Sony Xperia XA2 i XA2 Ultra

Kao predjelo pred premijeru novih flegšipa, Sony je servirao tri unapređena modela srednje klase sa namerom da osveži izloge i održi vitalnost u okruženju armije „jeftinih, a dobrih” kineskih uređaja koji su popločali svaki centimetar globalnog tržišta. U pitanju su modeli Xperia XA2, Xperia XA2 Ultra i Xperia L2 (o poslednjem modelu biće više reči u zasebnom tekstu).

Najzanimljiviji od ponuđenih „super mid-range” Xperija svakako je XA2 Ultra, kapitalac od dvesta dvadeset (!) grama i ekranom dijagonale šest inča sa standardnom, bogomdanom proporcijom 16:9. Ovaj masivan uređaj, koji bi samo u ruci Bobija Marjanovića izgledao kao normalan telefon, sa dizajnerske strane ne donosi epohalne promene u odnosu na prethodnika (ne računajući gabarite), barem na prvi pogled. Pažljivijom opservacijom uviđa se da je čitač otiska prsta sa bočne ivice pomeren pozadi, gde je postavljen na sredini gornje polovine kućišta, na dovoljnoj udaljenosti od kamere, koja je takođe sada postavljena na sredini zadnje strane (ovo su prvi Xperia modeli izvan više klase koji imaju čitač otiska prsta).

Prepoznatljiv Xperia dizajnerski pečat i dalje je prisutan i premda su bočne ivice dodatno zaobljene, sami ćoškovi su i dalje prilično oštri i pri držanju telefona jednom rukom neizbežno se zarivaju duboko u kožu dlana, što može biti neprijatno, čak i bolno. Takođe, dok sa jedne strane donose poboljšanja na estetskom planu, veoma tanke bočne ivice oko ekrana stvaraju funkcionalni problem pri korišćenju telefona jednom rukom: koža dlana pri jačem stisku (koji je neophodan zbog velike mase telefona) lakše dolazi u kontakt sa ekranom i aktivira ga, ometajući tako navigaciju i korišćenje aplikacija. Nasuprot bočnim rubovima, prostor iznad gornje i donje ivice ekrana, odnosno „čelo” i „brada” su prilično široki, što nam se čini nepotrebnim. Mehanički tasteri su dobro raspoređeni, uključujući i okidač kamere, koji je na standardnom mestu, blizu donje ivice desnog boka. Na gornjoj i donjoj ivici, koje su perfektno poravnate, tako da telefon može stabilno da stoji u uspravnom položaju, nalaze se aktivni mikrofon, 3,5-mm audio-priključak, odnosno USB Type-C slot i otvor prilično kvalitetnog i glasnog mono zvučnika.

Glavna prednost velikog telefona jeste – veliki ekran. Kod Xperije XA2 Ultra imamo Full HD IPS LCD panel sa više nego dovoljnih 367 piksela po kvadratnom inču i odličnim kvalitetom prikaza. Zbog pomalo ispranih boja u osnovnom režimu, savetujemo da probate režim sa naglašenim bojama, koji umnogome popravlja utisak, a sliku možete dodatno popraviti i štelovanjem balansa bele boje. Osvetljenost, kontrast i uglovi gledanja su odlični, dok u zatvorenom prostoru jedino može da zasmeta prilično osetljiv senzor koji često menja pozadinsko osvetljenje pri automatskom podešavanju (stvara utisak da slika „igra”).

Pošto je Xperia XA1 svojevremeno bila zatrpana negativnim kritikama na račun performansi (Helio P20 definitivno nije bio pametan izbor), XA2 i XA2 Ultra su prvi modeli iz svoje serije koji koriste Qualcommov procesor. U ovom slučaju radi se o Snapdragonu 630 – istini za volju, nadali smo se novom Snapdragonu 660, ali ni ovo rešenje nije loše. Sve uobičajene operacije odvijaju se glatko i bez zastoja (rovarenje internetom, ćaskanje, razmena poruka, kibicovanje na društvenim mrežama), a pozitivni utisci prenose se i na bogatije 3D grafičko okruženje, odnosno zahtevne igre koje Adreno 508 jede za doručak. Oba modela imaju dovoljno RAM-a za udobno žongliranje u multitaskingu, pa je ukupan utisak veoma dobar. Zadovoljni smo i autonomijom, naročito kod modela XA2 Ultra, koji iz „podgojene” baterije od bezmalo 3600 mAh izvlači i do dva dana bez punjača. Opcija brzog punjenja postoji, ali nismo mogli da je testiramo budući da se u paketu nije našao adekvatan punjač. Što se softvera tiče, oba XA2 telefona dolaze sa taze Androidom i obuhvaćeni su Sonyjevim programom Open Devices, koji omogućuje lakše (i brže) modifikacije softvera, pa treba očekivati i da će softverska ažuriranja biti češća nego pre.

Xperia XA2 nudi sve što i XA2 Ultra, samo u kompaktnom pakovanju. Ovaj telefon je osetno lakši i udobniji za korišćenje i manipulaciju jednom rukom i deluje skladnije jer oštre ivice i „ćoškast” dizajn ne dolaze toliko do izražaja. Druga razlika između ova dva modela odnosi se na prednju kameru. Kod modela XA2 Ultra imamo dvostruku selfi kameru sa optičkom stabilizacijom koja, za divno čudo, nije instalirana samo zbog kozmetičkog bokeh efekta. Naime, glavna selfi kamera koristi senzor od 16 megapiksela, ima optičku stabilizaciju, otvor blende f/2.0, kao i automatski fokus. Druga kamera koristi senzor od osam megapiksela, ima nešto manji otvor blende (f/2.4), nema optičku stabilizaciju ni autofokus, ali pokriva široko polje od 120 stepeni za grupne i panoramske selfije (prebacivanje sa jedne na drugu kameru je jednostavno, preko dugmića iznad donje ivice ekrana). Osim što rešava sve probleme sa fotografisanjem selfija, Xperia XA2 / XA2 Ultra nudi i ozbiljno kvalitetnu glavnu kameru od 23 megapiksela sa senzorom IMX300 i otvorom blende f/2.0, koji omogućuje i snimanje 4K videa, kao i usporenih snimaka brzinom od 120 fps. Artefakti zbog digitalne redukcije audio-šuma su jedino što kvari utisak o kvalitetu video-snimaka, ali to će se verovatno ispraviti u nekoj od budućih nadogradnji.

Gradimir JOKSIMOVIĆ