AMD Athlon X4 870K i Asus RoG Crossblade Ranger

Poslovna politika koju sprovodi AMD bi se, ako bismo hteli da budemo surovo iskreni, mogla nazvati presipanjem iz šupljeg u prazno. Neka nam oproste fanovi, ali kako drukčije nazvati predstavljanje „novog” procesora koji je posle skoro godinu dana od premijere do sada najjačeg Athlona za FM2+ podnožje, 860K, toliko unapređen da se sav napredak ogleda u neverovatnih 200 megaherca višem taktu. Da, upravo u tome je sva razlika u odnosu na prethodnika. Kaveri generacija APU-a i procesora dostigla je svoj zenit i 7870K sa isključenim grafičkim delom pod oznakom Athlon x4 870K neće promeniti situaciju na tržištu u korist AMD-a.

Bilo kako bilo, 870K je tu i spreman je da zameni prethodnika koji će polako biti povučen sa tržišta. Da bismo iz njega izvukli maksimum, za test smo mu obezbedili najnabudženiju i ujedno najskuplju ploču sa FM2+ podnožjem, pa ćemo se prvo njome pozabaviti.

Crossblade Ranger već na prvi pogled uopšte ne izgleda kao model namenjen platformi koja je zamišljena kao jeftina i mahom orijentisana na upotrebu u HTPC i manje zahtevnim konfiguracijama. Pun ATX format, masivni hladnjaci, overklok sekcija uz RoG (Republic of Gamers) oznaku i crno-crvenu kolornu šemu jasno govore kome je namenjena.

Naponsku sekciju čini osam faza koje su izvedene uz pomoć odličnih komponenata, uključujući aluminijumske 10K kondenzatore. DIMM slotovi pružaju podršku za DDR3 module ukupnog kapaciteta 64 gigabajta i maksimalne brzine 2666 megaherca. Za povezivanje skladišnih uređaja zaduženo je osam SATA III konektora, ali, nažalost, M.2 i SATA-Express uređaji nisu podržani. Slotovi za proširenje podrazumevaju dva PCI-E 3.0 pune dužine, jedan PCI-E 2.0 pune dužine koji podržava samo x4 režim rada, kao i po dva PCI-E 2.0 x1 i PCI slot. Ovakvom konfiguracijom obezbeđena je podrška za trostruka Crossfire rešenja, ali će treća grafička kartica svakako ostati debelo uskraćena za brzinu prenosa podataka koju joj ograničava pomenuti PCI-E 2.0 x4 slot. SLI konfiguracije nisu podržane u bilo kojoj varijanti.

Za zvuk se stara Realtekov ALC1150 čip koji je sakriven ispod oklopa koji sprečava elektromagnetne interferencije i na raspolaganju mu je namensko pojačalo za slušalice. Takođe, namenski audio kondenzatori i pozlaćeni konektori doprinose tome da zvučni čip pruži svoj maksimum. Pomalo neuobičajeno za AMD baziranu ploču, mrežni kontroler izveden je uz pomoć Intel I211 čipa, što predstavlja jedno od najboljih rešenja. Zadnji panel je bogat i raspolaže sa šest USB portova, tasterom ’BIOS Flashback’ (koji omogućava flešovanje BIOS-a bez instaliranog procesora i RAM modula), audio konektorima, uključujući i optički izlaz zvučne karte, kao i svim video konektorima osim DisplayPorta.

Sada dolazimo do dela koji po našem mišljenju predstavlja čisto preterivanje sa upitnim nivoom upotrebljivosti. Naravno, u pitanju je overklok sekcija. Iako detalje poput tastera za uključivanje i resetovanje uvek pozdravljamo, postavlja se pitanje čemu služe merne tačke za kontrolu različitih napona i Slow mode prekidač uz LN2 mode džamper. Funkcija nam je dobro poznata, ali čak i u svetu ekstremnog overkloka i tečnog azota sumnjamo da će neko poželeti da obara rekorde na platformi ispodprosečnih performansi.

Ono što najviše čudi jeste sam koncept ploče. Košta više od 150 evra i izvlači maksimum iz bilo kog FM2 procesora, ali postavlja se pitanje čemu sve to? I daleko slabije i tri puta jeftinije ploče postižu slične rezultate, jer se od ove platforme ionako ne očekuje da bude podvrgnuta naročito izazovnim zadacima. Iole ozbiljan Crossfire je čisto preterivanje, jer procesor ne može da se izbori ni sa pojedinačnim grafičkim kartama više klase i iskoristi njihove performanse. Overklok mogućnosti ploče nije moguće iskoristiti bez ozbiljnog rashladnog sistema, jer otključani procesori Kaveri generacije već na fabričkom taktu troše 95 vati. Tu se svaka priča o svrsishodnosti kupovine ove ploče završava. Za istu cifru moguće je kupiti osnovu daleko moćnije platforme od A88X. Crossblade Ranger je hardverski odličan, ali čipset i podržani procesori mu jednostavno nisu dorasli.

Ako novi Athlon posmatramo u kontekstu u kom je i zamišljen kao, pre svega, jeftin procesor i uz neku znatno jeftiniju ploču, dolazimo do zaključka da ni u toj varijanti ne briljira. Cenovno je uporediv sa najjačim Pentium procesorima Haswell generacije. Kada su performanse u pitanju, njegova četiri jezgra su generalno brža u programima koji se dobro snalaze sa paralelnim procesiranjem, ali su zato Pentiumi znatno brži u svim situacijama gde se koristi jedno ili dva jezgra. Čak su i u igrama za nijansu brži. Ipak, glavna pretnja novom Athlonu je i dalje „jubilarni” otključani Pentium G3258. Na fabričkom taktu je za nijansu sporiji, ali taj isti Pentium se uz box kuler i na najjeftinijoj ploči uspešno overklokuje na bar četiri gigaherca, a najčešće i na znatno viši takt. Tada Athlon jedino može da mu parira u „ozbiljnoj” primeni, koliko god to neozbiljno zvučalo kada se pominje ova klasa procesora. Naravno, moguće je kloknuti i 870K na isti takt, ali ne sa kulerom jeftinijim od 20 evra. Time Pentium dobija bitku i na polju cena, a ne treba zaboraviti da raspolaže i vrlo skromnom, ali ipak upotrebljivom integrisanom grafikom, što je dodatna prednost u odnosu na Athlon.

Šta na kraju reći za Athlon X4 870K? Trenutno najjači procesor za FM2 platformu bez integrisane grafike i bez mnogo smisla među postojećim modelima. Ako ništa drugo, trebalo bi da košta koliko i 860K, tako da tih 200 megaherca stiže kao poklon svakome ko nije dovoljno strpljiv da sačeka Zen generaciju AMD procesora, koja bi posustalu kompaniju konačno trebalo da vrati u trku.

Vladimir TRAJKOVIĆ