Ah, ta čudna igra Biggles! Mada, kroz igrački staž smo shvatili da nas je C64 mnogo puta stavio u rebus i neobične situacije. Konkretno, Biggles je čudan zbog toga što nemate osećaj da li kroz igru napredujete ka nekom cilju. Svaki put kada izgubite život ili posle izvesnog vremena igra vas, uz animaciju iscrtavanja munje, prebacuje u drugačije okruženje. Biggles zapravo prati događaje iz istoimenog filma iz 1986. godine, pa će onima koji su ga gledali imati više smisla (mogao bi to i autor teksta da uradi, prim. ur.). Iako su stali u jedno učitavanje, nivoi uopšte nisu tako jednostavni i osvežavajuće su različiti.

Jedan od nivoa smešta vas za komande dvokrilca koji uništava druge avione, a mora da pazi i na artiljerijsku paljbu sa zemlje. Drugi nivo, veoma originalan i zanimljiv, omogućava vam da naizmenično prebacujete kontrole dvojice protagonista. Oni preskaču preko krovova i izbegavaju protivničke vojnike. Treći nivo se može okarakterisati kao fino urađeni Commando klon koji se skroluje nadesno. Posebnim učitavanjem išlo se u finale igre, koje je simulacija letenja, u kojoj je retko ko uspeo daleko da odmakne.

Igra ima vrlo jak početni impuls kojim vam upumpava dovoljno želje za makar dvadesetominutnim pokušajima da nešto postignete. Epska slika pilota iz Prvog svetskog rata koji trči u punoj opremi izgleda opakije i od samog Dovakina. Muzička numera, izvedba iz filma u SID verziji, jedna je od najboljih melodija sa C64.

Ognjen POPOVIĆ