Lenovo Miix 300

Ovoga puta, iz Lenova nam stiže nešto posebno – mali konvertibilac čije se performanse približavaju onome što minimalno očekujemo od laptop računara. Bez želje za preterivanjem, Lenovo Miix 300 bi mogao biti prvi Windows tablet/netbook koji stvarno ispunjava minimum zahteva tog koncepta. Microsoft je dugo imao (i još uvek ima) ozbiljne probleme da ubedi korisnike u mobilnost Windowsa i njegovu sposobnost da pokreće tablet računare. Spoj klasične desktop paradigme i tableta kao moderne forme za konzumiranje internet i multimedijalnog sadržaja je „frankenštajnska tvorevina” na koju korisnici nisu znali kako da odreaguju pa je i njen tržišni uspeh izostao. Za privatne korisnike, cena takvih proizvoda je neopravdana jer su klasični tablet računari na Androidu (pa čak i iOS-u) jeftiniji, imaju više kvalitetnog i besplatnog/jeftinog softvera, dok za poslovne korisnike nivo performansi nije na potrebnom nivou, a i sam koncept ima smisla tek na uskoj tržišnoj niši poslovnog segmenta.

Lenovo Miix 300 bi mogao biti prvi proizvod koji menja percepciju o upotrebljivosti Microsoftovog koncepta. Surfovanje internetom je vrlo udobno jer pruža praktično sve prednosti desktop brauzera, osim veličine ekrana. Izbor brauzera je možda najbitnija stavka u tim prednostima, ali i mogućnost da bez problema sinhronizujete svoje omiljene linkove na svim uređajima. Miix 300 je verovatno najodzivniji Windows tablet koji smo imali priliku da probamo. Doduše, prilikom okretanja i dalje postoji izvesno kašnjenje, ali je bar registrovanje promene orijentacije potpuno pouzdano. Intel Atom Z3735F nije brzinski šampion, ali nudi taman dovoljno performansi da netbook dobije mogućnost klasičnih kancelarijskih aplikacija i to može da bude promena koju je tržište čekalo.

Interesantan je i momenat u kome se pojavljuje ovakav proizvod jer je Apple počeo da isporučuje iPad Pro, koji prvi put donosi procesor desktop snage na jedan tablet. Stvari dakle konvergiraju iz više uglova ka Microsoftovom konceptu, ali će pojava novih hardversko/softverskih platformi na desktop tržištu biti i nova opasnost za Windows kao dominantnu desktop platformu.

Lenovo Miix 300 je sa svojih 620 grama (samo tablet) relativno lagan, ako se ima u vidu da je u njega spakovan praktično čitav računar. Dock sa tastaturom je pak dosta težak, ali to je zbog toga što mora stabilno da drži tablet u nagnutom položaju. Tablet se na tastaturu kači samo u horizontalnom položaju i tada postaje majušni laptop. Kačenje i skidanje tableta sa doka je jednostavno, ali se i dalje mora obavljati sa dve ruke. Vraćanje tableta nazad na dok je, kao i obično, moguće obaviti jednom rukom. Kada je na doku, tablet se može naći u širokom rasponu laptop položaja i relativno ga je lako postaviti pod željenim uglom u odnosu na dok. Međutim, iako se tablet ne otključava neočekivano iz doka, on ni ne stoji sasvim čvrsto u njemu. Tačnije, postoji petnaestak stepeni praznog hoda za tablet u doku i na to morate paziti ukoliko je „laptop” blizu ivice stola.

Na žalost, potpuno opruženi položaj između tableta i doka nije moguće postići pa će rad sa tastaturom u stojećem stavu biti bar neudoban, ako ne i nemoguć, osim ako tablet i dok nisu na nekoj višoj polici ili stolu. Naravno, u tim situacijama možete pribeći virtuelnoj tastaturi, ali je fizička tastatura ipak znatno udobnija.

Kad već pominjemo fizičku tastaturu na doku, treba reći da su prijatno zaobljeni tasteri sasvim pristojne veličine imajući u vidu da je dijagonala ekrana tek 10,1 inč. Samo su tasteri koji nose slova „Đ”, „Ž”, „Č” i „Ć” nešto uži što uglavnom ne smeta pri kucanju, ali čudi da je taster „Š” iz nekog razloga ostao pune veličine. Raspored tastera bio bi sasvim prihvatljiv da taster ’Esc’ nije ubačen levo od tastera sa tildom („”)(’~’) i tastera sa brojem jedan. Na prvi pogled, ovo ne izgleda kao ozbiljan problem, ali se prilikom bržeg ili slepog kucanja zaista teško navići da je jedinica tek treći taster s leva. To naravno pomera i ostale numeričke tastere u gornjem redu, baš kao i sve znake koji se dobijaju sa ’Shiftom’ na tim tasterima, pa će vam za privikavanje na ovakav raspored tastera biti potrebno neko vreme. Osećaj prilikom kucanja je iznenađujuće dobar za tako malu tastaturu. Tasteri pružaju osrednji otpor i imaju prijatan taktilni odziv. Jedino što im nedostaje za perfektan osećaj pri kucanju jeste nešto duži hod, ali to je za ovako male uređaje preveliki zahtev.

Materijal od koga je dok napravljen vrlo je čvrst i pruža stabilan oslonac, kako za tablet tako i za dlanove korisnika. Udobnost korišćenja doka i tastature sa Miix 300 će zavisiti i od veličine korisničkih šaka, pošto ovaj majušni laptop ipak nije za korisnike sa vrlo širokim šakama i prstima. To važi i za minijaturni tačped koji se može deaktivirati uz pomoć ’Fn + Delete’ kombinacije. Tačped je odzivan i dovoljno mali da ne smeta puno pri kucanju, ali svakako nije za duži intenzivniji pointerski rad.

Izbor 32-bitnog Windowsa bio je pravi potez na Miix 300 jer ni CPU, ni svega dva gigabajta radne memorije nisu dovoljno „snažni mišići” za zahtevnije verzije Prozora. Nakon butovanja, 32-bitni Windows 8.1 vam ostavlja na raspolaganju otprilike gigabajt memorije za aplikacije, što nije puno, ali bi trebalo da bude dovoljno za zadatke koje će izvršavati ovaj mališa.

Intel HD grafički čip je nedovoljan za bilo kakvo suvislo 3D igranje ili ozbiljnije kreativne aplikacije. Osnovne kancelarijske, grafičke, foto i video aplikacije će pak raditi bez problema, pa to treba prihvatiti i kao praktičnu granicu onoga što ćete raditi na ovom Windows tabletu.

Za dobru odzivnost konvertibilca Miix 300 zaslužan je pre svega SanDiskov EMMC disk od 64 gigabajta. Njegove performanse nisu na nivou ozbiljnijih SSD-ova koje srećemo u moćnijim laptop i desktop računarima, ali su svakako bolje od klasičnih magnetnih 2,5-inčnih diskova. Za nivo performansi Atoma Z3735F na 1,33 gigaherca, SanDiskov EMMC neće predstavljati usko grlo, a to je najvažnije. Doduše, 64 GB nije veliki prostor ako na njega pre svojih ličnih podataka „rasprostrete” Prozore i par desktop aplikacija „za preživljavanje”. Zbog toga su na doku dva USB priključka preko kojih možete povezivati eksterni disk sa svim multimedijalnim datotekama ili arhivama dokumenata, a to je trik koji Android i iOS tableti još uvek teže izvode. I kada se tablet odvoji od tastature, tu je čitač SD kartica, pa je to možda i boje rešenje.

Lenovo Miix 300 je sposoban za skoro punih pet sati autonomije u maksimalnom pogonu i pri maksimalnom osvetljenju, što je rezultat vredan pažnje. Ekran od 10,1 inča relativno je mali potrošač, pa su takvi rezultati na tabletima mogući. Osim toga, ovaj IPS panel potpisan od strane Chi Meia osetljiv je na dodir sa svih pet prstiju, ima rezoluciju od 1280 x 800 tačaka, upotrebljivo osvetljenje i kontrast, pa je po svim pitanjima dobar izbor za Miix 300.

Uz standardne ograde oko upotrebljivosti Prozora na tač-uređajima, i ako vam je dovoljan nivo performansi koji Miix 300 nudi, ovaj uređaj nema slabih tačaka. Mali nedostatak je možda nešto kraći kabl na punjaču ali srećom, zahvaljujući odličnoj autonomiji, nećete često morati da sedite pored zidnih utičnica.

Stevan JOSIMOVIĆ