Honor 7C, 7A i 7S

Tokom letnjeg zatišja iskoristili smo priliku da se pozabavimo novim value for money telefonima iz portfolija popularnog brenda Honor. Posle zapaženog uspeha modela Honor 7X, na test smo stavili njegove „obrane” derivate, 7C, 7A i 7S.

Honor 7C je najveći i najsnažniji član dinamičnog trija, prilično sposoban uređaj sa dvostrukom kamerom, face unlock opcijom i velikim ekranom. U pitanju je jedan od najpristupačnijih telefona sa dve kamere, koji se ističe još i atraktivnim, potpuno simetričnim dizajnom i kvalitetnom izradom. Kućište ima zakrivljene ivice, veoma je tanko i udobno leži u ruci iako nosi pozamašan 6-inčni ekran (postoji izrazita sličnost sa low-cost modelom Huawei Y6 2018). Poleđina kućišta je većim delom plastična, ali je pokrivena tankom metalnom pločicom, zahvaljujući čemu telefon zadržava malu masu, uz potrebnu čvrstinu i dobar osećaj pod prstima. Čitač otiska prsta na poleđini i mehanički tasteri na desnoj ivici su dobro raspoređeni, postoji 3-u-1 fioka za dve nanoSIM i microSD karticu, a tu je i 3,5-mm port za slušalice. S druge strane, umesto očekivanog USB Type-C porta, tu je samo miroUSB.

Veliki FullView ekran oivičen je tankim okvirima, prilično je svetao i jasan, ali niska rezolucija negativno utiče na oštrinu prikaza – full HD panel bi ostavio mnogo bolji utisak ovde. O Snapdragonu 450 smo se već dosta napisali u recenzijama drugih modela (npr. Motorola Moto G6), ali nije loše ponoviti da se radi o veoma sposobnom procesoru uz koga se sve uobičajene aktivnosti, uključujući i igre, obavljaju bez većih usporenja. Testirani model opremljen je sa 3 GB RAM-a i 32 GB za skladištenje, a van ovih meridijana može se naći i model sa 4 GB radne memorije i dvostruko većim diskom. Korisnički interfejs EMUI, koji je već dostigao punu zrelost i slovi za jedno od najprijatnijih okruženja, presvučen je preko Oreo Androida i funkcioniše besprekorno.

Dvostruka kamera je glavna atrakcija Honora 7C, budući da se u njegovoj cenovnoj klasi ne može naći mnogo modela sa dva senzora. Doduše, sekundarna kamera je monohromatska i funkcioniše samo kao senzor dubine koji obezbeđuje precizno obrezivanje fokusiranog objekta u bokeh režimu, ali i više detalja na običnim fotografijama (to je jasno uočljivo u poređenju sa modelom 7A). Fotografije su prilično dobre, mada im ponekad nedostaje definicija i oštrina, fokusiranje je brzo i precizno, a i video-zapisi su sasvim korektni. Prednja kamera opremljena je LED blicem sa tri nivoa osvetljenja, pa je jasno da je 7C model namenjen prevashodno korisnicima koji vole da se „škljocaju”.

Honor 7A ima skromnije gabarite, ali i mogućnosti. Ekran ima 5,7 inča, glavna kamera nema dodatni senzor dubine, Snapdragon 450 zamenjen je tromijim modelom 430, RAM je ošišan za jedan gigabajt, a prostor za skladištenje podataka prepolovljen. Pored dizajna, jedino što ova dva telefona dele su prednja kamera, baterija i softverska podloga. Najprivlačnija karakteristika ovog telefona upravo je njegov dizajn, koji u svakom smislu odudara od uobičajene percepcije jeftinog telefona: plastično kućište deluje kao da je metalno, konstrukcija je besprekorno čvrsta i telefon u ruci leži kao saliven (manji gabariti su velika prednost u odnosu na veći model). Okviri oko ekrana su nešto deblji, ali ne remete skladne proporcije i opšti utisak o ovom zaista prelepom uređaju. I ovaj model ima fioku za dve SIM i jednu memorijsku karticu, 3,5-mm audio priključak (ovoga puta na gornjoj ivici) i microUSB port. NFC čip i u ovom slučaju nije uvršten u ponudu.

Manji ekran iste rezolucije kao kod prethodnog modela nudi nešto gušću „pikselažu”, koja ipak ne donosi neka ubedljiva poboljšanja na planu oštrine. Reprodukcija boja je solidna (na testiranom modelu kolorit je nešto topliji i naginje ka zelenom spektru), ali pozadinsko osvetljenje nije toliko ravnomerno kao kod modela 7C, a primetna je i jača refleksija koja smeta pri radu pod vedrim nebom. Face Unlock opcija za otključavanje telefona i ovde lepo funkcioniše, mada nešto sporije. Autonomija je nešto bolja nego kod prethodnog modela (oko pet sati neprekidnog korišćenja, odnosno dan i po pod uobičajenim opterećenjem). Performanse su osetno slabije u odnosu na Honor 7C, i to se naročito oseća u zahtevnijim igrama i tokom rada sa kamerom. Kamera je solidna sve dok radi na dnevnom svetlu, dok u mraku ne treba očekivati ništa spektakularno; veći problem predstavlja sporost samog telefona zbog koga snimanje uglavnom izaziva frustraciju. Sve u svemu, Honor 7A svakako nije loš telefon, ali konkurencija ipak ponudi više za sličan novac.

Honor 7S je najmanji, najslabiji i najjeftiniji predstavnik novog talasa jeftinih Honora. Najviše nam se dopadaju njegov dizajn (identičan kao kod prethodna dva modela), kvalitet izrade i osvežavajuće kompaktni gabariti, koji su nas osvojili na prvi pogled. Ova skladna minijatura, s druge strane, nameće više kompromisa na planu performansi i ona definitivno nije namenjena iole zahtevnijim korisnicima. Najdublji rezovi napravljeni su na procesoru i memoriji, što neizostavno vodi u loše performanse gotovo svakog elementa interfejsa: aplikacije se otvaraju sporije, rad sa kamerom je rezervisan samo za one sa najdebljim živcima, a ni surfovanje nije aktivnost u kojoj ćete uživati. Takođe, nedostatak skenera otiska prsta lako može biti fatalan u 2018. godini.

Ekran je sasvim u redu, čak je i kvalitetniji od onog u Honoru 7A, ima snažno osvetljenje, ali i nešto slabiji kontrast. Autonomija je odlična, dok karakteristike glavne kamere odgovaraju onima u prethodno opisanom modelu. Na softverskom planu 7S ima prednost u odnosu na braću, jer dolazi sa svežijom verzijom Oreo Androida.

Gradimir JOKSIMOVIĆ