Ako ste baš zapeli da, kada je reprodukcija video-zapisa u pitanju, na dohvat ruke držite podršku za najnovije standarde, kompanija DVDFab ima rešenja za vas. Nedavno je izašla najnovija verzija njihovog Playera, video-plejera „super inventivnog imena” za koji se vezuje mišljenje da je brz, blag kada je krckanje hardverskih resursa u pitanju i opremljen za sve znane i neznane izazove. Testirali smo verziju Ultra koja nudi sve što srce poželi, ali je i paprena kao meksička hrana...

Pre svega treba napomenuti da Player dolazi sa svitom potrebnih kodeka i da se ne oslanja na one sistemske, čak ni u slučaju teških vremena. Može da radi u PC ili TV modu, od kojih ovaj drugi donosi nešto jednostavniji upravljački interfejs kako bi se upravljanje resursima prilagodilo skučenom manevarskom prostoru koji sa sobom donosi komandovanje sa kauča ili iz fotelje. Ovaj radni režim donosi mogućnost „povlačenja” sadržaja sa Movie Servera, ali ne onog lokalnog, već DVDFabovog koji bi trebalo da postane dostupan u narednom periodu. Ako ste pomislili da je reč o svojevrsnom Plex komplementu - pogrešili ste, jer se radi o hardverskom uređaju. Kada već pričamo o reprodukciji sadržaja iz kontrolisanog okruženja, valja napomenuti da Player DVD i Blu-ray diskove može da reprodukuje tako što će zaobići komandne menije i automatski „skočiti” na glavnu stvar.

Kada je PC radni režim u pitanju, ne treba da očekujete preveliko komplikovanje UI-a. Naime, na glavnom ekranu biće izlistan sadržaj ubačen u optičke čitače i veliki taster +, koji zapravo služi da biste sa lokalnog hard-diska učitali željenu datoteku. Player frontalno napada neprijatelja i može da pročita praktično bilo koji video-format koji mu ponudite. I ne samo to - materijal bez prethodnog otpakivanja može da se „izvuče” i iz ISO, IMG i NRG „slika”, a na raspolaganju je i podrška za audio-datoteke. Ona podrazumeva koketiranje i sa lossless formatima kakvi su FLAC i APE. Naravno, podržan je i „običan” MP3. Po pokretanju reprodukcije u donjem delu ekrana pojavljuju se komande za kontrolu toka reprodukcije, aktiviranje 3D režima rada, razvlačenje slike preko celog ekrana, kao i označavanje svakog minuta filma odgovarajućim thumbnailom koji potom služe kao svojevrsna poglavlja.

Pored 3D sadržaja, Player se bez ikakvih problema snalazi i sa UHD komplementima, HEVC (H.265) datotekama, a tu je i HDR10 podrška ukoliko posedujete odgovarajući, kompatibilan ekran. Moguća je i „degradacija” HDR signala u SDR, a za to je na raspolaganju pet različitih algoritama. Program podržava i HD zvuk, što znači da stiže sa Dolby Atmos, ali i podrškom za Dolby TrueHD, DTS-HD Master i DTS:X. Na raspolaganju je i opcija prikaza eksterno uskladištenih titlova kojima možete da menjate boju i veličinu, ali ne i poziciju na ekranu. Oni su zakucani za donju ivicu videa i ne mogu da se „pomere” na crnu traku kako ne bi smetali. To je mali minus i zamerka autorskom timu.

Za vreme reprodukcije FHD sadržaja, Player troši jedva jedan procenat procesorskog vremena i oko 125 megabajta memorije. Ne štuca, ne koči i na ekranu daje sliku odličnog kvaliteta. Preko Color Adjust sekcije nju dodatno možete da podesite, a omiljene scene ovekovečite u jednom od tri podržana statična grafička formata (JPG, BMP, PNG). Tu je i mogućnost deinterlacea, zumiranja i rotiranja slike, aktiviranje hardverske akceleracije i tome slično. I sve je to u redu, ali se postavlja pitanje da li je opravdano za komfor i automatiku izdvojiti „stoju” američkih dolara? To je na vama da odlučite, a stvar, finansijski, neće biti bolja ni ako se odlučite za verziju Standard koja košta 59 dolara. Zašto? Ne dolazi sa podrškom za 4K, nema HDR10, nema ništa od reprodukcije 3D sadržaja... Ne čini li vam se da autorski timovi u poslednje vreme pomalo preteruju sa registracionim haračima?