U poslednjoj godini ovog milenijuma objavljen je veći broj simulacija Olimpijskih igara, posebno na konzolama. Jedan od prvih pokušaja da se atmosfera odličnog International Track & Fielda, rimejka starog hita s arkadnih mašina koga je „Konami” adaptirao za većinu danas aktuelnih konzola, prenese na PC plaformu dolazi iz „Midasa”. Iako ne predstavlja zvaničnu simulaciju sidnejskih Igara (i sem imena slavnog ukrajinskog skakača uvis nema nikakve veze s njima), Sergei Bubka’s Millenium Games sadrži veći broj olimpijskih disciplina.

Arkadni režim igre urađen je po davno napuštenom sistemu „jedan za jedan”, u kome je za prelazak na narednu disciplinu potrebno osvojiti medalju u prethodnoj. Na taj način nas programeri teraju da silom igramo i discipline koje nam se ne dopadaju - rešenje koje zaslužuje keca „k’o vrata”! U simulacijskom režimu igru počinjete s jednim sportistom kome razvijate sposobnosti koje će ga odvesti na Olimpijadu. To činite organizujući mu treninge i takmičenja, tretirajući povrede, praveći godišnje kalendare i obavljajući druge menadžerske poslove Ovaj režim, iako je daleko od dobrog, pozdraviće ljubitelji menadžerskih simulacija koji ne uživaju krljajući prste u arkadnom modu. Iskreno rečeno, loše organizovan sistem opcija i čitav niz značajnih nedostataka odvratiće vas od svakog ozbiljnijeg pokušaja da igru privedete kraju.

Arkadni režim? Bljak! Poštedite živce, prste i tastaturu i zaboravite na ovu igru. Iako ima nekoliko inovativnih rešenja u kontrolnom sistemu (specifična upotreba miša), zaista nema ničeg dovoljno uzbudljivog zbog čega bismo vam preporučili nabavku Millenium Gamesa. Igra koja nas vraća u vreme Commodorea 64 i „Epyxovih” „džojstikolomki” ne zaslužuje da se o njoj kaže ništa više.