Ovo je tipičan primer igre koja naizgled nema da ponudi ništa što već nije viđeno, ali zahvaljujući samo jednom sitnom elementu gejmpleja, uspeva u potpunosti da izbriše početni osećaj deja vua.

Nalazite se u ulozi Fredija, telegrafiste sa izrazitom težnjom ka sakupljanju ćupova sa zlatom, pri čemu mu nimalo ne smeta što goloruk mora da se izbori sa tri (kasnije i četiri) smetala, koja se šetkaju po nivoima. Svaki nivo predstavlja jedan statični ekran, podeljen na pet spratova povezanih različitim kombinacijama merdevina. „Caka” je u tome što su te merdevine u stvari telegrafski stubovi, kroz koje Fredi ne može da prolazi, već mora da se popne sa jedne, a zatim da siđe sa druge strane stuba, što znači da se očas posla možete naći u klopci iz koje je gubitak života jedini izlaz. Iako se isprva čini da se smetala nasumično vrzmaju po nivoima, kada jednom shvatite obrazac njihovog kretanja, biće lako namamiti ih na jednu stranu ekrana, kako biste neometano pokupili ćupove na drugoj. Igra ima ukupno 16 nivoa, nakon čega sve kreće ispočetka.

Osim po zaraznom gejmpleju, igra je ostala upamćena i po sjajnim muzičkim numerama, demonstrirajući apsolutnu superiornost SID čipa naspram sličnih rešenja iz suparničkih tabora. Soundtrack se većinom sastoji iz dopadljivih regtajm melodija, uz malo diska, soula i jedne pesme grupe Queen, po čijem je pevaču glavni junak navodno i dobio ime.

Darko MIHOKOVIĆ