Samsung Galaxy S9 i S9+

Na startnoj liniji trke za naslov najprodavanijeg flegšipa čelnu poziciju i ove godine zauzeo je Samsung sa svojim Galaxy S bolidima. Nosilac laskave titule najtraženijeg smartfona u prethodnoj godini u novoj sezoni suočava se sa velikim očekivanjima verne i neverne publike, ali i sa naoštrenim konkurentima koji su se nameračili da lideru skinu skalp. Da li su nove Galaksije i ovoga puta dorasle izazovu?

Prvi pogled na Galaxy S9 i Galaxy S9+ nije mnogo obećavao. Naime, da nije bilo nalepnice na zadnjoj strani primeraka koje smo dobili na testiranje, pomislili bismo da su nam kolege iz VIP Mobajla greškom poslali Galaxy S8, pa je odmah zaiskrila sumnja da su i drugi vitalni elementi možda lišeni suštinskih unapređenja (bilo je glasina da su planirani opsežniji dizajnerski zahvati, ali se od njih nekom trenutku odustalo). Međutim, ako se zadržimo na dizajnu, primetićemo nekoliko razlika u odnosu na prošlu generaciju. Ivice iznad i ispod ekrana su stanjene („ošišano” je između 0,5 i 1 milimetra sa obe strane), tako da je odnos površine ekrana i prednje strane još bolji nego lane (preko 90%); dimenzije ekrana pritom nisu promenjene. Novi modeli koriste za 20% deblje staklo sa Gorilla Glass 5 zaštitom sa obe strane i tvrđu leguru aluminijuma serije 7000 (onu za koju Apple tvrdi da se ne krivi kad na nju sednemo), tako da bi otpornost na mehanička oštećenja – pritisak, uvijanje, savijanje, udarce i grebanje – trebalo da bude bolja (u to smo se uverili gledajući snimke različitih testova izdržljivosti, koji su potvrdili da S9/S9+ mogu da podnesu ozbiljne „batine” bez strukturnih oštećenja koja bi narušila IP68 vodootpornost). Konačno, senzor otiska prsta postavljen je na sredinu zadnje strane, ispod kamere i na dovoljnoj udaljenosti od nje, na mestu gde se jagodica prsta prirodno oslanja. Međutim, koliko god da smo pazili, redovno smo prstom prelazili preko kamere i prljali je – ako vas to bude nerviralo, postoje i druge biometrijske opcije za brzo i (relativno) sigurno otključavanje telefona (skener dužice i prepoznavanje lica – v. antrfile).

Raspored mehaničkih tastera se nije menjao, a Samsung se ni ove godine nije odrekao standardnog audio-priključka, što je svakako dobro. Još jedan važan novitet je par Dolby stereo-zvučnika, koji su, po našem mišljenju, druga najvažnija nadogradnja, posle kamere: jačina i kvalitet zvuka koji se prolama kroz njih nadmašuju sve što smo čuli tokom proteklih godinu dana.

Kada su specifikacije na papiru i stvarne performanse u pitanju, velika očekivanja su u celini ispunjena. Prvi imperativ svake nove generacije flegšipa jeste da nadmaši prethodnika po procesorskoj snazi, pa se tako Galaxy S9 i S9+, uz prosečan skok performansi od 20 odsto, svrstavaju u najbrže telefone na planeti. Sve operacije klize kao vruć nož kroz puter: aplikacije se brzo pokreću, tokom prebacivanja između aktivnih programa u multitaskingu nema „trzavica”, a i brzina kojom se igre i programi odvijaju nema pardona. Sporadična kratka usporenja, koja se povremeno mogu uočiti pri „hladnom startu” glomaznih aplikacija, pripisujemo nezrelom softveru koji još ne koristi sve prednosti novog čipseta. Odličan utisak podvučen je i fantastičnim rezultatima na sintetičkim testovima, koji potvrđuju da u najvećem broju slučajeva Galaxy S9/S9+ drže čelnu poziciju na rang-listama. Kome i u kojoj meri su ove „natprirodne” mogućnosti zaista potrebne, tema je za neku drugu analizu. Na ovom mestu treba istaći još samo to da se veća energetska efikasnost nove platforme ogleda u 3-4% boljoj autonomiji, što nije ni preterano značajan niti potpuno zanemarljiv dobitak (u vr’ glave dobijamo jedan dan bez punjača). Ekran je, prema očekivanju, nešto najbolje što se u ovom trenutku može naći u mobilnom uređaju. Pored raskošne WQHD+ rezolucije i drugih superiornih karakteristika AMOLED ekrana, proizvođač se dodatno pozabavio i kalibracijom boja, kako bi uskratio zabavu onima što vazda traže dlaku u jajetu.

Sa svakom novom verzijom Samsung Experience korisničkog interfejsa sve smo dalje od omraženog TouchWiza, koji nas je godinama terorisao, pa pohvale nastavljaju da se nižu i za aktuelnu verziju 9.0, kojom je presvučena sveža verzija Oreo Androida. Utisak o softveru u celini je izrazito pozitivan, jer uz svakolike opcije za podešavanje estetskih i funkcionalnih elementa interfejsa do „sitnih crevaca” praktično nema prostora za zamerke (izuzimajući nekoliko bloatware aplikacija koje i dalje čuče po ćoškovima). Virtuelni asistent Bixby jeste napredovao tokom proteklih godinu dana i uz njega smo se tu i tamo čak i lepo zabavili, ali on je još uvek rovit za neku ozbiljniju primenu (pojedine ili sve Bixby komponente koje su integrisane u interfejs mogu se jednostavno onemogućiti). Od ostalih softverskih novotarija izdvojićemo sledeće: pop-up notifikacije koje iskaču preko aktivnih aplikacija (nije potrebno izlaziti iz aktivnog programa da bi se pročitala poruka), podršku za horizontalni prikaz Home ekrana (zgodno je da se tokom gledanja filma ne uvrće vrat ili uzima telefon u ruku), Dual Messenger opciju iz Notea 8, koja podrazumeva integraciju više korisničkih profila u okviru jedne aplikacije (Facebook, Skype, Viber, Snapchat...) i funkciju za pojačavanje osetljivosti ekrana na dodir, koja je od pomoći kada se koriste zaštitne folije koje umanjuju senzitivnost touchscreena.

Primećuje se i više opcija za podešavanje ivičnog dela ekrana (Edge Screen), tako da postoji bolji izbor predefinisanih konfiguracija koje se mogu preuzeti s interneta (posebno su korisne Smart Select opcije za grebovanje ekrana, koje oponašaju funkcionalnost sličnu onoj na Note uređajima, uključujući mogućnost OCR prepoznavanja teksta sa grebovane slike). Zgodna je i nova mogućnost u okviru Samsungove podrazumevane tastature, koja omogućuje automatsko prilagođavanje veličine i rasporeda tastera tako da budu jednostavniji za korišćenje jednom rukom (ekran pri tome ne menja veličinu). Veoma dobra vest je i to što Galaxy S9 i S9+ podržavaju Project Treble (source.android.com/devices/architecture/treble), novu mogućnost Androida koja Google partnerima omogućava da softverska ažuriranja za svoje uređaje objavljuju brže, jednostavnije i jeftinije nego ranije (softverske funkcije specifične za proizvođača odvojene su od Android frameworka).

Glavna marketinška mantra novih Galaksija je „ponovo izmišljena” kamera. Naravno, radi se o kreativnom preterivanju, ali dva su noviteta od većeg značaja: promenljiv otvor blende (mehanički), prvi takvog tipa u mobilnom uređaju, i dvostruka kamera sa 2X optičkim uvećanjem (samo kod modela S9+). Smisao postojanja promenljive blende zasniva se na potrebi daljeg proširenja upotrebne vrednosti foto-aparata, odnosno na poboljšanju kvaliteta fotografija u širem dijapazonu pozadinskog osvetljenja, od idealnog do veoma lošeg. Galaxy S9 i S9+ sada mogu da propuste manje (f/2.4) ili više (f/1.5) svetla do senzora, zavisno od jačine ambijentalnog svetla (bez potrebe za korekcijom ISO vrednosti). Prebacivanje sa „dnevnog” na „noćni vid” u Auto režimu obavlja se na okvirnoj granici od stotinak luksa, dok u Pro režimu postoji mogućnost manuelnog šaltanja između dve vrednosti, uz dalje kombinovanje sa ekspozicijom kako bi se uhvatio i poslednji foton iz okruženja. U praksi to znači da prosečan korisnik ne mora da razmišlja da li snima po vedrom danu, u sumraku ili u zatvorenom prostoru, jer može da bude siguran da će u svakom trenutku dobiti najbolji mogući snimak (ovo posebno važi za rad u mraku, gde S9 „šije” konkurente bez pardona). Korisnici vičniji fotografiji verovatno će više eksperimentisati i možda opreznije koristiti široku blendu, budući da ona u većini slučajeva umekšava sliku, tj. lišava fotografiju detalja, naročito u rubnim delovima slike (ovo se najbolje vidi pri snimanju sa produženom ekspozicijom, gde f/2.4 pruža mnogo jasniju, a samo za nijansu tamniju sliku). Sve u svemu, promenljiva blenda biće korisna pretežno korisnicima koji ne razmišljaju mimo „point and shoot” okvira, a oni su svakako u većini. Galaxy S9+ pored standardne 12-megapikselne kamere sa širokugaonim sočivom raspolaže još jednom kamerom iste rezolucije, sa telefoto-sočivom koje omogućava dvostruko optičko uvećanje i kreiranja uverljivog bokeh efekta.

Performanse „Super Speed Dual Pixel” kamere su šampionske, sa munjevitim fokusiranjem i još bržim procesiranjem koje garantuje da će pravi trenutak uvek biti uhvaćen na snimku (jer, džaba što je fotografija lepa ako na njoj nije ono što treba da bude). U video departmanu, pored fenomenalnog kvaliteta 4K snimaka, izdvaja se i tzv. Super Slo-mo režim, koji omogućuje snimanje brzinom od 960 sličica u sekundi, ograničeno na maksimalnu rezoluciju od 720p. Usporeni snimci mogu se praviti ručno, odnosno korisnik može sam da izabere trenutak u kome će se aktivirati usporeno snimanje u trajanju od 0,2 sekunde (šest sekundi na usporenom snimku), ili automatski, kada se snimanje aktivira u trenutku kada se u naznačenom polju detektuje pokret (detekcija pokreta pokriva i oblasti van označene površine, što povećava šanse za uspešan snimak). U oba slučaja rezultati zavise od veštine/vežbe, često samo od puke sreće, a ponajviše od okolnog osvetljenja (performanse u mraku su znatno lošije). Usporeni snimci mogu se oplemeniti muzikom i deliti na više načina, čak i kao animirani GIF. Poslednji sastojak novog fotografskog paketa su tzv. AR Emoji ili „Animoji za siromahe”, kako su Eplovi fanovi nazvali novu Samsungovu opciju za izradu animiranih emodžija na osnovu karakteristika lica korisnika (TrueDepth kamera u iPhoneu × sa dubinskom analizom i 3D skeniranjem lica ovde ima nedostižnu prednost).

Kada se podvuče crta, zaključak je da su novi Galaksiji i ove godine najizgledniji kandidati za MVP sezone, naročito Galaxy S9+, pored kog manji model ne deluje naročito perspektivno. U pitanju su najkompletniji Android telefoni koji nude sve što najpopularnija mobilna platforma u ovom trenutku može da ponudi: izuzetan dizajn i besprekoran kvalitet izrade, opasno brz procesor sa rezervom snage za narednih nekoliko godina, najkvalitetniji ekran i slično ocenjenu kameru (maksimalan DxOMark skor od 99), korisnički interfejs i softver sašiven po meri najvećeg broja korisnika, brzo bežično punjenje, inovativnu kameru sa promenljivim otvorom blende i zasebnim parčetom brzog DRAM-a, koji performanse diže u nebesa, sve moguće načine za sigurno otključavanje, priključak za slušalice i IP68 sertifkat o vodootpornosti. Sve to je zamašćeno visokom cenom, ali i ona je osetno ispod granice koju je pre nekoliko meseci postavio iPhone X. Pored toga, raduje nas i to što su novi modeli corpus delicti da Samsung ipak osluškuje primedbe korisnika koji su zahtevali i dobili: novi položaj senzora otiska prsta, dodatno ispoliran i optimizovan UI, stereo-zvučnike, još jače osvetljenje ekrana i bolje kalibrisane boje (crveni tonovi su „utišani”).

Činjenica je, međutim, da Devetke ne predstavljaju nikakvu revoluciju u odnosu na prethodnike, kao i da je većina novih funkcija uveliko u ponudi konkurencije (dvostruka kamera već dve godine nije „thing” u višoj klasi, Xperia XZ2 nudi 960 fps snimke u full HD rezoluciji, Pixel 2 XL po svemu sudeći i dalje ima blagu prednost u obradi fotografija, iPhone × ima napredniji sistem za prepoznavanje lica, Razer Phone glasnije zvučnike). Ipak, teško je naći telefone koji sve navedene karakteristike objedinjuju u tako skladnu, dobro uobličenu celinu bez ozbiljnih nedostataka i zato ne vidimo mogućnost da će budući kupci, bili oni „obični” ili „napredni” korisnici, ikada zažaliti zbog kupovine.

Gradimir JOKSIMOVIĆ