U „Svetu kompjutera” retko testiramo unapred sklopljene konfiguracije, osim ako se ne radi o firmiranom računaru nekih od velikih (Lenovo, HP, itd.) i to uglavnom AiO modele. Sticajem čudnih okolnosti, dok smo tonuli u dosadu, na test stolu našla nam se domaća konfiguracija, jedna od mnogih u ponudi poznatog prodajnog lanca.

Nismo sigurni da li je sâm računar osmišljen da bude kompaktan, ali konfiguracija zasnovana na Micro-ATX ploči i smeštena u klasično (kvalitetnije) Mini Tower kućište neće zauzimati previše prostora na ili ispod stola. Već iz naziva mašine zaključuje se da je „Zvečarka” namenjena igračkoj populaciji, a sam izbor komponenti predstavlja pokušaj što boljeg balansa performansi i cene, što je većini domaćih potencijalnih kupaca imperativ.

Pomenuli smo već oklop ove zverke, pa ćemo do njega i da počnemo. Sa Cooler Master N200 kućištem nismo još imali prilike da se upoznamo. Na prvi pogled ovo kompaktno kućište deluje sasvim solidno i sa dovoljno opcija da se u njega smesti sposoban računar. Prednja maska je gotovo cela posvećena hlađenju, i u skladu sa tim je „bušna”, dok monotoniju razbija izbočina sa I/O panelom, tasterima i logom proizvođača. Lim je čvrst i dovoljno kvalitetan za jeftinije firmirano kućište čime se štedi novac, a ne gubi funkcionalnost. Iako se radi o malom kućištu, u N200 je moguće smestiti do sedam HDD/SSD uređaja (tri od 3,5 inča i četiri od 2,5 inča), pet ventilatora prečnika 120 milimetara i grafičku kartu dužine 355 milimetara. Takođe, u unutrašnjosti ima dovoljno mesta za 240 radijator napred i 120 na zadnjoj strani, što je sasvim solidan potencijal za vodeno hlađenje. Za testiranu konfiguraciju nisu iskorišćene sve pomenute mogućnosti jer ugrađenoj grafičkoj karti ne treba mnogo prostora, nema dodatnih ventilatora, osim fabrički ugrađena dva u klasičnoj postavci jedan napred, jedan nazad. Jedini uređaj za skladištenje podataka smešten je u prostor za 3,5-inčne uređaje na gornjem delu kućišta. Ako bismo imali neke zamerke kućištu i postavci, one idu nešto bučnijim ventilatorima i prednjem ventilatoru koji je postavljen bliže dnu tako da „duva” u kavez za hard-diskove u kojem nema uređaja, a koji otežava protok vazduha, kao i činjenici da upotrebljen model kućišta ima samo jedan USB 3.0 port na prednjoj stranici.

Za napajanje je izabrano Chieftec iArena GPA-500S8. Iza ove kriptične oznake se krije model jeftine serije Chieftec napajanja, ali sa sasvim dovoljno snage, poznatim imenom, 80PLUS „stikerom” i 24/21 A na granama od 12 V, tako da opet predstavlja kombinaciju niže cene, poznatog imena i prihvatljivih mogućnosti. Napajanje, doduše, ima samo jedan PCIe 6+2-pinski kabl, pa je tako na njega moguće povezati samo grafičke kartice kojima ne treba više od jednog konektora za dodatno napajanje, bez upotrebe adaptera na moleks. Ovaj model se ne „baškari” ni ostalim konektorima pa imate po jedan kabl za SATA napajanje sa tri konektora i jedan kabl sa četvoropinskim konektorima (dva moleksa i jedan flopi), uz kablove sa 24 i 4-pinskim konektorima za napajanje ploče i procesora. Kablovi su nešto kraći, ali to u kućištu u kom je smešten Game Rattler ne predstavlja problem. Trebalo bi da dodamo da su svi kablovi podvezani na više mesta i da je unutrašnjost kućišta relativno uredna.

Izbor osnovnih komponenti opet je vršen sa idejom balansa između raspoloživog budžeta određenog za ovu konfiguraciju i performansi koje za taj novac mogu da se iscede. Matična ploča je bazirana na Intel B85 čipsetu, što je, s obzirom na to da je izabran procesor bez sufiksa K, sasvim razumljivo. U pitanju je Asus B85M-K ploča, koja i pored skromnih mogućnosti i Micro-ATX formata predstavlja solidnu osnovu za one koji ne žele da overklokuju. Pored jednog PCIe 3 16X slota, ova ploča ima još dva PCIe 2 1X za eventualna proširenja. SATA konektora ima dovoljno, ali nisu baš najbolje postavljeni. Dva SATA3 6 GB/s porta nalaze se sa još dva starija 3 GB/s porta u dnu ploče, pristup ovim portovima nije toliko komplikovan (mada zahteva gimnastiku). Sa druge strane, dodatna dva „brza” porta nalaze se na ispod 24-pinskog naponskog konektora i iza slota za grafičku kartu, tako da će jedan od njih sigurno biti blokiran, dok je drugom komplikovano prići. Dva DIMM slota maksimalnog kapaciteta 16 gigabajta dovoljna su za potrebe većine korisnika. U konkretnoj konfiguraciji u jednom slotu je smešten Kingston VR modul kapaciteta osam gigabajta na 1600 megaherca, što je opet budžetsko rešenje, ali barem ostavlja mogućnost kasnijeg dodavanja još osam gigabajta. Od „ostatka” ploče istaći ćemo sveprisutne Realtek čipove - 8111G Gigabitni LAN i ALC887 osmokanalni zvuk. Od konektora na zadnjem panelu korisniku su na raspolaganju po dva PS/2, USB 2.0 i USB 3.0 porta, D-Sub i DVI konektori za integrisanu grafiku Intel procesora i LAN/audio konektori.

Za skladištenje podataka i sistem/instalacije izabran je jeftin ali brz Toshiba DT01ACA100 o čijem duplo većem rođaku ste mogli da čitate u prošlom broju. Ostavljajući na stranu debatu da li vam je optički drajv potreban ili nije, kreatori Game Rattlera su rešili da ugrade uređaj u ovu konfiguraciju. ODD nisu skupi, a mnogo korisnika ih i dalje koristi i neće prestati uskoro. Najviše novca je izgleda predviđeno za objektivno dve najvažnije komponente u sistemu - procesor i grafičku kartu. Intel i5-4460 je najslabiji model i5 serije procesora, ali je i dalje brz i moderan „četvoroglavi” procesor. Međutim, kako je ovo igračka konfiguracija, a igre vole gigaherce, možda nije baš „najsrećniji” izbor.

Grafičke karte sa Nvidia GTX 950 čipom predstavljaju „minimum” za ugodno uživanje u modernim naslovima u 1080p rezoluciji i nalaze se u cenovnom rangu koji je maksimum koji mnogi korisnici imaju nameru da potroše da bi sebi obezbedili ugodno igranje. O Asus Strix GTX 950 grafičkoj karti koja se nalazi u testiranoj mašini mogli ste da čitate u avgustovskom broju. Ova grafička karta omogućava igranje većine modernih naslova na High podešavanju u 1080p, a mnogi naslovi radiće sa preko 40 frejmova po sekundi i na „težim” podešavanjima.

Sa jakim procesorom i grafičkom kartom, i dovoljno memorije, Gigatron Game Rattler je sasvim solidna mašina koja ima „cilj”, da tako kažemo, ponudi što bolje performanse više-srednje klase za manje od 100.000 dinara. Ako je uzmete sa police u prodavnice, odete kući i odmah se igrate, možete očekivati performanse koje vidite u našoj tabeli.

Dakle, samom krajnjom cenom i donekle performansama su uspeli, međutim problem je, po našem mišljenju, u izboru hardvera. Iako na papiru „četiri glave” (i5) deluju bolje od „dve glave i još dva toka misli” (i3), određivanje prioriteta pri sastavljanju igračkog računara podrazumeva dugo i pažljivo „krojenje” konfiguracije, gde naizgled jači procesor nije uvek optimalno rešenje. Procesori bazirani na Skylake arhitekturi koštaju isto ili manje od svojih Haswell prethodnika. Pored toga, uz njih će postojati mogućnost kakvog-takvog overkloka, čak i zaključanih procesora. Izborom Skylake procesora, na primer, i3 modela sa većom radnom frekvencijom, ostalo bi novca za malo jaču grafičku karticu. Takođe, postoji veliki broj ploča za Skylake koje podržavaju DDR3 memoriju, tako da ni tu cena ne bi bila veća. Na kraju, mislimo da nijedna igračka konfiguracija u 2016. godini ne bi trebalo da bude bez SSD uređaja, a cena najjeftinijih modela je više nego prihvatljiva, pa smatramo da je nedostatak SSD-a propust. Ruku na srce, ovo je ipak samo jedna od konfiguracija u ponudi, a ništa vas ne sprečava da izaberete neku drugu, ili da napravite potpuno „svoju” kombinaciju komponenata.