Ono što je Amiga 500 bila među 16-bitnim mašinama, to je Commodore 64 bio u osmobitnom svetu. Iako bi vlasnici Duge imali šta da kažu na ovu temu, među njima i autor ovih redova, brojke su neumitne. Debeljko je imao bolju grafiku, bolji zvuk, moćniji hardver i na kraju dana prodat je u preko 30 miliona primeraka! Pratila ga je gotovo nestvarna podrška programera koja je rezultovala bibliotekom od fantastičnih pet hiljada naslova. Igre su se nizale kao na traci, bile su dostupne i širokorasprostranjene, pa je C64 definisao mnoge koji su svoje prve korake u IT svetu načinili u njegovom društvu.

Kao što smo to već pominjali, kompanija Cloanto zaslužna je za jedinstven projekat - Amiga Forever, koji je omaž Amiga liniji kompjutera i predstavlja svojevrsnu bazu podataka o opusu kompanije Commodore sredinom osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka. Na jednom mestu nalaze se emulatori za praktično sve Amiga kompjutere, uz bogat izbor igara, demoa i informacija na datu temu. Kao što smo rekli, Amiga Forever nije jedini projekat kompanije Cloanto, koja je sličnu stvar uradila i kada je osmobitna paleta Commodore kompjutera u pitanju.

Iako projekat nosi naziv C64 Forever, to ne znači da se pod njegovim skutima obrađuje isključivo istorija Debeljka. Na meniju se nalazi kompletna gama mašina, počevši od PET 2011, koji je svetlost dana ugledao još 1977. godine, pa sve do projekta GEOS, za čiji nastanak je zaslužan Berkeley Softworks, a koji se na tržištu pojavio 1988. godine. Naravno da su tu i VIC 20, Plus/4, Commodore 128, C16, pa čak i prototip mašine kao što je CBM 232. Kao i kod projekta Amiga Forever i ovde je sve lepo sortirano po godinama izdavanja, na raspolaganju su korespondentni screenshotovi, te kratak opis, čisto da dobijete osnovne smernice.

Dvoklikom miša na bilo koju od izlistanih mašina u pozadini se podiže emulator i učitava se „operativni sistem”, tako da ste bez bilo kakvih dodatnih radnji i podešavanja spremni da iskusite čari originala. Emulacija se obavlja u zasebnom prozoru koji može da bude u originalnoj rezoluciji, odnosno dva ili tri puta povećan. Podržan je i rad preko celog ekrana, uz mogućnost pauziranja emulacije, snimanje snapshotova (na ovo gledajte kao na snimanje pozicije, samo što se odnosi na status kompletnog kompjutera), odnosno izradu screenshotova onog što se trenutno emulira. Pored osnovnog hardvera, emulacijom su obuhvaćene i periferije, tako da u bilo kom trenutku možete u virtuelni drajv da ubacite disketu, pa čak i da aktivirate Turbo. Snimanje video-klipova, nažalost, nije podržano. Podešavanje rada emulatora moguće je obaviti iz glavne radne forme, iako je sakriveno iza kontekstualnog menija i opcije Edit. Odavde ne samo da možete da podešavate hardverske specifičnosti vezane za svaku mašinu ponaosob, već je dozvoljeno i da se menja pomenuti kratak tekstualni opis, ubacuju novi screenshotovi i tome slično. Sve je vrlo jednostavno i pregledno, a kako to izgleda na primeru C64 - pokušaćemo da objasnimo. Recimo, dozvoljeno je da podesite tip disketne jedinice: 1541, 1571, 1581; da li je prisutan kasetofon, da li je prikačeno memorijsko proširenje od 256 ili 512 kilobajta, šta je od periferija prikačeno na Input portove, da li se koristi Multitap adapter i tako dalje. „Ispod haube” nalazi se čuveni VICE, emulator na koji ne treba trošiti reči pošto verujemo da svi znate o kakvom se dinosaurusu emulacione scene radi.

Kada je softverska podrška u pitanju, autori su se odlučili na sličan pristup kao i kod projekta Amiga Forever. Tako se u sekciji Demoscene nalazi čak 104 demoa koji će nostalgičarima poterati suze, a znatiželjnicima pokazati šta sve to C64 može i na koji način su se programeri dovijali ne bi li „zaobišli” hardverske limite mašine. Na raspolaganju je i 101 igra, smeštene su u sekciji Games, koje su spremne za pokretanje na dvoklik mišem. Sve se automatski učitava, bez dodatnog angažovanja korisnika. Za svaki naslov možete da vidite ko ga je potpisao i koje godine, kako se kotira u internom Rating sistemu, a tu je i obavezni screenshot. Naravno da niste ograničeni samo naslovima koje su autori ubacili u bazu, već po sopstvenom nahođenju možete da ubacujete i dodatne, a važno je istaći da C64 Forever čita sve znane i neznane formate u kojima se igre za Debeljka mogu naći, čak i famozni format RP9.

Što se tiče propratnog materijala, on je smešten u sekciji Gallery i nešto je mršaviji nego što smo to očekivali. Jedna fotografija Debeljka, časopis Compute! u PDF formatu i originalna dokumentacija predata prilikom patentiranja SID čipa su sve što možete da očekujete. Ukoliko ste se odlučili da pazarite fizičku kopiju Plus verzije programa, na DVD-u ćete dobiti i nekoliko pratećih video-snimaka i to je u suštini to.

Za 15 dolara, koliko autori traže za Plus verziju programa C64 Forever, dobijate zaista mnogo. Ne sporimo da korišćenjem besplatne verzije VICE-a i ručnim učitavanjem/podešavanjem igara možete da proizvedete slične rezultate, ali ne i komfor. S druge strane, tu je čitava istorija Commodoreovih osmobitaša koja je spremna da skoči na vašu komandu. Slažemo se da je moglo biti ubačeno mnogo više propratnog sadržaja u vidu skeniranih časopisa, slika i video-klipova koji se lako nalaze i ne koštaju ništa, ali šta je tu je.