Svako kome se na skraćenicu „RPG” javi scena družine u oklopu koja ubija vajverna umesto slike ručnog bacača granata čuo je za američki Obsidian Entertainment. Star Wars: Knights of the Old Republic II, Neverwinter Nights 2, Fallout: New Vegas i drugi naslovi obeležili su PC rolplej scenu na jedan vrlo specifičan način: nastavcima boljim od originala koje su uradili drugi timovi. Njihove najznačajnije igre nikada nisu bile originalni proizvod, već derivat koji je nadmašio izvorni materijal. Izuzeci od ovog pravila (Alpha Protocol, Pillars of Eternity...) tržišno su potonuli ili im je samo vrh nosa virio iznad površine, tako da je ovaj ponosni studio s magarećom srećom stalno balansirao na ivici ekonomskog ponora. Decenija takvog s(r)(t)anja slomila bi i Petra Čelika, što je verovatno bio razlog za donošenje odluke o najbezobzirnijem heistu sadržaja i koncepta još od Kebine obrade Rolling Stonesa.

Armored Warfare je toliko bezobrazna kopija igre World of Tanks da sam ostao bez teksta kad sam je prvi put video. Prosto je neverovatno da u modernom svetu zakonski regulisanog kopirajta neko ko nije Kinez ima hrabrosti da u ovoj meri fotokopira rad drugih ljudi, a da ne završi milionski oglobljen i u lancima poslat u ostrvsku kaznionicu. Još je čudnije da studio s ovakvim istorijskim renomeom kokošarski ukrade ideju belorusko-kiparske kompanije koja ni pre ni posle WoT-a u portfelju nije imala ništa vredno pomena. Morrissey je obradio Katy Perry i ostao živ.

Dakle, Armored Warfare vs World of Tanks... Od ekrana s garažom, preko podele vozila na klase i razrede (tier), odbrojavanja od 30 sekundi do početka meča, do sistema skupljanja novca i iskustva, nadogradnji i kupovine premijum vremena i vozila – sve je potpuno isto. Ne slično, već isto. Jedina realna razlika između ove dve igre jeste vremenski okvir i posledična ponuda tenkova i borbenih vozila: Armored Warfare nastavlja tamo gde je World of Tanks stao, to jest kreće s hardverom iz pedesetih godina prošlog veka i završava se uz T-14 armate i druga eksperimentalna vozila koja će u bliskoj budućnosti ući u naoružanje supersila. Podela na klase vozila kozmetički je drugačija, ali je suštinski ista. Teški tenkovi ovde spadaju u MBT klasu (Main Battle Tank) i okosnica su svake ofanzive. Srednji tenkovi iz WoT-a ovde su preimenovani u lake tenkove koji igraju istu ulogu: brz prodor preko bokova, lov na artiljeriju i lovce tenkova. Ulogu izviđača, koju su u World of Tanks obavljali laki tenkovi, ovde vrše oklopni transporteri s niskokalibarskim automatskim topovima i raketnim lanserima (u kasnijim tierima): brzi su, imaju bonus na spotting protivnika, ali nemaju nikakav oklop. Lovci na tenkove u obe igre funkcionišu manje-više isto, s tim što je na tank destroyere iz Armored Warfarea primenjena logika sovjetske TD grane iz WoT-a: snažni topovi, minimalan oklop, bez vozila koja igraju ulogu jurišnog TD-a s jakim prednjim oklopom poput Jagdtigera. Naposletku, tu je i samohodna artiljerija koja funkcioniše na potpuno isti način u obe igre, s tim što ona iz AW ima (prosečno) veću brzinu pucanja i slabiji udar po granati, ali širi radijus spleš demidža. Ova komparacija možda i nije sasvim verodostojna, jer sam World of Tenks poslednji put igrao pre godinu dana, tako da se stanje tamo možda izmenilo...

Po čemu se Armored Warfare i World of Tanks razlikuju? Po sitnicama ili i po nekoj krupnici? Ovaj tekst ima svađalačko-brecajući ton jer Obsidian smatram lopovima, ali bih ispao nefer kad bi zaboravio da pomenem neke pluseve koje su dodali svom kopiketu od igre. Sviđa mi se, recimo, što neke klase vozila imaju specijalne sposobnosti: izviđački transporteri mogu da označe protivničko vozilo i učine da svaki pogodak u njega bude kritičan. Kod artiljerije mi se dopada što nakon drugog hica protivničke samohotke na mini-mapi vidite odakle momak gađa, tako da je lako uzvratiti sopstvenom artiljerijom. Ovaj sistem vas motiviše na realnu artiljerijsku taktiku relokacije nakon gađanja, što u kombinaciji s bržim pucanjem ovu klasu čini interesantnijom i dinamičnijom od artiljerije u World of Tanks. Sistem otključavanja i kupovine vozila nešto je drugačiji u odnosu na WoT jer umesto nacionalnih grana imamo dva dilera vozila s mešovitim arsenalima, što vas pomalo veštački motiviše da grindujete više nego što bi trebalo.

Armored Warfare je zasnovan na modifikovanoj verziji Cry enginea koja izgleda zaista lepo, ali funkcioniše malčice čudno. Imao sam utisak da su sva vozila previše startna i da nekako nerealno klize preko terena, negirajući težinu, inerciju i realni otpor tla. Naravno, moguće je da se moj mozak igra sa mnom, podsvesno mešajući očekivani osećaj iz World of Tanks s onim koji postoji u Armored Warfare. Kad su igre toliko mehanički slične, to je nešto što se teško može izbeći.

Armored Warfare trenutno se nalazi u otvorenoj beta fazi, što ne sprečava opskurnog operatera igre (my.com) da prodaje premijum vreme i premijum vozila. Ako me sećanje ne vara, Wargaming je u ranoj fazi testiranja svakom igraču automatski donirao besplatnu dnevnu dozu zlata radi lakšeg testiranja sistema i rente premijum naloga, što ovim američkim halapljivcima ne pada na pamet. Možda je vreme za istorijsku paralelu sa League of Legends i Heroes of Newerth, dve vrlo slične MOBA igre koje su startovale sa praktično istih pozicija da bi danas prvu igralo 70 miliona ljudi, a drugu devetnaest. Ljudi, ne miliona. HoN je pukao samo zato što je developer/operater bio alav i pokušao da dodatno naplati nešto što nije trebalo naplaćivati. Ovu lekciju, nažalost, nikada niko ne nauči do kraja.

Miodrag KUZMANOVIĆ