Igra je 1996. godine stigla na tržište kao Namcov (zakasneli) odgovor na Midwayov fenomenalni NBA Jam. Postavka je veoma slična: na početku birate jedan od dostupnih timova – dvojaca, a onda se upuštate u odigravanje utakmica koje traju po dva minuta. Kako biste se okitili nazivom najboljeg, moraćete sve timove da pobedite u nizu.

Nažalost, Dunk Mania je samo bleda kopija svog uzora. Tako su, na primer, timovi (ukupno ih je 10) podeljeni po konferencijama, ali nemaju nikakvih dodirnih tačaka sa članovima NBA lige. Igrače nije moguće birati i osuđeni ste na one koje vam igra servira. Dalje, za upravljanje se može reći sve samo ne da je tečno i precizno. Igrači su prilično latentni i imaju ograničen dijapazon akcija koje mogu da preuzimaju. Blokiranje šuteva je nemoguća misija, faulovi ne postoje (lopta čak ne može da završi ni u autu), pa jedino možete da se oslonite na „krađu” lopti iz protivnikovih ruku.

Većina akcija završava se spektakularnim zakucavanjima (otud i naziv igre), a ako se odlučite na šuteve sa distance spremite se na prolazak lopte kroz obruč po principu slučajnog izbora. Najveća zamerka ide grafičkim rešenjima koja su urađena uz pomoć 3D tehnike. Modeli igrača su normalnih dimenzija, pa ako ste navikli na autentični NBA Jam feel&look i mogućnost igranja sa „glavatim” igračima, Dunk Mania će vas definitivno razočarati. S druge strane, jedan od pluseva je što u igri istovremeno može da učestvuju do četiri ljudska igrača.

Vladimir PISODOROV