Cloanto Amiga Forever 8 Plus Edition

Kada se davne 1987. godine na rafovima specijalizovanih prodavnica i robnih kuća pojavila Amiga 500, za sve nas koji smo već iskusno brodili kompjuterskim vodama to je bio pravi šok. Navikli na Dugu i Debeljka, kvalitet Amige 500, broj i tip featuresa sa kojim je dolazila, a onda i sam operativni sistem, naterali su nas da padnemo na zadnjicu. Amiga 500 je imala numeričku tastaturu, ugrađen flopi-drajv, u paketu ste dobijali i miš, mogla je da se poveže sa kolor monitorom, radila je pod Windowsolikim OS-om... Nakon kaseta i proizvoda ograničenih dometa sve je izgledalo kao nedosanjani san.

Kada su se u celu priču uključili tvorci softvera, stvari su opasno počele da se zagrevaju. Igre! Igre su bile fenomenalne, a zahvaljujući širokoj rasprostranjenosti nikad nismo imali dovoljno disketa da uskladištimo sve što smo želeli i sve što je nicalo na softverskoj pijaci kao pečurke posle kiše. Amiga 500 je mogla da se koristi i za DTP, programiranje, „proizvodnju” demoa, video-montažu i mnoge druge stvari. Jednostavno je bila savršena – prava Najbolja Prijateljica, kako su je njeni vlasnici od milošte zvali.

Fatalna Amiga

Da se ne lažemo, iako je Commodore tokom godina izbacio gomilu različitih Amiga modela na tržište, upravo je Amiga 500, verzija sa jednim megabajtom radne memorije i Kickstarom 1.3, bio fatalan. Globalno! To je 16-bitni kompjuter koji je definisao scenu, oblikovao armiju zaljubljenika u „jedinice i nule” i pružio toliko zadovoljstva svojim vlasnicima da se retko šta sa tim kasnije moglo porediti. Zahvaljujući fenomenalnim emulatorima WinUAE i FS-UAE, magija Amige vazduhom leti i danas, pa na relativno jednostavan način možemo da se podsećamo slavnih vremena i sa setom se sećamo svih lepih trenutaka provedenih uz Commodoreovo omiljeno čeljade. Ipak, manje iskusnim korisnicima, ma koliko je pomenuti dvojac emulatora jednostavan, žongliranje ROM-ovima sa igrama, jurcanje za Kickstartovima i Workbenchovima može da se učini kao rabota zbog koje opada kosa. I onda odustaju, iako je potrebno naučiti samo nekoliko zakonitosti i potom razviti jedra i uživati u plovidbi na otvorenom moru.

Amiga zauvek

Tako je nastao projekat Amiga Forever – iz potrebe da se stvari pojednostave i učine dostupnim neiskusnim korisnicima. I ne samo to, njegovi tvorci vole da kažu da su širokim narodnim masama ponudili način za očuvanje digitalne kulture i tu su potpuno u pravu. Amiga Forever je daleko više od „običnog” emulatora, jer pod svojim skutima objedinjuje toliko toga kada je Amiga univerzum u pitanju da praktično nemamo sa čime da ga poredimo. Ovde ne samo da se nalaze svi potrebni enginei za pokretanje Amiginog softvera, već i propratni sadržaj u vidu skeniranih časopisa koji se bave Amigom, nacrti odnosno video-klipovi sa intervjuima i drugim zanimljivim stvarima vezanih za Najbolju Prijateljicu. Sve to upakovano je u jednostavno korisničko okruženje u kojem je sve dostupno na klik mišem i ništa ne treba da se podešava i „čačka”. Jednostavno, sve radi odmah po instaliranju paketa i ne zahteva nikakvu interakciju sa korisnikom.

Tri boje – Amiga!

Pre nego što pođemo dalje, valja istaći da se Amiga Forever zainteresovanima nudi u tri varijante, a kako je u projekat uloženo puno truda i ljubavi, nije nikakvo čudo zašto je na kraju komercijalizovan. Value edicija je najjeftinija i korisnika će koštati svega deset evra, a zauzvrat će dobiti sistem koji je u stanju da emulira gotovo 70 procenata softvera koji je izašao za Amigu. U pozadini se nalaze pokretačke mašine WinUAE-a i WinFellowa, Workbench u verziji 1.3/1.2/1.1 i odgovarajući Kickstart koji omogućava da emulaciju započnete odmah. Pored toga, u bazi je smešteno i 25 igara, baš kao i 25 demoa, što će oduševiti početnike. Bez ikakvih problema, baza softvera može da se povećava jednostavnim kopiranjem novog sadržaja u Amiga Files direktorijum, pa tako niste ograničeni na preinstalirane igre. Treba istaći da Amiga Forever omogućava učitavanje svih formata u kojima se Amiga sadržaj može naći, pa čak i famoznih hard-disk imagea.

Iako košta čak 30 evra, Plus edicija je ona koju vam preporučujemo i baš nju smo imali na testu. Ona stiže sa više od 50 igara i 100 demoa, a opremljena je i svim verzijama Workbencha u rasponu od verzije 1.0 do 3.x. Tu je i dijapazon potrebnih Kickstartova, tako da nikakav problem nije emuliranje punog spektra Amiga modela sve do onog iz 1997. godine – Amiga 4000 PPC. Naravno, podržan je i nesrećni CD32, a tu je i mogućnost da se sve nareže na bootabilni DVD ili kopira na USB stik i koristi na PC-u bez prethodno instaliranog operativnog sistema.

Konačno, Premium edicija jedina stiže u „tvrdom” pakovanju u kojem se nalaze tri DVD-a sa dodatnim video-sadržajem, što ceo paket čini „teškim” neverovatnih 12 gigabajta. Ipak, sve ovo biće rezervisano samo za najveće Amiga fanove jer je za paket potrebno izdvojiti 50 evra, a to je prilično novca ne bi li se nostalgija podgrevala na tihoj vatri.

U realnom radu

Ono što kod projekta Amiga Forever oduševljava je način na koji se stiže do uključenog materijala. Već smo rekli da je sve dostupno na klik mišem, ali i upakovano u jednostavno frontend okruženje koje vas lišava bilo kakvog susreta sa svetom emulatora. Sve je podeljeno po sekcijama, pa ako izaberete igre, na ekranu se pojavljuje spisak dostupnih, uz neizbežne podatke o proizvođaču, godini izdavanja, žanru i tome slično. Tu je i ingame screenshot, te sistem rangiranja koji će neupućenima pomoći da razluče vredi li pokretati određeni naslov ili ne. Video-klipovi smešteni su u sekciji Videos, a spisak emuliranih mašina u odeljku Systems. Da, dobro ste pretpostavili – bez bilo kakvih podešavanja, Amiga Forever omogućava emuliranje „golih” sistema, koji će bootovati predviđeni Workbench, odnosno radno okruženje sa kojim su stizali po defaultu. Ceo postupak identičan je onom kod pokretanja video-igara, čak je preuzet i način prezentacije sadržaja. Tu je kratak opis, screenshot... Podržano je čak 16 različitih Amiga sistema, što je apsolutno fantastično. Inače, ukoliko želite da bilo koji od njih pokrenete po defaultu, u fullscreen režimu, dovoljno je da isti prevučete do sekcije Autostart i na konju ste.

Zahvaljujući ugrađenoj rutini za sortiranje sadržaja, sistemi mogu da se poređaju po godini izlaska, pa tako možete da vidite kako je radno okruženje izgledalo 1985. godine kod modela Amiga 1000, potom da pređete na Amigu 2000 iz 1987. godine, a onda nastavite redom da „otvarate” modele Amiga 500, Amiga 3000, CDTV, Amiga 1200, Amiga 4000, Amiga 600, CD32... Program će vas kroz specijalno osmišljene sekcije za to redovno informisati koje ste to sisteme najviše puta pokretali (Top Plays), koji ste sadržaj nedavno ubacili (Recently Added) i tako dalje. Obratite pažnju da su autori iz nekog razloga odlučili da se po defaultu direktorijum sa pratećim sadržajem (pominjani Amiga Files) uskladišti odvojeno od onog u kojem se nalazi emulator. Pa kada budete poželeli da proširite mogućnosti, skoknite do direktorijuma Users, a ne do Program Filesa, kako je to očekivano.

Kada je pokretanje igara i demoa u pitanju, sve je maksimalno automatizovano. Do te mere da Amiga Forever samostalno bira platformu sa koje je najbolje izvršiti „reprodukciju”, odnosno za koju je sadržaj originalno namenjen. Za tu svrhu otvara se novi prozor koji nudi dodatno prilagođavanje sadržaja sopstvenim potrebama. Posebno obratite pažnju na toolbar u donjem delu ekrana jer se tu nalazi podatak o tome koja mašina se emulira, ali i koji je emulator iskorišćen za njeno pokretanje. Tu su i opcije vezane za podešavanje rada emuliranog miša, džojstika, tastature, zamenu disketa u flopi-drajvu, odnosno žongliranje sa „slikama” koje koristi hard-disk. U gornjem delu ekrana nalazi se još jedan toolbar odakle možete da pauzirate, zaustavite ili ponovo pokrenete emulaciju, snimite sadržaj ekrana na hard-disk u obliku screenshotova, podesite intenzitet zvuka, pa čak i „zamrznete” tok emulacije i nastavite sa radom tamo gde ste stali sledeći put kada pokrenete program. Inače, dozvoljeno je pokrenuti više sistema istovremeno, pošto se svaka pojedinačna emulacija „odmotava” u zasebnom prozoru. Tako nešto se, ipak, ne preporučuje, osim ako ne posedujete zver od mašine kojoj emulacija ne tera graške znoja na čelo. Postoji li uopšte takva?

Prilagođavanje

Prilagođavanje rada emulatora naročitim potrebama stvar je koju ćete morati da obavite na teži način, ukoliko pre toga ne odustanete od takvog nauma. Naime, Amiga Forever namenjen je za korišćenje u as is obliku, ali dozvoljava neposredno tweakovanje radnih parametara. Ako ste iskusni na polju emulacije, neće vam nedostajati mogućnosti da sami, iz okvira programa, podesite funkcionisanje mašina, ali i način prikaza sadržaja na ekranu. Dovoljno je da iz kontekstualnog menija „overite” opciju Edit i pred vama će se ukazati skrivena podešavanja emulatora. S druge strane, veličinu ekrana možete da podešavate dok je emulacija pokrenuta i on može da bude originalan, dvostruko veći ili „razvučen” preko celog ekrana. Možete da aktivirate i Turbo režim rada koji će pospešiti učitavanje igara, koje je inače propraćeno originalnim zvukovima „kliktanja i pištanja” čuvenog Amiginog flopi-drajva. Zahtevnijim korisnicima nedostajaće mogućnost snimanja sadržaja ekrana za vreme igranja i njegovog pretakanja u video. Za to ćete morati da koristite neki eksterni program, a to komplikuje situaciju.

• • •

Nema sumnje da je projekat Amiga Forever zlata vredan i da će vam novac uložen u njega biti jedna od pametnijih investicija. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog čete emuliranih sistema koji vam se nude na izvol’te. Koristeći „obične” emulatore potrebno je provesti sate i sate ne bi li ste sve iskonfigurisali kako treba i podesili da radi onako kako je to zamišljeno. Da ne govorimo koliko ćete dragocenog vremena izgubiti na pribavljanje ROM-ova i Kickstartova jer, kao što znate, oni se uz njih ne dobijaju po defaultu. Autori Amiga Forevera su, eto, to legalno omogućili, što je veliki plus. U programu sve radi kako je zamišljeno, ništa ne štuca i ne koči, ništa ne fali, ništa ne morate da tražite po internetu i na tome zahvaljujemo autorima programa. Pozdravljamo što je ostavljena mogućnost konfigurisanja emulacije jer je na taj način omogućeno da podešavamo način funkcionisanja emulatora po sopstvenom nahođenju.

Za kraj još da napomenemo da iz kompanije Cloanto dolazi još jedan zanimljiv projekat – C64 Forever, posvećen čuvenom Debeljku. Kao što je Amiga 500 obeležila eru 16-bitnih kompjutera, tako je C64, uz Dugu, naravno, ostavio neizbrisiv trag kada su osmobitaši u pitanju. Projekat je sazdan na sličnim premisama kao i Amiga Forever i o njemu ćemo pisati u jednom od narednih brojeva.

Vladimir PISODOROV