Modeli HP-ovih monitora koji su prodefilovali kroz vaš i naš časopis predstavljali su deo standardne ponude ili nove specifične modele koji su ciljali na uske grupe korisnika kojima su bile potrebne neke određene funkcije (na primer, touchscreen ekran od 23 inča). Ovog puta pred nama su se našla dva modela iz game Pavillion. Ime verovatno prepoznajete po desktop i notebook sistemima koji predstavljaju HP-ovu mejnstrim ponudu, a koji su tu da se bore u areni sa najvećim brojem takmičara. Pravila za 2013. godinu davno su postavljena, pošto se prati trend prelaska na monitore koji koriste neki derivat IPS matrice, uz upotrebu Full HD rezolucije čak i na modelima sa dijagonalom manjom od 22 inča. Kako se HP pokazao?

Da biste bili na vrhu, morate osluškivati želje kupaca i prepoznati moguća hit rešenja koja nudi konkurencija, čak i pre nego što ona to postanu. Zato se pred nama nalaze dva na oko identična ekrana dizajnirana sa „jabukolikim” pristupom, koji je počeo da uzima maha u PC industriji. Jednostavni oblici i linije dominiraju celokupnim monitorom sa uniformnim izgledom, obojenim u mat sivu boju. Tanak profil je obavezan, kao i postolje dizajnirano u hi-tech stilu. Iako to nisu najjači vizuelni aduti ovih monitora, služe da upotpune kompletan utisak koji ovaj ekran bez ivica ostavlja u očima posmatrača. Borderless ekrani oslanjaju se na optičku varku, pošto se ivice ekrana kriju ispod mat crnog zaštitnog „prekrivača”, zajedno sa IPS matricom. To je veoma efektivan dizajnerski potez, koji ekranu daje notu skupljeg uređaja nego što on zapravo jeste. Šteta što kvalitet izrade ne prati izgled, jer smo primetili mesta gde se plastike ne spajaju idealno.

Za navigaciju se koristi pet tastera, integrisanih u donju, jedinu pravu ivicu okvira ekrana. Tasteri su kratkog hoda i sa dobrim odzivom. Pozadina mat crne boje jeste mesto gde se mogu naći D-sub, DVI i HDMI konektori, što bismo voleli češće da viđamo umesto kombinacija D-sub/DVI i D-sub/HDMI konektor. Monitori se napajaju preko eksterne ispravljačke jedinice jer u suprotnom ne bismo mogli da se divimo tankom profilu kod oba modela.

Jednostavan dizajn menija, sa logično raspoređenim stavkama, u velikoj meri olakšava navigaciju. Podeljen je na deset delova: Brightness, Contrast, Color, Image Control, OSD Control, Management, Language, Information, Factory Reset i Source Control. Najobimniji (i najbitniji) od njih je Color, pošto se u njemu nalaze fabrički preseti Warm (5000 K), Standard (6500 K), Cool (9300 K) i Custom (nezavisno podešavanje R, G i B). Tu je i Quick View, HP-ovo rešenje predifinisanih profila za „najbolju” reprodukciju slike (HP Enhance+, Movie, Photo, Gaming, Text, Custom), kao i podešavanja Gamme (Off, Low, Medium, High). Image Control sadrži podešavanja Sharpness, Overdrive i Dynamic Contrast Ratio.

Ako ne želite da ulažete dodatne napore za napredno podešavanje reprodukcije, slobodno se možete opustiti sa fabričkim podešavanjima (uz smanjenje brightnessa), jer su veoma dobro odmerena i prikazuju ove monitore u dobrom svetlu. Ipak, uz malo truda možete iscediti još koji procenat iz ovih panela. Vrednosti do kojih smo došli, a koja su prema našem mišljenju dala najbolji kvalitet prikaza, jesu 58/82 za Brightness/Contrast, Custom kolorni profil (100/100/100 za R/G/B) i Gamma podešena na High.

Test uniformnosti crne prikazuje da, iako se koristi LED pozadinsko osvetljenje, koje bi trebalo da rezultuje ujednačenim rezultatom, to nije slučaj. Od centra ka ivicama ekrana crna postaje svetlija, ali u razumnoj meri, pa uniformnost možemo oceniti kao solidnu. Prelazi u gradijent testu međusobno se stapaju, što je dobar rezultat, jer nema stepenastih prelaza, ali se najtamniji tonovi malo teže razlikuju nego što smo očekivali.

Na zasićenost boja ne bi trebalo trošiti previše reči, pošto je ona izuzetno dobra, čak i na fabričkim podešavanjima. Sa nedirnutim Custom podešavanjem toplina boja je baš onakva kakva treba da bude. Scene sa jakim kontrastom, bilo da su u boji ili crno-bele, izgledaju impresivno, a pejzaži sa suncem u sutonu teraju nas da maštamo o toj lokaciji.

Vreme odziva deklarisano na 7 ms smatramo realnim, pošto je ghosting moguće zapaziti, ali ipak ne u toj meri da vas može ometati u radu. Sa igrama je situacija drugačija, naročito ako većinu vremena za kompjuterom provodite igrajući se. U tom slučaju ovo nije monitor za vas, iako je moguće igrati se ako niste previše zahtevni.

Uglovi gledanja su, kao i kod svakog (e)IPS panela, dobri po horizontali, skoro maksimalnih 178 stepeni. Po vertikali je situacija nešto lošija, ali je to generalna mana ovih displeja.

Primetili ste da smo u nekoliko navrata pričali u množini, a to je zato što je reprodukcija kod oba modela identična ili barem toliko približna da nismo uspeli da primetimo neke bitnije razlike, pa donosimo unificirani zaključak.

HP Pavilion 22xi i 23xi dizajnirani su tako da se svojim izgledom istaknu među konkurentskim modelima, a pritom nisu izgubili na funkcionalnosti i kvalitetu reprodukcije slike. Tu je, naravno, i povoljna cena, koja ih čini još privlačnijim, kada se uzme u obzir to da su se na testu pokazali veoma dobro.