Redragon K569 Aryaman i K579 Manyu

Kulturne razlike su nešto najprirodnije. Na jednom kraju sveta neke stvari će se smatrati cool, dok će na drugom izazivati čuđenje. Ova analogija primenjiva je i na imenovanje periferija. Kako su veći proizvođači uglavnom iz zemalja Zapadne (evropske) kulture, nazivi koji su pozajmljeni iz bliske nam istorije deluju prirodno. Sa druge strane, Daleki istok ima hiljade godina lokalne kulture iz kojih može da izvlači nazive. Tu dolazimo do heroja našeg testa, dve tastature marke Redragon koje nose nazive K569 Aryaman i K579 Manyu. Ovo prvo bi trebalo da bude nešto kao „Naj sasvim, potpuno sasvim, najbolji dasa”, a drugi je duh boga rata. Sasvim cool, ali će u Evropi i Severnoj Americi sigurno naići na drugačije tumačenje.

Šta je sa samim hardverom? K569 je očigledno inspirisan Steelseries Apex tastaturom. Interesantno je da je „kopija” robusnija jer se radi o mehaničkoj tastaturi. Konstrukcija je veoma dobra i plastika, i poveće parče lima sa brušenim finišom, deluju kvalitetno i dobro su obrađeni. Metalne mrežice sa strane zaokružuju izgled i takođe su dobro obrađene. Kabl je dugačak i debeo. Nije obložen tkaninom, ne uvija se mnogo i ne kači se za stvari na stolu.

Očigledno je da većina dalekoistočnih proizvođača koristi plave Outemu prekidače, jer praktično svaka tastatura koja nam stigne na test, uključujući i ove dve, ima baš ovakve tastere. Nećemo ulaziti u očigledno kopiranje Cherry MX prekidača i da li su i koliko ovi „lažni” manje kvalitetni. Mehanički su tasteri, i to veoma glasni, sa nešto većom silom potrebnom za aktuaciju. Nismo imali nikakvih problema pri korišćenju, osim što smo kliktanjem nervirali okolinu, ali to je cena za plave prekidače. Kao dodatak, tu je i odmorište za dlanove.

Softver je veoma jednostavan, ali omogućava menjanje funkcija ili dodeljivanje makroa svakom tasteru. Postoji poseban prozor sa editorom makroa, a tu su i tri profila. Osvetljenje se menja mimo drajvera kombinacijom ’Fn’ tastera i devet tastera na centralnom delu tastature. Efekti su mahom banalni, kao i na većini tastatura koje ih podržavaju, ali, na sreću, postoji mogućnost isključivanja osvetljenja ili izbora jedne boje. Sa druge strane, kroz bočne mreže svetlo i dalje izbija u bojama Twinni sladoleda.

Iako u neku ruku ima više opcija, druga tastatura, K579 Manyu, deluje malo jeftinije. Plastika je i dalje robusna i dobro obrađena, ali nema metalne ploče.

Samih tastera je malo više, jer Manyu ima pet „G” tastera za on-the-fly snimanje makroa, kao na starim Logitech tastaturama. Tu su i zasebni tasteri za kontrolu reprodukcije, kao i metalni valjak za kontrolu jačine zvuka. Kabl je identičan onom na K569 i veoma nam se dopada. Isto važi i za prekidače i raspored i izgled tastature. Unifikacija je uradila svoje i dva testirana modela su identična što se osećaja tiče.

Kako nema softvera, funkcijama se pristupa direktno sa tastature. Pomenuli smo makro tastere pored kojih se nalazi i taster za snimanje, dakle sve je jasno i razumljivo. Međutim, kontrola osvetljenja je pravi kulturni šok. Korišćenjem ’Fn’ tastera, grupe centralnih tastera, kursorskih strelica i ’~’ tastera, podešavaćete osamnaest efekata, ali i veoma komplikovanim i konstantnim kliktanjem podešavati jednobojno osvetljenje.

Dva testirana modela su sasvim solidni primerci dalekoistočnih mehaničkih tastatura koji pate od uobičajenih boljki koje su posledice neiskustva proizvođača i prioriteta koji masovnu proizvodnju stavljaju ispred ispitivanja tržišta. Ili je primarno tržište zapravo azijsko, gde nazivi imaju mnogo više smisla i ljudi (više) vole šareniš. Cena je, sa druge strane, suviše blizu „poznatima”. K569 Aryaman je veoma dobar paket, i možda neki korisnici smatraju da su Outemu prekidači jednako dobri, ako ne i bolji. Oni bi svakako trebalo da pogledaju ovaj model. K579 Manzu je još skuplji, ali ako vam znače on-the-fly makro tasteri i multimedijalne komande, a jednostavno ne želite da date novac „prljavim kapitalistima” – eto vam izbora.

Danilo LUKINOVIĆ