Od vajkada postoji problem sa neovlašćenim kopiranjem tuđeg rada. Nekada davno, to se nije smatralo lošim. Naprotiv, ljudi su išli u razvijenije zemlje i prenosili iskustva u svoje krajeve. No, vremenom su ljudi počeli da razmišljaju drugačije. Industrijalizacija, širenje tržišta, težnja ka gomilanju kapitala dovela su do sistema intelektualne svojine. Od tog biznisa danas živi jedan čitav sloj pravnika na dalekom nam Zapadu dok su sami nosioci prava intelektualne svojine već manje bitni...

Ako celu priču pogledamo iz dimenzije naučnog sveta, onda govorimo o naučnim radovima i raznim sistemima rangiranja koja se kasnije mogu pretočiti u unosniji posao na nekom univerzitetu ili više sredstava za dalja istraživanja. Jedan od bitnijih sistema rangiranja pojedinaca u nauci je sistem referenci. Naime, u naučnom svetu što se češće neki vaš objavljeni rad citira u tuđim radovima vi dobijate više bodova.

Razvojem računara, izmišljanjem copy/paste funkcije, i naročito razvojem interneta i opštom dostupnošću radova u digitalnom obliku sve je više radova koji kopiraju delove postojećih radova ne navodeći reference odakle su ti delovi preuzeti i da su uopšte preuzeti iz tuđih radova. Pobuda za ovakvim postupanjem je ili u veštačkom pisanju radova radi sticanja privilegija u naučnom svetu (morate uraditi diplomski, magistarski ili doktorski rad, rad koji ćete objaviti u časopisu radi sticanja određenog zvanja u naučnoj ustanovi) ili je ponekad reč o čistoj omašci i izostavljanju izvora citiranog tuđeg dela.

S obzirom na to da je vremenom ovaj problem postajao sve značajniji kako za organizatore naučnih konferencija, izdavače naučnih časopisa i knjiga tako i za članove komisija na visokoškolskim ustanovama, pokrenuta je inicijativa da se problemu stane na rep. Početkom 2000. godine u SAD je formirano udruženje poznatije pod nazivom CrossRef sa ciljem da reši problem kontinuiranog linkovanja citata u online naučnim časopisima (en.wikipedia.org/wiki/CrossRef). Osnivači CrossRefa su najznačajniji svetski naučni, tehnički i medicinski izdavači.

Tragajući za što boljim rešenjem svojih postavljenih ciljeva ljudi iz CrossRefa su ga našli u saradnji sa ljudima iz kompanije iParadigms LLC iz Ouklenda u Kaliforniji. Ova kompanija je samostalno krenula sa razvojem alata koji je postao dostupan 2004. godine pod imenom iThenticate da bi ubrzo postao glavni alat CrossRefa. Danas iParadigms drži tri sajta koja se bave traženjem plagijata: glavni www.ithenticate.com, turnitin.com i Plagiarism.org. Njihovi korisnici su izdavači, novinske agencije, korporacije, advokati i državne agencije, a posebno se ističu i svetska zdravstvena organizacija, UN i Svetska banka. Dakle, iThenticate je standard u ovoj oblasti, svi ga koriste, ali šta on zapravo može?

Indeksira sve

Srce iThenticate sistema čine algoritmi za poređenje i prepoznavanje sličnosti u dva odvojena teksta. No, pored samog algoritma, ništa manje bitna nije ni baza indeksiranih tekstova. Sistem se hvali sa preko 38 miliona članaka iz udžbenika, knjiga i radova iz preko 80 hiljada naučnih, tehničkih i medicinskih časopisa; 92 miliona objavljenih radova iz raznih vrsta naučnih časopisa, enciklopedija i apstrakta i sa čak 45 milijardi postojećih i nekada postojećih web stranica! Ako ste nešto prepisali, sistem će vas sigurno provaliti.

Do sada je na sistemima iThenticatea provereno više od 25 miliona dokumenata, a 80% značajnih časopisa vrši redovno poređenja na sistemu. Zanimljivo je da, prema anketi od pre dve godine, svaki treći urednik redovno nailazi na plagijate, 95% urednika i 84% istraživača se bar jednom srelo sa nečim što se može podvesti pod plagijat. U poslednjih 20 godina se deset puta povećala stopa odbijenih radova u časopisima zbog plagijata.

Web aplikacija

Korišćenje iThenticate sistema je prilično jednostavno. Reč je o aplikaciji u oblaku. Nakon logovanja sa svojim nalogom, imate mogućnost da uploadujete dokument koji želite da proverite. Podržani su svi popularniji formati, jedino će vam osobenjaci koji pripremaju radove u TeX-u napraviti problem sa konverzijom (takvi osobenjaci retko prave plagijate). Osnovni uslov je da rad bude u elektronskoj formi, ali ako je u pitanju skeniran rad sa papira onda ćete morati prvo da se pozabavite OCR softverom da bi iThenticate mogao da ga proveri.

Kada pokrenete analizu nekog dokumenta, obično je dovoljno nekoliko sekundi da se dobiju rezultati. Krajnji rezultat se ogleda u indeksu sličnosti. On predstavlja, grubo govoreći, procenat stvari koje su korišćene u drugim radovima. Njega ne treba uzeti zdravo za gotovo. Potrebno je pogledati detaljno analizu dokumenta.

Delovi dokumenta koji su nađeni u iThenticate indeksima su obojeni različitim bojama, dok se sa strane nalazi spisak dokumenata iz indeksa sa odgovarajućim bojama. Tek sada zapravo dolazi do izražaja stručnosti urednika ili druge osobe koja koristi sistem. Njen je posao da proveri svaki uočeni sumnjivi deo teksta i da proveri da li je ispravno citiran i naveden u spisku referenci. Ako je to slučaj, onda on isključuje taj deo teksta iz problematičnih i tako smanjuje indeks sličnosti.

Sistem je, kao već veoma zreo proizvod, pun raznih opcija koje olakšavaju rad više ljudi i deljenje dokumenata, učitavanje većeg broja dokumenata u arhivama, izbor indeksa u kojima se želi provera - dokument se može testirati i samo u odnosu na ličnu bazu dokumenata koje držite na svom nalogu. Sistem može da inteligentno preskoči neke opšte poznate fraze ili tekst pod navodnicima, moguće je i sortiranje sličnosti po vrsti izvora ili količini sličnog teksta...

Mora da se plati

Ovakav sistem svakako ne može da bude besplatan. On nije ni jeftin, kada se pogledaju cene za individualce, ali s obzirom na to ko su sve klijenti i kolike su njihove potrebe za pregledom iThenticate daje posebne ponude. Najjeftinija usluga je provera radova od 25 hiljada reči uz još neke limite i ona košta 50 dolara. No, cena korišćenja ovakvog sistema posebno za privatne visokoškolske institucije ne bi smela da predstavlja problem čak ni u Srbiji, makar kada je reč o doktorskim disertacijama kao najvrednijim i najređim radovima koji se rade na ovakvim institucijama. Neprovereni rad može da mnogo više naškodi instituciji nego što će ovaj servis napraviti troškova, a dodatni popusti se dobijaju kroz članstva raznih strukovnih udruženja.

iThenticate je veoma moćan alat, no ne rešava problem prevođenja sa jednog na drugi jezik. Tako da, ako želite da proverite rad recimo na srpskom jeziku, morate prvo da ga prevedete na engleski, naravno ukoliko sumnjate da su korišćeni izvori na engleskom jeziku koji je danas dominantan u naučnom svetu. Danas, računari i internet pomažu i kod prevođenja pa je stvarno teško sakriti prepisivanje. No, neko mora da se pozabavi samom proverom, a tu je ponovo u pitanju ljudski faktor.