Paranoja je u poslednje vreme dosegla neslućene granice. Budne oči gledaju sa svih strana, vire iza digitalnih žbunova, iskaču iza bajtoćoškova, pronalaze vas i na vašim skrovitim cyber lokacijama... A onda vas prijavljuju, raportiraju „višoj” sili sve šta radite i gde se nalazite, pa čak vam i onemogućavaju pristup regionalnim sadržajima. Na internetu - gde je sve dostupno, gde je sve dozvoljeno i gde je sve svačije. Neće to moći više tako!

PenguinProxy je naizgled još jedan od mnogobrojnih VPN servisa, programa koji vas smeštaju u okvir virtuelnih privatnih mreža tako „maskirajući” vaše akcije dok surfujete. Osim anonimnosti, dobijate i mogućnost da pristupate regionalno zaključanom sadržaju zbog mogućnosti da saobraćaj preusmerite na servere smeštene u različitim državama sveta. Međutim, ova alatka se donekle razlikuje od svojih takmaca, prevashodno zbog toga što je u pitanju potpuno decentralizovano rešenje. Baš kao i kriptovalute. PenguinProxy, tako, nudi zaštićenu, „s kraja na kraj” konekciju i onemogućava prikupljanje i deljenje podataka o korisniku i njegovim navikama. Sledeća stvar koja je jako važna je to što program pored klasičnog rada preko dedicated servera u vatru baca i same korisnike, koji mogu da „glume” proxy tačke preko kojih će se odvijati saobraćaj. Ova ideja je svakako interesantna jer otvara neslućene mogućnosti „maskiranja” signala i što je više korisnika, to je mreža propusnija i moćnija. Naravno, ovde se postavlja pitanje na koji način će se obaviti merenje razmenjenog sadržaja i na koji način će se korisnici ograničavati da ne prekrdaše dozvoljen odnos. Pretpostavljamo da će biti primenjen proces sličan upload/download odnosu kod torrenata, ali to ostaje da se vidi jer je PenguinProxy još uvek u Beta fazi razvoja.

Korišćenje programa se, naizgled, ne razlikuje od ostalih VPN rešenja. Programu možete da „naredite” da se podiže zajedno sa Windowsom, a praktično preko jednog tastera ga (de)aktivirate. Isto tako, možete da namesite da se koristi bilo koji podržani server ili samo oni koje vi odaberete. Tačnije, dozvoljeno je da birate državu u kojoj se serveri nalaze, a njih je na raspolaganju sedam: Velika Britanija, Kanada, Kina, Francuska, Nemačka, Indija i Sjedinjene Američke Države. Na zahtev korisnika brzo može da se promeni IP adresa, a sve to obavlja se iz glavne radne forme koja je svedena i raspored/značenje opcija biće razumljivo i neiskusnim korisnicima. Osvežavanje Proxy adrese, kao i (de)aktiviranje servisa, obavlja se preko ikonice u systrayu i tu takođe nema većih iznenađenja.

Posetom sekciji sa podešavanjima vidimo da su autori vredno radili na mogućnostima „ispod haube”. Tako, na primer, može da se aktivira ugrađeni AdBlocker, prosleđivanje sadržaja preko Proxy servera može da se aktivira samo u slučaju HTTPS lokacija, čak je dozvoljeno izraditi listu izuzetaka, to jest sajtova koji će biti izuzeti iz procesa „prebacivanja” preko sigurne veze. Zgodnom može da se pokaže i opcija Random IPs koja zapravo „tera” program da svaki put računaru dodeli drugu IP adresu, izabranu metodom slučajnog izbora. Konačno, vratimo se ovde i na decentralizaciju mreže i mogućnost da svaki korisnik bude Proxy tačka. Figuriše opcija da korisnik samostalno odredi „širinu” protoka koji će na dnevnom nivou ići preko njegovog računara. Minimum je 100 megabajta, ali to može da bude i 500 megabajta, dva gigbajta, odnosno neograničen protok koji bi teoretski trebalo da vam dozvoli recipročnu uslugu u obrnutom smeru.

PenguinProxy je u ranoj ali ubrzanoj fazi razvoja i već sada se naziru obrisi gotovog proizvoda. Ne fercera sve još uvek kako je zamišljeno, naročito na polju stabilnosti programa koji često „ispada” na desktop ničim izazvan. Servis je u ovom momentu besplatan i možete da ga koristite bez ikakve naknade, ali već sada znamo da to tako neće biti slučaj kada svetlost dana bude ugledala verzija 1.0. To otvara pitanja decentralizacije jer nije jasno kome će ići novac koji korisnici budu uplaćivali. U pravim decentralizovanim sistemima on se deli na ravne časti između „čvorova”, a tvorci programa imaju pravo na nadoknadu isključivo kada je u pitanju zakup protoka podataka preko dedicated servera. U svakom slučaju, projekat vredi ispratiti do kraja i videti šta će se na kraju od njega izroditi.