Razer Diamondback (2015)

Ako je Boomslang stavio tri zmije na mapu sveta, Diamondback je sa druge strane bio model koji je kompaniju Razer, da tako kažemo, lansirao u sam vrh (tada gotovo nepostojećeg) tržišta igračkih periferija koje su „pokrivali” Microsoft IntelliMouse miševi (u suštini kancelarijski) i rani primerci Logitechove MX serije. Originalni Diamondback je imao prvi „igrački” optički senzor sa maksimalnom rezolucijom od 1600 tpi, što je tada (2004. godine) bilo duplo više od najbliže konkurencije, dizajniran i testiran uz pomoć igrača koji tada još uvek nisu bili „zajednica”, kako „zemlja slobodnih i dom slobode” voli da definiše sve ljude koji imaju neko zajedničko interesovanje ili osobinu. Ovaj mališa simetričnog oblika sa (na početku) transparentnim „leđima” i gumenom lajsnom sa bočnim tasterima, od kada se pojavio, osvojio je srca mnogih igrača i mnoge nagrade. Diamondback je bio dovoljno popularan da je imao nekoliko verzija, a 2007. je unapređen sa 3G infracrvenim senzorom maksimalne rezolucije 1800 tpi.

Godine su prošle, menjali su se trendovi u razvoju igračkih periferija i sa njima i Razer, čiji su miševi polako počeli da nalikuju konkurenciji i prilagođavaju se pre svega desnorukim korisnicima. Prošle godine najavljen je povratak legende i sa nestrpljenjem smo čekali priliku da probamo „novi” Diamondback. Želja nam je ispunjena i na testu nam se našao Razer Diamondback. Iako na pakovanju (daleko skromnijem od originalnog) nema sufiksa, možemo da mu dodamo „2015” ili „Chroma”, s obzirom na to da su dodavani drugim modelima.

Testiranju prilazimo sa dozom (straho)poštovanja i znatiželje, kao i željom da kao matori gejmeri vidimo nešto iz ne tako daleke prošlosti – ali bolje. Da vidimo koliko je Razer poradio na tome da ispuni naša očekivanja. Na prvi pogled, nova zvečarka je istih dimenzija i oblika, ali su primetna mala odstupanja, što je razumljivo jer je dizajn star gotovo jedanaest godina. Oblik osnovnih tastera je isti i oni su odvojeni od tela miša. Naravno, ispod njih se nalaze najmoderniji prekidači koji reaguju „momentalno” i koji bi trebalo da izdrže nekoliko desetina miliona klikova. Dizajn je nešto izmenjen kako bi miš odgovarao svakom načinu držanja, mada mi smatramo da su miševi ovih gabarita i oblika najpogodniji za upravljanje prstima (finger grip). Plastika od koje je izrađen Diamondback je kvalitetna. Srećom, gornja površina je pošteđena „gumiranja” i od mat plastike je pa iako izaziva (ne preterano) znojenje, posle dužeg korišćenja ne upija otiske prstiju i okolnu prljavštinu. Podebelu gumenu lajsnu zamenila je tanka plastična, čija je svrha razbijanje monotonije crne plastike i „ispuštanje” osvetljenja. Bočni tasteri su takođe nešto manji, kao i na prethodnom Diamondbacku, ali su na nešto drugačijem mestu i drugačijeg su oblika. Kao i glavni tasteri, i oni reaguju sjajno, a uz to imaju predvidiv i jasan klik, pa će teško doći do slučajnog aktiviranja pogrešne akcije ili makroa, što bi moglo da vas napravi zvezdom YouTube klipa. Iako sva četiri tastera mogu da se programiraju, većina igrača će koristiti samo dva bliže palcu, bez obzira na to koju ruku koriste, jer je zbog simetrije miša malo teže dohvatiti druga dva tastera. Kao i većina Razer miševa (i kao prethodnik), Diamondback je lagan miš, koji uz to nema nikakve načine podešavanja težine. Jedna od glavnih promena je i „srce” kojim ovaj miš prati podlogu odnosno senzor. Laserski G5 senzor upotrebljen na novom Diamondbacku ima maksimalnu rezoluciju „za jednu nulu” veću od originala – 16000 tpi. Ovako velika rezolucija koristiće vam samo za ekrane najveće rezolucije (koji uzimaju maha), ali možete da je podesite na bilo koju vrednost između 100 tpi i maksimalne, u koracima od 50 tpi. U skladu sa vremenom, softver omogućava podešavanje odziva, distance na kojoj će senzor prestati da šalje podatke računaru i kalibraciju za svaku podlogu. Tokom testa su se poslednje dve opcije iz prethodne rečenice pokazale neophodnim, jer se miš pre kalibracije ponašao čudno (prestajao da prati ili se „vukao”), a „lift off” distanca je bila neprihvatljiva. Senzori sa „ogromnom” rezolucijom očigledno su osetljiviji od svojih skromnijih prethodnika, ali na sreću ovakvi problemi mogu da se isprave softverski, mada ipak deluje da proizvođači počinju da jure hiljade „sličica po inču” bez preterane potrebe. Naravno, mogućnost podešavanja distance i kalibracije su tu kako biste prilagodili miš svojim potrebama, ali i dalje smeta što Diamondback nije prosto „radio iz prve”.

Skrol je takođe pretrpeo izmene i odgovara većini modernih Razer miševa. Nešto je bučniji nego što zaslužuje ovakva legenda, ali je precizan i predvidiv i zahvaljujući centralnoj gumi sa „kramponima” neće vam pobeći u odsudnom trenutku kad trenutno korišćeno oružje ostane bez municije oči u oči sa razjarenom karakondžulom (onlajn igračem). Kako pripada Chorma seriji, na ovom modelu možete da podešavate osvetljenje do mile volje. Šesnaest miliona nijansi i neki od pet efekata („disanje”, reakcija na pritisak, ciklično menjanje boja, talasanje i statično osvetljenje) omogućiće da Diamondback učinite „jedinstvenim”, ukoliko imate potrebu za tim. Srećom, osvetljenje može potpuno da se isključi, pa ako vam šareniš smeta, ne morate da izbegnete ovaj model.

Diamondback se tokom testiranja ponašao kao svaki moderan, kvalitetan igrački miš. Veoma je dobar, ali on to i mora da bude jer je reinkarnacija legende iz „kuhinje” jednog od najvećih proizvođača igračkih periferija. Deluje da je ovaj model trebalo da kombinuje modernu tehnologiju u malo svedenijem nostalgičarskom paketu. Ne smeta nama šesnaest miliona boja i šesnaest hiljada piksela, ali oni nisu neophodni za miš koji treba da igra na nostalgiju igrača koji imaju bar jednu deceniju frenetičnog kliktanja ispod svojih prstiju. Takođe, cena od oko 11.000 dinara deluje kao želja da se malo preterano zaradi na toj nostalgiji.

Danilo LUKINOVIĆ