Redcore Linux 1806

U našoj rubrici ste navikli da viđate distribucije koje za osnovu imaju više ili manje user-friendly operativne sisteme, a najegzotičnija osnova je verovatno bio Gentoo, kada smo opisali Sabayon (SK 12/2016). Ukoliko ste čitali tu recenziju, sećate se da on nije baš sjajno prošao i da smo mu uputili neke kritike. Od tada je prošlo dosta vremena, a pred nama se opet nalazi distribucija sa ovom osnovom, ovog puta iz komšijske Rumunije. Redcore Linux se trudi da približi Gentoo korisnicima koji ne žele da provedu sate kompajlirajući pakete i podešavajući sistem „u sitna crevca”. Odlučili su se da ponude već kompajlirane pakete i sve to zapakuju sa nekoliko grafičkih alata, tako da ne treba da brinete, terminal nećete viđati, osim ukoliko to ne želite.

Krećemo na zvaničnu stranicu projekta i bivamo prijatno iznenađeni veoma preglednom i lepo dizajniranom stranicom. Na početku možemo videti kratku istoriju, kako je Redcore nastao i šta nam sve nudi. Ovde napominju da im repozitorijum nije mnogo velik i da nema serverskih alata, a akcenat se stavlja na korisnike koji kompjuter koriste za multimediju, video-igre, internet i „kancelarijske svrhe”. Prelazimo u odeljak za preuzimanje, a tu su i sekcije posvećene donacijama, podršci i kontaktu. Preuzeti iso fajl možete prebaciti na fleš memoriju unetbootin ili nekim drugim alatom te namene. Iz imena preuzetog fajla smo videli da je u pitanju LXQt okruženje, tako da se nismo mnogo iznenadili kada smo podigli Redcore po prvi put. Potrebno je uneti korisničko ime i šifru pri dizanju live sistema, a obe su „redcore” (bez navodnika, naravno). Dvoklik na ikonicu za instalaciju nam umesto pokretanja programa daje četiri opcije: Open, Execute, Execute in terminal i Cancel. Odlučujemo se za prvu, međutim, otvara nam se tekstualna datoteka. Sledeći pokušaj je bio sa Execute opcijom i bio je uspešan, pokrenuli smo Calamares. Dok će iskusnijim korisnicima biti jasno za koji izbor treba da se odluče, malo je nejasno za početnike jer odmah na početku dobijaju zbunjujuću poruku. Sama instalacija je jednostavna, kao i uvek kada je ovaj instaler u pitanju, jedino malo duže traje jer je veličina ISO fajla distribucije 2,2 gigabajta, te treba vremena da se to raspakuje i instalira na vaš hard-disk. Nakon završetka ovog procesa, dolazimo do novog GRUB menija koji je u crvenoj boji, vidi se da se dosta obratilo pažnje na artwork. Podizanje sistema je relativno brzo i dočekuje nas jedna klasična postavka sa panelom u donjem delu ekrana. Stavke u meniju su standardne za ovo i slična okruženja, jedina zamerka je što u prečicama za brz pristup (Quick launch) nema nijedne stavke, nego sami dodajete po želji. Prelazimo na meni sa aplikacijama, izbor je više nego dovoljan i velike su šanse da nećete imati potrebu za instalaciju više od nekoliko dodatnih programa. Od cele kolekcije bismo izdvojili: Lutris i Steam u kategoriji igara; KeePassXC, Featherpad, Ark, HP device manager, qlipper od pomoćnih alata; Inkspace, GIMP, Screenshot, Falkon, KGet, Konversation, LibreOffice, Cantata, mpv player, VidCutter i VLC su zaduženi za internet, office i multimediju; dok su tu i ozbiljniji alati unetbootin, Sisyphus GUI, KDE Partition Manager i Firewall manager. Verujemo da ste za skoro sve aplikacije već čuli, ali za Sisyphus GUI sigurno niste. U pitanju je grafički interfejs paket menadžera ove distribucije. Sisyphus se sastoji iz tri dela: libsisyphus, sisyphus-cli i sisyphus-gui. Prvi deo služi da objedini portage, gentoolkit i portage-utils, drugi je klijentski deo paket menadžera koji pruža interfejs sličan kao što imaju apt i yum, dok je treći deo njegov grafički interfejs. Cilj je da se korisnicima olakša prelazak sa drugih distribucija na Redcore. GUI verzija je veoma pregledna i brza i nećete imati problema da se snađete. Jedina zamerka bi bila što nakon pretrage i odabira željenih paketa za instalaciju nećete znati gde da kliknete dalje. Dugme Install se nalazi u donjem redu skroz levo i, tek kada prevučete miša preko njega, ispisaće se njegova funkcija. Ceo taj red dugmića ima samo ikonice na sebi (i to veoma sitne), tako da morate da prevlačite miša preko svakog ne biste li videli njegovo ime. Nije bug, ali jeste loš utisak. Jedan od ovih dugmića služi za nadogradnju koja je prvi put potrajala malo duže, s obzirom na to da je trebalo skinuti i instalirati oko 300 paketa. Sama distribucija sledi rolling release model, tako da je jedino potrebno s vremena na vreme uraditi nadogradnju, nema potrebe nikada više menjati sistem, ukoliko vam se svidi, naravno.

Već smo spomenuli da je artworku posvećena pažnja, od GRUB menija, preko posebno dizajnirane pozadine do LXQt i Qt teme, čak je i kursor miša u tamno crvenoj boji. Izbor grafičkog okruženja je idealan, LXQt kao naslednik LXDE-a ima svetlu budućnost i iz verzije u verziju biva sve bolji i sve upotrebljiviji. Ono što nam se posebno svidelo u ovoj 0.12 verziji je proširenje centra za podešavanja (Configuration Center). Ovde možete podesiti izgled do najsitnijih detalja, podesiti jezik, tastaturu, konfigurisati firewall, podesiti štampač i još mnogo toga. Kao što neki od vas već znaju, za razliku od većine, Gentoo nije prešao na systemd (mada ga je moguće instalirati) nego koristi OpenRC kao podrazumevani init. Ovaj izbor ide savršeno sa ovako malo zahtevnim grafičkim okruženjem, jer je rad u Redcore Linuxu pravo uživanje po pitanju brzine. Nismo imali ni jedan jedini trzaj ili čekanje da se otvori aplikacija, sve je munjevito brzo.

Kada smo se upustili u ovu avanturu, kroz informacije sa sajta smo očekivali operativni sistem u povoju, koji nudi najosnovnije aplikacije. Ipak, na kraju smo videli da smo većinu paketa koju smo tražili u repozitorijumu i našli, bilo da je u pitanju open ili closed source softver. Nije izbor kao kod nekih drugih, ali većina korisnika će biti veoma zadovoljna. Kada na to dodamo da je u pitanju jednostavni rolling release u kombinaciji sa prijatnim izgledom i brzim okruženjem, nemate šta više da poželite ili da mu nađete neku realnu zamerku. Od nas imaju sve pohvale i nadamo se da će ovaj kvalitet uspeti da zadrže kroz verzije koje dolaze.

Bojan STOJANOVIĆ