Xiaomi Mi Mix 2S

Svako ko makar površno prati Android scenu svestan je „Xiaomi faktora”, snažnog disruptivnog uticaja te kineske kompanije na globalno tržište Android telefona i opreme. Xiaomi nije omnitehnološki gigant kao, recimo, Huawei, već se radi o agresivnom integratoru mainstream komponenti koji se iz petnih žila trudi da zadrži globalnu percepciju proizvođača čiji se telefoni najviše isplate.

Njihov novi flegšip, Xiaomi Mi Mix 2S, na papiru, ali i u praksi nudi sve što nude najjači modeli konkurentskih kompanija, ali za 25-40% nižu cenu, zavisno od tržišta na kome se prodaje. Uređaj je baziran na Qualcomm Snapdragon 845 čipsetu i dolazi u nekoliko varijacija količine RAM-a i interne memorije (u redakciju je došao 6/64 GB model). IPS LCD ekran od 5,99 u razmeri 18:9 inča (zaštićen Gorilla Glassom 4) zauzima gotovo kompletnu prednju stranu, sa ekstremno tankim ivicama (bejzelima) sa gornje i donje strane. Štaviše, gornja ivica je toliko uska da su selfi kamera i senzor ambijentalnog svetla smešteni na donju stranu telefona! Okvir je aluminijumski sa nekoliko diskretnih izreza za antene, a leđa su keramička, što je za klasu više fensi od staklenih leđa. Keramika ima jaču refleksiju nego staklo, otisci prstiju su izraženiji, ali jedna od prednosti bi trebalo da bude veći stepen čvrstine i otpornosti telefona na „traume”. Telefon je vrlo, vrlo klizav i apsolutno ga treba ubaciti u silikonske „gaće” ili nešto ozbiljnije ako ne mislite da testirate tu otpornost na dnevnoj bazi.

U snagu Snapdragona 845 i posebno Adreno 630 grafičkog čipa ne možete da se dostojno uverite surfujući ili brzo šaltajući između aplikacija, niti je dovoljno testirati neku impresivnu trkačku igru iz 2014. godine. Potrebno je da instalirate neke od friških igračkih mastodona, nalik na mobilni Ark: Survival Evolved (nedavno portovan sa PC-a), da biste se uverili koliko je ovaj čipset moćan. Rezerva snage koju nudi biće sasvim dovoljna za nekoliko narednih godina. Ekran je IPS LCD tipa, urađen u sada već standardnoj razmeri 18:9, oštar, precizan i sposoban za 550+ nita osvetljenosti, što ga čini udobnim za korišćenje na jakom dnevnom svetlu. Ipak, AMOLED kod najboljih konkurentskih uređaja predstavlja bolje rešenje u svakom pogledu, usled kontrasta i dubine crne boje koje LCD paneli ne mogu da postignu. Što se tiče autonomije, telefon ima bateriju od 3,400 mAh, koja podržava brzo (Quick Charge 3.0) i bežično punjenje i koja se pokazala dovoljnom za jedan puni dan agresivnog korišćenja. Što se tiče softvera, uređaj pogoni Android 8.0 presvučen diskretnim MIUI 9.5 launcherom, bez bloatwarea, ali i bez fioke za aplikacije, koja se ne može uključiti u opcijama, već morate da skinete neku sa Google Playa.

Pozicija dvostruke primarne kamere ciljno prati trend koji je Apple postavio sa telefonom iPhone X, a Huawei preuzeo kod modela P20 Pro – primarna i telefoto-kamera postavljene su jedna iznad druge, blizu bočne ivice uređaja, dok je sredina gornje polovine telefona rezervisana za čitač otiska prsta. Sa skorom od 97 na DxOMarku, kvalitet sistema kamera Xiaomi Mi Mix 2S pozicioniran je odmah ispod Huawei Mate 10 Pro i iznad Apple iPhone 8 Plus, što je impresivno za ovu cenovnu klasu uređaja. Dvostruka konfiguracija bazirana je na dvema kamerama od po 12 megapiksela, standardne i telefoto, od kojih primarna (Sony senzor) ima optičku stabilizaciju, dok druga (Samsung senzor) obezbeđuje 2x optički zum. Primarna kamera donosi otvor blende od f/1.8 i brzi fokus, dok druga ima sporiju, f/2.4 blendu. Što se tiče selfi kamere od pet megapiksela, osim čudne pozicije (donji desni ugao) uzrokovane potrebom za tankom gornjom ivicom telefona, ne možemo da kažemo ništa, osim da je totalno prosečna.

Po čemu se Xiaomi Mi Mix 2S razlikuje od nekoliko stotina evra skupljih perjanica najvećih proizvođača? Nema micro SD slot, nema 3,5 mm konektor, ali to nema ni većina konkurentskih modela. Značajnije je to što nije otporan na vodu i prašinu (nema nikakav IP sertifikat), što displej nije OLED tipa i ne podržava HDR (kome treba HDR na mobilnom uređaju...), što senzor otiska prsta nije savršen kao kod Samsung ili Huawei flegšipova... Pored gomile sitnih ušteda na pojedinačnim komponentama, tu je i činjenica da kompanija Xiaomi već godinama radi sa gubitkom, agresivno trošeći novac investitora da bi se ugurala na nemilosrdno tržište. Dobro im ide, jer svi pričaju o njima i njihovim telefonima, a njihovi fanovi postaju prava mala sekta u Android ekosistemu.

Kada se govori o ceni telefona na domaćem tržištu, nemoguće je ignorisati sivu ekonomiju koja ima značajan udeo u zadovoljavanju potrošačkih potreba. Mogli bismo svi kolektivno da se pravimo blesavi i da ignorišemo egzistenciju švercera iz Mađarske, ali onda bi ton priče o ovom telefonu i zaključci bili sasvim drugačiji. Xiaomi Mi Mix 2S je značajan zato što ima ubedljivo najbolji odnos mogućnosti i cene, ali samo ako ga nabavite po ceni po kojoj se prodaje van Srbije, recimo, u nekoj od zemalja EU ili u Kini. Na Aliexpressu, kineskom ekvivalentu Amazona, ovaj slasnomasni telefon košta 425 evra; u evropskim online šopovima za njega traže (prosečno) 490 evra jer je uračunat EU import tax, a toliko otprilike košta i u „fizičkim” prodavnicama. U domaćim legalnim prodavnicama, za ovaj lepi telefon traže 80.000 dinara ili 672 evra, što potpuno obesmišljava poentu uređaja kao razumno jeftinije alternative precenjenim flegšipovima najvećih kompanija. U našoj zemlji postoji prilično velika zajednica Android entuzijasta koji ovaj telefon merkaju sa guštom ajkule koja je namirisala debelog turistu, koji će sve učiniti da ga nabave po „globalnoj” ceni, što beskrajno lako mogu da učine na domaćim portalima za kupovinu i prodaju (naravno, ako su spremni za blagu neizvesnost u pogledu garancije). Domaći uvoznici i ritejleri moraju konačno da shvate da mušterije nisu glupi nosorozi koji ne znaju da guglaju koliko šta košta i gde može da se kupi.

Miodrag KUZMANOVIĆ