Huawei P30 Lite i Honor 20 Lite

Rat između Trampove administracije i Huaweia počeo je u najnezgodnijem trenutku po Honor, ćerka-kompaniju velikog Huaweia – bukvalno dva dana pred svetsku premijeru telefona serije 20. Iz tog razloga, Honor 20 i njegovi podmodeli kasne na evropska tržišta.

U Srbiju je prvo stigao Honor 20 Lite, telefon koji je po većini karakteristika identičan Huaweiu P30 Lite, tako da ih nema smisla razdvajati u zasebne tekstove. U pitanju su jaki srednjaci koji sa svih strana izgledaju potpuno isto, makar na prvi pogled, razlikujući se po detaljima koji postaju uočljiviji tek kada oba uzmete istovremeno u šake. Honor, recimo, ima ekran dijagonale 6,21 inča, dok je u slučaju Huaweia ta mera 6,15 inča... Oba imaju plastična leđa i ivice, teardrop notch na vrhu IPS ekrana, oba su bazirana na čipsetu HiSilicon Kirin 710 koga prate četiri gigabajta RAM-a i 128 gigabajta interne memorije (postoji verzija P30 Lite sa šest gigabajta RAM, ali kod nas se ne prodaje). Kod Huaweia, objektiv kamere malo više „štrči” sa zadnje strane, što ćete primetiti jedino ako oba istovremeno položite na ravnu površinu. Razlog za taj „debalans” je jača primarna kamera koju ima P30 Lite, što je ujedno jedina suštinska razlika između ova dva telefona, ako ne računamo micro USB 2.0 kod Honora i USB-C kod Huaweia (uz P30 Lite dolazi i jači punjač, jer USB-C obezbeđuje brže punjenje). Oba uređaja imaju NFC, FM radio, 3,5 mm audio-portove i microSD slot – da imaju i IR blaster, Monty bi bio full, ali i ovo što nude je sasvim dovoljno. Oba su, naravno, Dual SIM, što je odavno standard za Huawei/Honor srednju i višu klasu.

12-nanometarski čipset Kirin 710 oba telefona pozicionira u „dead center” srednje klase – svaka aktivnost je glatka, sve igre rade lepo, svi porođajni problemi, poput teksturnih anomalija u PUBG-u i drugim hi-end igrama, sa tim čipsetom su ispeglani. Stabilnosti i glatkoći operacija doprinose i Android 9.0 i Huaweiev EmUI 9.0. Osim nekolicine Huawei aplikacija poput Healtha, na uređajima nema nikakvog nepotrebnog bloatwarea – EmUI je sasvim fino evoluirao s godinama.

Oba telefona imaju trostruku primarnu kameru, koja se pored glavnog senzora od 24 megapiksela (Honor) i 48 megapiksela (Huawei) sastoji od širokougane kamere od osam megapiksela i bokeh senzora od dva megapiksela. Oba setapa su solidna, mada fotkanje u wide angle modu, u slučaju oba telefona, stvara vidljive distorzije na bliskim objektima, čega nema pri korišćenju istog moda Huawei Mate 20 Pro sa kojim sam ih neposredno uporedio. Koliko para, toliko muzike... Fotografisanje u noćnim uslovima je takođe vrlo pristojno, čak iznenađujuće dobro u kontekstu cenovne klase uređaja – na ovom polju i u ovoj klasi, jedino ih ozbiljnije šije Motorola One Vision, o kome takođe pišemo u ovom broju. Što se tiče selfi kamere, ona je takođe pristojna, ni bolja ni gora od standarda koji nude cenovno srodni uređaji.

Zbog superiornije kamere i USB-C interfejsa, Huawei P30 Lite košta nekih 60-70 evra više nego Honor 20 Lite. U domaćim maloprodajama i kod mobilnih provajdera, ta razlika u ceni je održana, ali kod švercera iz Mađarske oba telefona imaju istu cenu, što tas na vagi vrednosti debelo prebacuje na Huawei. Gde god da kupujete i za koji god model da se odlučite, bićete bezbedni što se tiče normalnog rada i dostupnosti aplikacija i Googleovih servisa do kraja životnog veka telefona. Za nove verzije Androida, međutim, niko ne može da vam garantuje, jer je formulacija američkih sankcija kompaniji Huawei (koje, naravno, kače i Honor) u izvesnoj meri nejasna.

Miodrag KUZMANOVIĆ