubiti iz vidokruga (da li je neko rekao Daikatana?). U borbi su maksimalno efikasni, mada će vam povremeno izletati ispred nišana (i psovati vas zbog rupa od fejzera na uniformi).

Protivnici su manje pametni, što im se može i oprostiti s obzirom koliko dobro izgledaju. To pogotovo važi za gospodu Borgove, koji će vam pružiti zaista filmski ugođaj strave i užasa tokom nekoliko misija makljaže u zarobljenoj kocki. Od ostalih remarkabilnih oponenata vredi pomenuti paukolike Harvestere (kreature iz Forgea koje će pokušati da razmontiraju Voyager), kao i „multinacionalnu” ekipu Scavengera (Klingonci, Ljudi i Maloni) koji zarobljene brodove koriste za sopstveno preživljavanje.

Arsenal za borbu protiv zlotvora zalazi u domen mašte, pošto većina oružja nema direktnu vezu sa Trek franšizom. Pored klasičnog ručnog fejzera (Phaser), njegove nešto veće varijante (Phaser compression rifle) i famoznog I-Moda (Infinity Modulator, anti-Borg oružja sa konstantnom modulacijom koja ih sprečava da se adaptiraju), tokom igre ćete koristiti i Scavenger weapon (moćna stvar), Portable photon torpedo launcher (Rocket launcher u sličnim igrama), Arc Welder (sofisticirani aparat za zavarivanje), Stasis weapon, Tachyon pulse disruptor (pokupićete ga posle ubistva nekakve Trek verzije Predatora u napuštenom brodu)... Nalik na Unreal Tournament, svako od ovih oružja poseduje primarni i sekundarni vid paljbe (moćniji i zahtevniji po pitanju potrošnje municije).

Star Trek Voyager: Elite Force nije samo najbolja Star Trek igra koja je ikada ugledala svetlost dana: u pitanju je remek-delo dizajna koje će se dopasti svakom ko voli sve što asocira na Enterprajz i ćelavog Žan Luka. Jedina bitna zamerka se tiče dužine, jer će je i najsmotaniji igrač završiti za manje od deset sati. Kratko ali slatko zadovoljstvo, ako ne računamo multiplayer...