Skoro svake godine pročitamo da se neka od nacionalnih avio-kompanija nalazi na rubu propasti, pa se, onako laički, ponekad zapitamo da li je toliko teško biti uspešan avio-prevoznik. Odgovor na ovo pitanje, bez investiranja nekoliko stotina miliona evra, možemo saznati kroz igru engleskog studija Impressions – Air Bucks (1992).

Igru počinjete 1946. godine na istočnoj obali SAD, sa nešto novca od koga treba kupiti avion i obezbediti prava za sletanje na nekoliko zanimljivih aerodroma. Na kraju ćete zagospodariti nebom u konkurenciji još tri kompjuterski vođene kompanije. Dodeljivanje prava na sletanje funkcioniše po principu „ko pre devojci”, jer samo dva prevoznika mogu koristiti jedan aerodrom. Pre svečanog puštanja prve linije u rad, u tek kupljenim avionima morate da konfigurišete sedišta po razredima, kao i veličinu kargo prostora u skladu sa obimom saobraćaja na destinacijama i da odredite cenu karata, trudeći se da uvek za koji dolar bude jeftinija od rivalske.

Za razliku od nekih upravljačkih simulacija koje su, zarad razbijanja monotonije, često pribegavale uvođenju kratkih akcionih sekvenci, Air Bucks nema takve elemenate. Na putu do bogatstva očekuje vas samo višednevno prekopavanje po, ne preterano intuitivnim, menijima, uz neizbežne vremenske nepogode, štrajkove osoblja, naftne krize, berzanske krahove i sve ostalo što ide u rok službe jednog avionskog tajkuna.

Darko MIHOKOVIĆ