Enso OS 0.3.1

U moru informacija o najpoznatijim distribucijama stidljivo do nas dođe i neka vezana za mlade projekte. I dok ima dosta njih koji samo „prepakuju” neku poznatu distribuciju i dodaju joj dva nova programa očekujući neki uspeh, drugi se pak malo više trude. Ovog puta smo naleteli na Enso OS. Ono što nas je privuklo kod njega je pre svega izgled, mada deluje kao kopija iz prve spomenute grupe, ali videćemo šta će nam sve ponuditi, optimisti smo.

Kao što znate, dosta pažnje uvek poklanjamo internet prezentaciji koja je u ovom slučaju moderna i pregledna, tako da vam neće biti problem da se snađete. Pohvaljujemo i dokumentaciju gde možete naći pravo uputstvo za korišćenje sistema, sa slikama i tekstom. Vidi se da je uloženo dosta truda. Da vam na početku opišemo šta je ono što distribuciju izdvaja od drugih, makar po onome što su naveli na svojoj prezentaciji. Baziran je na veoma stabilnoj osnovi, a to je Xubuntu 16.04.03, dok uz XFCE dolazi Gala menadžer prozora kojeg ste videli u Elementary OS. Takođe je tu i Plank dock i Panther Launcher (fork Slingshota), te možemo reći da je ovo mešavina Elementarya i Xubuntua. S obzirom na sve ovo, ne čudi što su naveli i da Enso može raditi na računarima koje drugi operativni sistemi poput Windowsa i MacOSa više ne podržavaju. Kako je baziran na poznatoj osnovi, preskočićemo uputstvo za postavljanje na USB fleš memoriju, a i sama instalacija će vam biti dobro poznata i proći će veoma brzo. Kada pogledate prizor nakon prvog pokretanja, odmah možete videti sve elemente obe distribucije koje smo spomenuli, ukomponovane tako da daju jednu veoma lepu celinu. Ovde je Plank postavljen tako da počinje sa levom ivicom ekrana te odaje utisak modernog i elegantnog panela. Gornji panel je fork onog u Elementary OS, što i nije tako loša stvar. Kada smo kod forkova, i AppCenter je doživeo istu sudbinu i u ovoj distribuciji se zove AppHive. Velike su šanse da će biti određene doze zbunjenosti, zbog sličnosti sa ElementaryOS, ali kada vidite da ovde možete podesiti mnogo više stvari vezano za okruženje i sistem nego na njemu, biće vam drago što se neko setio da napravi ovakvu distribuciju. Centar sa podešavanjima je isti kao i kod XFCE, što omogućava pomenuta detaljna podešavanja i izmene. Svako ko je koristio ovo okruženje zna šta može da očekuje, a ako postoji neko ko nije, sigurno će biti prijatno iznenađen mnoštvom opcija.

No, hajde da se ponovo vratimo na izgled. Dekoracije prozora su, pogađate, iste kao i kod druge distribucije, te se minimize, maximize i dugme za zatvaranje nalaze sa leve strane. Naravno, ništa ovo ne bi bilo potpuno bez padajućih menija u gornjem panelu, što je karakteristično za GNOME, ElementaryOS i MacOS. Takođe je tu i Multitasking View. Klikom na njega dobijamo pregled svih aktivnih prozora, još jedna stvar karakteristična za pomenute sisteme. Zaboravili smo da napomenemo da nas je pri prvom pokretanju sistema dočekao prozor sa prečicama do sistemskih podešavanja, dokumentacije o distribuciji i mogućnošću da izmenimo korisničke podatke ukoliko želimo. Drago nam je da se i dalje koriste prozori dobrodošlice jer odaju utisak o brizi za korisnika. Među ovim prečicama se krila i jedna koja nam je odmah trebala, a to je promena rasporeda tastature. Iz nekog razloga je ostao na engleskom, iako smo pri instalaciji zadali srpski raspored. Tako da smo odmah ušli u podešavanja i namestili tastaturu. S obzirom na to da je ovo stvarno sitnica, nećemo uzeti kao zamerku. Spomenuli smo AppHive, ali nismo spomenuli aplikacije koje dolaze već instalirane: GParted, dconf, Music, Parole Media player, Atril PDF preglednik, Firefox, Thunderbird, Transmission i na kraju već pomalo zaboravljeni Xfburn. Ništa se posebno ne ističe pri izboru, osim par veoma sitnih aplikacija koje nismo nabrojali, a možete ih pronaći u meniju, možda vam budu korisne. Iako je izgledom skoro verna kopija ElementaryOSa, lepo je videti da su zadržali ipak XFCE aplikacije koje su veoma stabilne i pre svega lagane na resursima.

Ranije smo spomenuli kako nam je prazna radna površina odavala veoma lep utisak, ipak, kada se pokrene neki prozor, Plank ostaje pri dnu na svom mestu te zauzima dobar deo ekrana, što izgleda veoma čudno jer je providan. Ovo je moguće rešiti u podešavanjima izgleda samog desktopa. Mi smo postavili na auto hide te smo napravili mali kompromis na uštrb estetike. Međutim, to je možda i najveća prednost ove distribucije – mogućnost da je prilagodite svojim željama. Programeri su vam dali osnovu, a na vama je kako ćete je koristiti. Ukoliko želite, možete promeniti i menadžer prozora čak, mada njegovi efekti i te kako doprinose dobrom utisku i čine distribuciju modernom i svežom. Nešto kao u vreme najveće popularnosti Compiza, za one koji ga se sećaju.

Nakon malo dužeg korišćenja utisci su veoma pozitivni. Jeste da nam je na početku delovalo da je sve ovo samo malo izmenjeni ElementaryOS, ali prevarili smo se. EnsoOS ima neki svoj poseban „šmek” koji ga odvaja od pomenute distribucije. Čitajući utiske drugih korisnika, videli smo da su imali nekih sitnih problema. Ipak, iako je kod nas bila prilično stabilna, kasnije smo saznali da je zvanično ova verzija zapravo beta, ali „stabilna beta”, ako tako možemo reći. Možda još nije spreman da bude vaša glavna distribucija, ali sigurni smo da ima potencijala da to postane. Na nebu zvanom softver otvorenog koda, uvek ima mesta za nove zvezde.

Bojan STOJANOVIĆ