Kada se prvi put pokrene, MovieMatorov Video Editor Pro uopšte ne ostavlja snažan utisak na posmatrača. Upravljački interfejs je nekako prazan, iako je organizovan na klasičan način. Centralno mesto zauzima preview prikaz, ispod kojeg se nalaze komande za kontrolu toka reprodukcije i nezaobilazna vremenska linija. U levom uglu je forma preko koje se pristupa učitanim video-klipovima, a tu su i thumbnailovi sa preview prikazima video-efekata i nalepnica koje možete da koristite u svojim projektima.

„Čačkanje” opcija otkriva da se ispod haube nalazi frizirana mašina koja donosi više nego zanimljive funkcije. Tako je, na primer, obezbeđen rad sa neograničenim brojem audio/video traka na vremenskoj liniji, podržano je procesiranje 4K sadržaja, učitavanje H.265 materijala, koji je samo jedan od preko 200 komplemenata sa kojim program može da radi. U projekte mogu da se ubacuju slike, muzičke numere, omogućen je rad sa keyframeovima, a tu je i podrška za istovremeno učitavanje i manipulisanje sa do 200 radnih elemenata.

Učitani video-klipovi mogu da se resizeuju, kropuju, rotiraju - direktno sa vremenske linije, dozvoljeno je ubacivanje teksta preko slike, apliciranje tranzicionih efekata, splitovanje klipova po liniji, razdvajanje koje se definiše položajem markera i tako dalje. Autori su ubacili i podršku za manipulaciju audio-komponentom koja ne podrazumeva samo tweakovanje intenziteta zvuka, već i „prišivanje” specijalnih efekata koji će, recimo, naglasiti baseve, aplicirati Fade In/Out efekat, uraditi Downmix... Interpolacija, baš kao i deinterlace sadržaja, može da se obavi na četiri različita načina, na meniju je prikaz uz pomoć DirectX-a ili OpenGL-a. Jedina opcija koja nedostaje je odvojena sekcija za editovanje sadržaja.

Kada je snimanje gotovog materijala u pitanju, Video Editor Pro briljira. Iako ni ovde nije urađeno mnogo kako bi se korisnik zapanjio vizuelnim postignućima, izbor je više nego očigledan. Šablone kojih je na desetine, moguće je birati na osnovu uređaja sa kojeg se namerava obaviti reprodukcija, tu je i podela po tipu video-datoteka, izbor šablona po tipu web servisa i tome slično. Selektovanje pojedinačnog formata otvara mogućnost naknadnog podešavanja radnih parametara koje se obavlja na klasičan način. Podešava se rezolucija, framerate, format slike, bira se kodek, kvalitet slike u procentima, parametri vezani za audio-komponentu. Video Editor Pro podržava „pakovanje” materijala za igračke konzole, mobilne uređaje, „pametne” televizore, standalone uređaje... Jedino što nije podržano je autorizacija DVD/Blu-ray sadržaja, ali i narezivanje sadržaja na optičke medijume bez izlaska iz okvira programa.

Zanimljivo je da program uopšte nema sekciju sa podešavanjima i da se opcijama pristupa sa glavne radne forme i iz siromašnih padajućih menija. Prikaz je neopterećen, funkcije su intuitivne, a tokom perioda testiranja nismo iskusili nikakve nepredviđene situacije, seckanja, zaglavljivanja... Jasno je da program ne može da se poredi sa takmacima namenjenim za profesionalnu upotrebu, ali za 30 dolara, koliko košta, Video Editor Pro nudi mnogo više od daleko skupljih alternativa. Za korišćenje u kućnim uslovima gotovo da mu nema ravnog i jedino što autorima preostaje je da ispeglaju upravljački interfejs, ali samo tako da to ne utiče na opšte performanse programa. Inače, ukoliko vam se ustrojstvo programa učini poznatim, to je zato što je zasnovan na Shotcut temeljima na kojima je i nastao 2016. godine.